Народно благостање
_20. август 1936. _
Из УВ дништва.
__НАРОДНО_ БЛАГОСТАЊЕ
Страна 559
_ ТРГОВЦИ И ЗАНАТЛИЈЕ ЗАЈЕДНО ЧИНЕ ТЕК ЧЕТРНАЕСТИ ДЕО НАШЕГ НАРОДА
1 Г. МИЛАН СТОЈАНОВИЋ ЉУБИ Г. НЕДЕЉКА САВИЋА и по ТОМЕ ДОНОСЕ ЗАЈЕДНИЧКИ. КОМИНИКЕ |
Онај мали број Југословена који прати штам- |
пу тзв. средњег сталежа долази с времена на НИ ме на свој рачун. И последњи бројеви |
били су врло интересантни. "У једном од њих н. пр. читали смо, да је г. Милан Стојановић у Занат:
ском дому 16 т. м. пољубио г. Недељка Савића, после чега су приступили изради једнога коминикеа, који његови аутори свакако сматрају | за историјски докуменат, а који гласи:
„Претставници Централног претставништва Савеза трговаца и пленум Главног земаљског савеза занатских удружења Краљевине „Југославије на заједничкој седници одржаној 16 августа 1936 год. у сали Занатског дома, по расправљању положаја наше градске привреде утврдили су да су занатлије и трговци жртве истог неразумевања па и игнорисања и боре се са истим и све већим тешкоћама. Због тога се намеће све већа потреба да трговци и занатлије заједнички поведу акције у правцу заштите угрожених интереса градске привреде. Седница је констатовала да су резолуције које су донете од стране конгреса трговаца и занатлија у којима су тражене хитне мере за олакшање тешког положаја градске привреде а нарочито ситних градских привредника, који чине стуб
П „ГРАДСКА
Поред MLOLOODO DIO i KOja HaM доноси овај коминике, треба на првом месту подвући чињеницу, да вођство трговачких и занатских принудних удружења сматра себе за претставнике „градске привреде". Ми знамо да су ове године одржана два конгреса, занатлијски у јуну у Петровграду и трговачки у мају у Београду. Сваки је од њих донео резолуцију, као што то мора да буде по правилима протокола. Ничим се не поставља веза између тих двеју резолуција нити се игде налази израз „градска привреда". Сад одједном претседници дотичних конгреса проглашавају резолуције. као дела градске привреде.
Ш ОПЕТ
Као повод овом коминикеу обележавају његови аутори „неразумевање и игнорисање жеља трговаца и занатлија од стране меродавних фактора". То је једно неистинито тврђење. У другом“ чланку у данашњем броју ми смо показали да је скоро трећина захтева из резолуција трговачког конгреса остварена, да један део претставља привилегије на које нико нема права, а“ трећи део економско-политичке и фискалне захтеве о којима сваки човек, па и Краљевска влада могу случајно да имају друго гледиште. Не може се дакле ни у ком случају
рећи да немају разумевање за "интересе трговаца“
и занатлија, напротив, они га имају више него
_ данашњег привредног и друштвеног уређења, · остале без икаквог одјека на меродавним местима. “- = - С обзиром на овакву ситуацију и на опасност која прети градској привреди, вођства Савеза тр"говаца и занатлија пошто су констатовала да до-
садашњи начин истицања захтева путем резолу-
ција и претставки не даје резултате, сматрали су за своју дужност да се састану и посаветују о даљим корацима ради постизања бољих резултата.
После исцрпне дискусије претставници трго-
Bana и занатлија једногласно су решили да сеу
циљу упозоравања на тежак положај градске при-
вреде, у свима местима широм целе земље једног
истог дана одрже зборови трговаца- занатлија и
угоститеља на којима ће се прочитати исти рефе-
рати и донети исте одлуке у којима ће бити сливени сви захтеви постављени на овогодишњим конгресима трговаца и занатлија. За случај каквих сметњи овлашћују се претставништва Савеза трговаца и Главног земаљског савеза занатлијских удружења Краљевине Југославије да заједнички донесу све потребне одлуке о даљим акцијама.
Седница је овластила претседнике г. г. Милана Ј. Стојановића-и Недељка К. Савића да преко штампе издаду потребан коминике ради обавештења јавности".
ПРИВРЕДА" 222
Као што су до скора вођства обеју ових група принудних удружења називала себе бесправно тј. противно Закону о радњама и бесмислено средњим сталежем, напуштајући овај израз, прихватају нов са толико исто незнања. Јер да јеи један од аутора овог коминикеа прочитао ма једну Политичку економију, не би никад могао доћи на идеју да принудне организације трговаца и занатлија обележава изразом „градска привреда", који је тачно одређен технички термин у Политичкој економији и који ни најмање не може да се примени на овај случај, као што ћемо то показати у засебном напису.
то'листо
што га има вођство њихових принудних организација, као што ћемо такође ускоро показати. Главна одлика наше економске политике од 6 јануара до скора лежала је у томе да се исувише много имало разумевања за интересе ових двају при: вредних редова, а сувише мало за интересе сељака и радника. Сад, кад је победила лозинка „Примат. потрошача“, господа су постала нервозна. "Али је најинтересантније средство којим залутала. "вођства такозваних средњосталешких принудних организација желе да протестују треотив' „игнорисања .- Оно лежи у организовању заједничких зборова трговаца, занатлија и уго-