Народно благостање

29. август 1936.

5.) Бескућника, просјака, сиротиње и гладница има у земљи таман половина од укупног броја трговачког живља и нешто мање од половине занатлијског живља.

. Тих 7,2% целокупног народа а ослоенско или управо у име тих 7,2% известан број људи тражи, да се њихови захтеви према држави без-

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна. 563 условно испуне; у противном прете демонстрацијама. А кад би сељак то исто урадио, онда господа могу лако себи да створе претставу о томе, шта би их снашло, ако своје бугарске колеге. са којима се тако често братиме, запитају, како је било у Бугарској, кад је Стамболијски дошао на владу.

Predlažemo da se ukine 1. glava trećeg dela Z.O. R-a pošto je prinudne trgovačke organizacije gaze”.

prenoseći svoju delatnost na рођ Ки |

_ Središnji бато! prinudnih trgovačkih udruženja održali su za vreme ilijinskih vrućina jednu konferenciju, na kojoj su se tužili, kako nadležni faktori nisu ispunili zahteve njihove rezolucije, koju su doneli na drugom kongresu trgovaca održanom maja meseca ove godine u Beogradu.

Rezolucija sadrži 20 tačaka, ali kako se pojedine tačke cepaju u posebna i samostalna traženja, to ona stvarno sadrži oko trideset zahteva. Da bismo se u ovolikoj opširnosti, bez obzira na nelogičnost i nepovezanost pojedinih tačaka među sobom, mogli ipak nekako snaći podelićemo sve zahteve u nekoliko grupa.

Pre svega treba se čuditi činjenici da biroi uopšte tvrde da državne vlasti nisu udovoljile zahtevima rezolucije. Pregledajući rezoluciju, našli smo da je Kr. vlada potpuno ispunila 9 zahteva, što čini 1/a rezolucije.

Sa koliko površnosti, da ne kažemo nesavesnosti, rade gospoda iz biroa vidi se po tvrđenju da je njihova rezolucija potpuno ignorisana. U prvu grupu zahteva stavljamo pne, kojima je već udovoljeno.

Tako je udovoljeno njihovom zahtevu, da se ODO vanje svih građana vrši prema njihovoj materijalnoj snazi (E. M):

Zatim u 1:

1) da se odmah posle žetve počne sa njenim ипоуčeniem; 2) da i privatna inicijativa uzme učešća u izvOZu Žitarica; 3) da Narodna banka finansira i potpomaže izvoz;

4) da u kontroli uvoza budu u savetodavnom odboru zastupljene zainteresovane ustanove.

Središnji biroi ne mogu da se potuže da se država ne brine ni oko ispunjavanja zahteva tačke XII, naime oko pomaganja pasivnih krajeva. Trgovci traže sađenje duvana i iavne radove. Pomaganja u oba pravca vrše se neprestano, a što država sem toga daje pomoć pasivnim krajevima, to ne znači da ne izilazi trgovcima u susret.

Trgovci traže suzbijanje :torbarenja, a ovo je pitanje već zakonom regulisano. Tu država. čini maksimalan napor ·da prema mogućnostima spreči torbarenje.

I pitanje Feniksa, koje sačinjava t. XV O već le. rešeno.

Konačno u tačci XVII traže pretstavnici trgovaca da se reguliše pitanje uposlenja stranaca u trgovini. Ovo pitanje ie općenito dovolino regulisano zakonom o radnjama, a detalino u posebnoi uredbi o zaposlenju stranih državljana od „29.111.95, koja je stupila na snagu 30.1V.35. god.

__Ракје i po ovom pitanju udovoljeno je zahtevu trgoaca, kako ćemo pokazati u posebnom članku. Što se tiče zadnjeg. pasusa ove tačke, naime da treba vršiti nadzor nad stranim preduzećima, on je bespredmetan jer Ministarstvo

trgovine ı industrije vrši nadzor nad svima preduzećima bila ona domaća ili strana.

Pretstavnici trgovaca prikazali su trgovce Као neku vrstu pastorčadi, koja u ovoj zemlji ima samo dužnosti, a

'nikakvih prava. Zato valida ı traže u trećoj tačci rezolucije

jednakost svih građana pred zakonima. Ne obazirući se zasada na samu tu tačku, važno je napomenuti, da ih traženje iz 3 tačke ni naimanje ne smeta da u narednim tačkama tra%а za sebe privilegije mimo ostalih građana. Ovo. traženje privilegija obrazuje drugu grupu zahteva središnjih biro3.

Oni u tačci XI pod d) traže da ih država. oslobodi plaćanja poreza na poslovni promet u prometu žita između trgovaca i Prizada, što bi bila očita privilegija prema ostalim privrednicima. U istoj tačci pod d.) traži se da se izvoz vina dozvoli samo firmama sa poslovnim vezama kao i to da se ukinu banovinske trošarine na vino i rakiju. (Ovde trgovci zaboravljaju da se pri traženju, da se jedno vrelo javnog prihoda ukine mora uvek ukazati na neko novo vrelo, jer se država i samouprave ne mogu lišavati svojih prihoda).

Konačno u tačci XIV traže trgovci još jednu privilegiju, koja se sastoji u zahtevu, da se promeni Z. o. г., Како bi se što teže došlo do prava otvaranja trg. radnji. Primedbe i obrazloženia trgovaca po ovom traženju u velikoj su meri tretirana u njihovoj staleškoi štampi. Onemogućavanie ostalim licima da otvore trg. radnju, što se obrazlaže izbegavaniem mogućnosti da se usled nepoznavania robe potrošači izlažu životnoj opasnosti, mnogo više govori o staleškoi usko-

'grudnosti i Želji za privilegijama nego o brizi za ŽIVOt mu-

šterija.

Uporedo sa traženjem privilegija postoji u rezoluciji jedan zahtev koji traži od države naročite žrtve za pretstavnike trg. staleža. U tačci XX traže se povlastice u vožnii na državnim Žželeznicama za trg. putnike i zastupnike i to kako za njih tako i za robu koju nose sobom. :

Većina zahteva iz rezolucije sa kongresa trgovaca sastoji se iz političko-ekonomskih pitanja opšteg karaktera, koja se tiču i drugih privrednih redova. Ima iu i fiskalnih postupaka u kojima država može imati protivan interes. Među te zahteve spada: oporezivanje stranih kapitala (t. V), zahtev da se zadruge smatraju licima trg. prava (V.); ukidanie karlela, (MII); unifikacila i revizija trošatine (ti. УШ i XI: razduženje privrednika (IX); ishrana pasivnih krajeva. (XII.); osnivanje velikoprodavnica monopolnih proizvoda (XVI,); pitanie stranaca u našoj privredi (XVII.); revizija uredbe o osnivanju prinudnih udruženja (XVIII) te na kraju brisanje poreskih zaostataka i izuzimanje potraživania po menicama i knjigama za prođatu robu od naplate poreza na rente

Međutim, ima jedna grupa zahteva u trgovačkoi rezoluciji koji su čista besmislica. Tu se od vlade. traže stvari koje uopšte ne ovise o njenoi volji. U tačci XI. pod b.) traži