Народно благостање

290. aBpycr 19360. | утолико потребније, што, откако су постале принудне организације, њихова вођства не престају да изврћу чињенице и фалсификују службене податке. Пре три године, ако се не варамо приредиле су занатлијске принудне организације, у пијанству због успеха са Законом о радњама тзв. „Занатски дан“. Није се жалио новац сиромашних занатлија да се израде плакете на којима је урезана неозбиљна и апсурдна реченица да од благостања заната зависи благостање Југославије. Ништа мање није претенциозно вођство трговачких организација. На њиховом конгресу у мају о. г. изговорена је и у њиховом органу огромним сло-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 561

вима исписана реченица: „Благостањем трговачке привреде осигурано је и благостање државе". ·

Ради што бољег упоређења да забележимо, да је на првом конгресу трговачких принудних удружења у Скопљу изговорено тврђење да у Југославији има 200.000 трговачких радњи и да је г. Милан Стојановић на анкети Министарства трговине и индустрије, фебруара месеца т. г. изговорио, да од заната у Југославији живи 1,100.000 душа. Због тога је потребно да пре свега суочимо средњи сталеж са службеним и аутентичним статистичким подацима.

МГ СТАНОВНИШТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ ПО ЗАНИМАЊУ

г _ Југославија је од свог постанка до данас имала два пописа становништва: попис из 1921 и онај из 1931 год. Велика је штета, што попис из 1981 још није сређен, тако да је од њега објављена само укупна цифра становништва.

Према попису од 1921 број становника у Југославији износио је округло 12 милиона а 1981 набројено је 14 милиона становника. Рачунато геометријском прогресијом данас становништво Југославије износи отприлике 15 милиона.

Попис -од 1921 г. водио је у заједничкој рубрици индустрију и занате, те немамо могућности да анализирамо сваку ту грану засебно.

Бројчано изражено од заната и индустрије живело је 1,157.000 лица. Одбивши од тог броја кућну послугу добијамо округло 1,147.000 лица, која су живела од ових привредних грана. Од тог броја, упослених лица било је 510.000 а издржаваних 637.000. Од укупног броја упослених лица 229.000 било је самосталних а 281.000 несамосталних. Самостални су издржавали 437.000 лица а несамостални 200.000 лица. Ови односи су интересантни и важни због тога што из њих произилази да у занату и индустрији у 1921 год долази: на 1 самостално лице 1.9 издржавано лице на ! несамостално лице 0.7 издржаваних лица на 1 упослено лице уопште 1.2 издржавано лице

Овај нам податак говори двоје: прво дау нашој привреди, с обзиром на породицу, готово сви чланови раде и сами се издржавају, друго (што је логична консеквенција првог) да су више него претеране тврдње претставника појединих привредних редова, који би иза сваког упосленог односно самосталног лица хтели да виде незбринуту породицу од 5—8 чланова, која потпуно пада на терет тог упосленог лица. Овај однос упослених и издржаваних лица сигурно се није много променио од последњег пописа а уколико и јесте свакако у том смислу, да је опао број издржаваних на поједино упослено лице.

Од трговине је према попису од 1921 год. живело укупно 287.000 лица. Од тог броја 110.000 било је упослено а 177.000 издржавано. Од упослених лица 69.000 било је самосталних а 41.000 несамосталних. Као и у занату односно у инду-

—=

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005.

Антгло-Чехжословечкеа пи Тректке Кредитнебеанка Фрилијала У БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17.

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи н нностранству, Издаје сефове под закуп,

стрији и овде на једно упослено лице отпада 1.2 издржавано. | Према извештајима занатских комора, број

занатских радњи износи округло 140 хиљада. Ових 140 хиљада занатских радњи преставља 140 хиљада занатлија који могу послужити као основ за израчунавање укупног броја становништва које живи од заната. Идући са те полазне тачке у Југославији данас има: самосталних занатлија 140.000 издржаваних лица (рачунајући 1,9 на по-

једино лице према податку пописа из

1921 год.) 266.000 помоћног особља (рачунајући 0.80 на радњу) 112.000

издржаваних лица од помоћног особља (рачунајући 0,7 на једно упослено несамостално лице према попису из 1921 године) 78.000

Укупно 996.000

лица која живе од заната, односно у процентима

узимајући становништво Југославије са 15 милиона, 3.9%.

Што се тиче броја становника који живе од трговине, то основ за његово израчунавање понова морамо потражити у броју трговачких радњи. Према подацима Статистичког годишњака за 1983 год. види се да је у 1929 год. укупан број трговачких радњи у Југославији заједно с угоститељским радњама износио 124.000. За даље године немамо потпуних података, јер мањкају извештаји неких комора, али од тога доба имамо углавном пораст трговачких радњи. Неке коморе показују пораст, а неке опадање, тако да се број трговачких радњи може данас узети са 125.000. С обзиром на упослено особље подаци Средишњег уреда за осигурање радника показују да је у трговини у ужем смислу упослено просечно 52.000 помоћног особља, а у угоститељским радњама 21.500.

Према попису од 1921 год. на једно самостално лице у трговини долазила су 2,2 издржавана, а на једно несамостално упослено лице 0,8 издржавана. (Просечно као што смо напред поменули 1,2 издржаван на упослено лице без обзира да ли самостално или не).

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.