Народно благостање

Страна 562.

Према томе у Југославији од трговине живи:

самосталних трговаца и угоститеља“ 125.000 од њих издржаваних лица | 275.000 помоћног особља (трговина у. ужем сми- |

слу и угоститељство) | 73.500 од њег издржавана лица ' 22.000

Укупно 495.500 лица или 3,3% укупног броја становника.

Што се тиче индустрије ту није могуће послужити се досадашњим нашим методом, како смо то учинили за трговину и занат. Овде се морамо помоћи подацима Средишњег уреда за осигурање радника. Средишњи уред води у својим статисти-

кама осигуране раднике целокупне наше привре-_ де. Одредити укупан број радника упослених у

индустрији значи од укупног броја осигураника одузети осигуране раднике из трговине, заната, кредитних предузећа, затим кућну служинчад и раднике који су упослени на општинским радовима. Просечан број осигураних радника и намештеника у Средишњем уреду за осигурање радника износио је 1935 г. 550.000. Од овог броја треба да одузмемо:

помоћног особља у занатима 112.000 помоћног особља у трговини 52.000 помоћног особља у угоститељским рад' њама 21.500 особље кредитних установа 15.500 кућне. послуге 60.000 радници упослени на општинским радо-

вима 25.000

дакле укупно 286.000 осигураника, што значи да је у индустрији упослено 264.000 радника. Овом броју треба додати Још 45 хиљада рударско-топионичарских радника, те укупан број износи 310.000.

Као и за занате тако можемо и за индустрију употребити податак пописа од 1921 год., по коме на једно несамостално упослено лице у индустрији и занату долази 0,7 издржаваних. Према томе од индустрије код нас живи: : упослених лица издржаваних лица

31.100 217.000

или укупно 527.000 односно 3,5% од укупног броја становништва у Југославији.

Број државних и самоуправних чиновника и осталих службеника те пензионера и инвалида износи 420.000. Овом броју морамо додати 60.000 железничког особља и 20.000 радника упослених на општинским радовима. Према томе укупан број становништва које живи од јавне службе износио би:

државни и самоуправни службеници, пен-

зионери и инвалиди 420.000 издржавана лица рачунајући 2 лица на | једно упослено 840.000 железничко особље и радници на оп- | штинским радовима 80.000 издржавана лица рачунајући 0,7 на упо- слено лице | 56.000 укупно 1,396.000

или 9,2% укупног броја становништва.

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 35

· На слободна занимања: лекаре, апотекаре, инжињере, адвокате итд., те рентијере отпада отприлике 1% или 150.000 лица заједно са издржаваним. |

"Број упосленог особља у кредитним установама према подацима Средишњег уреда за осигурање радника износи 16.000. Са издржаваним лидима њихов се број може узети са 45.000 или 0,3%.

| Посебну групу чини кућна служинчад чији број по статистици уреда износи 60.000. Проценат издржаваних лица од кућне послуге је веома мали

али да га узмемо са 0,50 на упослено лице доби-

јамо да је укупан број лица која живе од послуживања 90.000 или 0,6%.

По досадашњем рачунању укупно од трговине, заната, индустрије, јавне службе, слободних занимања, кредита и послуживања живи 21.8% становника. Треба узети у обзир још две групе. Постоји у нашој држави знатан проценат становништва које не живи директно ни од једне привредне гране ни од јавне службе. Према подацима анкете банских управа, објављеним у Социјалном архиву у нашој земљи 1934 г. било је 240.000 лица, која нису била у могућности, да сама привређују и издржавају се; њихов гро су претстављали просјаци и сиротиња која живи од данас до сутра а у главном од помоћи општина, хуманитарних установа итд. У процентима то би износило 1.67%.

Кад одбијемо 2,58% на групу „остали“, излази да од земљорадње живи 74% становништва наше државе.

Из свега излази да је становништво Југославије по занимањима распоређено овако:

1.) сељаци 74% 2.) јавна служба 9,2% 3.) занат 3,9% 4.) индустрија 3,5% 5.) трговина 3,3% 6.) сиротиња, бескућници, просјаци и гладни 1,67% 7.) слободна занимања 1% 8) кућна послуга 0,6% 9.) особље кредитних установа 0,3% 10.) остали 2,53% 100%

Из горње таблице дају се извести следећи закључци:

ОУ Југославији има скоро 3 пута више душа које живе од пољопривреде него свих осталих становника.

2). Од укупног производног становништва 87% отпада на пољопривреду. То значи да народно благостање Југославије зависи од куповне снаге сељака.

3.) Становништво живеће од трговине и зана-

"та заједно толико је малено, да на сваких 100 ста-

новника долази 7,2 занатлијског и трговачког живља односно 3,9 занатлијског живља и 3,3 трговачког. O

4.) Тек на сваког десетог сељака долази по један занатлија или трговац, односно на округло сваких 20 душа пољопривреде долази један занатлија а на сваких 22, 5 душа сељачког живља долази један IDO. |