Народно благостање

Страна 560

Љу

ститеља у великом броју градова (по мишљењу г. Милана Стојановића 200 — иако толико градова код нас нема) истога дана, на којима ће се прочитати исти реферати и донети истоветне одлуке. Средство је више но наивно. Ако се на меродавним местима нема разумевања за њихове резолуције, донесене на земаљским конгресима или се другојаче гледа на поједине тачке, онда свакако ни велики број локалних зборова не може имати никакав већи ефекат. Ствар је толико наивна да се ми питамо да господа не намеравају

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 1 | Бр. 35

да направе демонстрације против меродавних фактора. На ту идеју смо дошли на основу реченице у коминикеу: „За случај какве сметње овлашћују се претставништва. да заједнички донесу све потребне одлуке о даљим акцијама". Господа имају већ искуства о томе да се таквим звучним манифестацијама од стране средњег сталежа не може тако слободно да оперише, како би то желели они који налазе да их меродавни потцењују. Па због тога предвиђају алтернативну солуцију за случај да им се понови малер из лањске године.

IV ЈЕДНО НЕИСТИНИТО И АНТИДРЖАВНО ТВРЂЕЊЕ

Аутсри коминикеа постарали су се да образложе ту своју нервозу и одлуку на ванредне мере. Кажу да градској привреди прети

опасност (само не кажу која) и да се она налази.

у врло тешком положају. А оно што нису смели да кажу у резолуцији казали су они на конференцијама које су се одржале тог истог дана. Претседник принудних удружења трговаца казао је, да је девет десетина трговаца у унутрашњости пропало и да су самоубиства честа појава међу њима. Ова реченица показује са колико несавесности улазе у политичку пропаганду. претставници државним законима предвиђених принудних организација. Колико мало контроле мора имати човек над својом савешћу кад тврди на једноме скупу, да је пропало 9/10 трговаца у Југославији

и да је међу њима самоубиство из материјалних

разлога чешће него код других привредних редова. О самоубиствима постоји државна службена статистика, а о стању трговаца постоје небројени посредни и непосредни податци.

У првој половини 1933 године наша је народна привреда била на врхунцу кризе. У другој половини 19833 године почело је систематско побољшање које траје непрекидно до данас. Кампања 1936/37 биће боља но и једна за последњих 10 година. Јавља се берба кукуруза каква није била, Министарство пољопривреде цени извозни вишак пшенице на 70.000 вагона колико нисмо извезли годинама. О кудељу и хмељ отимају се странци. Цене свију пољопривредних производа су у скоку. Са свију страна се тражи наша пољопривредна роба. И сад треба да је т.зв. градској привреди горе него што је било онда кад је жито ишло по 50 динара а кукуруз по 25. Треба да је горе ноу 1932 години када је цео свет сматрао да је крај капиталистичком привредном систему и да је револуција на прагу.

„Политика' од јануара месеца т. г. доноси један чланак под насловом: „Сваког дана по две нове радње", а у коме се између осталог каже: „Има већ две године како се у трговачком послу у Београду осећа лако попуштање кризе. Нема ни једне улице у престоници у којој није прошле године отворена бар једна радња трговачка или занатска. Све је мање празних локала. То је несумњиво видан доказ да је криза све мања... Општу

слику повољнијег стања употпуњује и преглед стечајева и поравнања. Док је у Београду истих мање, дотле их је у Бечу прошле године било више."

Уосталом велики део трговачких и занатских организација, сталешких и професионалних признаје систематско привредно побољшање у Југославији. У најважнијем занатском документу, Извештају Загребачке занатске коморе за прошлу годину, тврди се да је наша привреда у сталном побољшању. — У извештају Београдске занатске коморе каже се такођер, да се ишчекује, да ће 1986 год. бити боља, а да је већ у 1985 кренуло са мртве тачке. (Извештај г. Милана Стојановића).

Али што је најинтересантније, на фамозном конгресу Савеза занатлијских удружења у Петровграду 1 јуна о. г. констатовано је побољшање материјалног положаја целокупног занатског сталажа. Према извештају сарајевске Трговинско-индустријске коморе за 1985 год. излази да су прилике у трговини биле повољније него у претходној години. Крајем 1934 год. било је на подручју сарајевске коморе 16.355 трговачких радњи, према овлашћењима која је издала Комора, престало је да ради 526, а новооснованих је било 1.006, те се њихов број повећао за 480. Надлежним властима пријављено је 489 затварања радњи, и 928 отварања нових, те и према овој статистици пораст износи 439.

И најзад најновији податак који се налази у „Политици“ од 25 о. м. у виду извештаја са седнице Новосадске трговинско-занатске коморе. Тамо се вели: „У извештају је наглашено да пословање трговине не показује битна померања, а да се показују знаци побољшања". Нарочито се подвлачи овогодишња жетва пшенице и берба кукуруза. „јер ће земљорадник бити у могућности да више купује него последњих година."

Као што видимо са свију се страна са мање или више устезања, јер су то сталешке организације, признаје побољшање. Слетствено онај, који је казао 16 о. м. како то доносе „Трговачке Новине" од 23 о. м., да је 9/10 трговаца пропало, навукао је на себе одговорност која га не може мимоићи.

У НАМЕРНО ИЗВРТАЊЕ ЦИФАРА И ФАКАТА ОД СТРАНЕ ИНТЕРЕСЕНАТА

Нама је сасвим равнодушно како ће се „градска привреда" објаснити са меродавним факторима који је не зарезују. Али је за нас главно

да пред егоистичким захтевима једне групе истакнемо интерес других, већих група како би се лакше одмерило на којој страни претеже. То је