Народно благостање

29. август 1936,

dela programa, dugoročni i momentani, spoje u novu kombinaciju. Pri tome se i kod sociialnih reformi i kod тета ха povećanie kupovne snage stiglo čak do povišenja nominalnih nadnica koje, u stvari, nile bilo predviđeno. To ie DrOUZTOkovalo porast troškova i cena, a ovaj je bezuslovno morao dovesti do poskupljenia života i otežavanja izvoza. Porast troškova života uništio bi sav efekt povišenia nadnica, a slabЦепје izvoza ioš više bi otežalo prilagođenje prilikama na svetskom tržištu. Naipre je vlada pokušala da regulisanjem što više spreči skakanje cena ili da ga bar ublaži. Ali kada je donesen zakon o suzbijaniu neopravdanog podizania cena, ipak je ova pojačana kontrola, koju vrše dosadašnji organi za nadzor nad cenama, ograničena samo na naineophodnije svakodnevne potrebe. I tako vladi na kraju nile preostalo drugo, nego da finansijski pritekne u pomoć izvoznicima .i srednjim i sitnim preduzećima. Ova poslednja, na ime, ne mogu se osloniti na rezerve, kao velika ili kartelisana preduzeća, niti su u stanju da povise cene. Zato je vlada proglasila kratkoročan moratorilim za sve obaveze Које proističu iz kupovine ili zakupa poslovnih prostorija i za 7ајmove, uzetih u cilju izmirenia tih obaveza. Dalie, novčanična banka daće po eskontnoj stopi kredite od najviše 3,5 milijarde franaka ukupno onim preduzećima koja bi usled socijalnih reformi imala teškoća u pogledu plaćanja, i [0 ројефпаспо до 12% u prošloi godini isplaćenih nadnica. Slična kreditna pomoć daje se i industriji koja radi za izvoz uz minimalnu kamatu od 0,7%. Iznos kredita ograničen je na 3% vrednosti u prošloi godini izvezenih , DOluizrađevina i na 5% gotove robe, ako izvoz ne ртетазије 35% ukupnog obrta dofičnoga preduzeća. Ako je izvoz Veći, mogu se krediti i udvostručiti. Osim toga proširuje se sada na sva ugrožena izvozna preduzeća osiguranje izvoznog kredita koje je do sada bilo ograničeno na liferacije državnim ustanovama. |

U vezi s ovim valia spomenuti i; vremenski ograničenu obnovu carinsko-političkogz ovlašćenja koje vladi omogućava da povećanjem carine otstraniuje opasnosti koje bi zapretile francuskoi unutrašnjoj privredi od sfrane inostrane konkurencije. Takav slučai nastupio ie, na primer, sada, usled porasta cena u Francuskoj.

S druge strane uspeli su konservativni preduzetnici da bar za sada otupe oštricu antikapitalističkom operacionom nožu vlade. Ovu protivakciju vodio je uglavnom senat koji potiče još od ranijih izbora, ali ie otpor počeo polako da jača tek

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 565

kada ga ie prihvatilo i desno krilo Narodskoz fronta. Borba se najbolje ogleda u tome što su zakonski nacrti po nekoliko puta vraćani od Senata Narodnoi skupštini. Ova je morala da napusti dobar deo svojih namera u pogledu nacionmalizacije. Nailepši primer za to le istorija pšeničnog zakona. Kao što smo ranije javili, vlada je predviđala ustanovljenje jednog Pšeničnog ureda. Centralna uprava ovog nadleštva, sa slabom većinom poljoprivrednika, imala bi da određuje cene. Ali pošto bi za to bila potrebna jednoglasnost, imali bi prefstavnici vlade odlučujuću reč. Trgovina žitaricama imala je da postane monopolom postojećih odnosno novoobrazovanih sindikata poljoprivrednika koji bi bili podređeni Pšeničnom uredu. Osim toga, imao se zabraniti uvoz žita. Pet puta je senat vratio parlamentu zakonski nacrt, dok nije postigao što je hteo. Tako konačna redakcija zakona dozvoljava privremeno UuvoOZ Žita, iako uz naročite uslove; dozvoljava se i privatna trgovina žitom, samo što privatni trgovci ne uživaju povlastice koje su date zadrugama. Cene, najzad, određuje Centralna uprava tročetvrtinskom većinom, a osim toga je poljoprivrednicima dato više mesta u njoj. Na sličan način oslaDlieno je i dejstvo nameravanog regulisanja tržišta uglja. Vlada ie odustala od namere da osnuje prinudnu organizaciju proizvođača i trgovaca uglja, i da obrazuje kompeuzacione blagajne koje bi se finasirale u prvom redu uvoznim dažbinama. Čak i nacionalizacija ratne industrije, uz obaveznu otštetu, ograničena je na sveca nekoliko preduzeća.

Ali je naročito važno što je senat uspeo da u pogledu kreditnih ustanova uputi vladu na redovan zakonski put. Istina, nacionalizacija uprave Francuske banke zakonskim putem nije se dala izbeći, ali ie sprečen vladin pokušaj da uredbom izvede reformu odredaba o eskontu. Time je onemogućeno ublaženije tih odredaba koje ie vladi bilo potrebno za nameravano proširenje i pojevtinjenje kredita. Ali time je ujedno dovedeno u pitanje i praktično izvođenje već odobrenog programa za aktivno suzbijanje nezaposlenosti koji predviđa u toku naredne tri godine javne radove do iznosa od 20 milijardi franaka.

Sve što je do sada, dakle, urađeno, već je odavno DpDokušavano u drugim zemliama, u toku suzbijanja krize. To važi i za zakone protiv tezaurizacije i bekstva kapitala. Ali kao što takvi zakoni misu imali dejstva u drugim zemljama, neće ga imati ni u Francuskoj. Ni drakonske mere ne mogu prisiliti imaoce kapitala u inostranstvu da ih vrate.u' zemliu porekla, ako za to nema uslova.

ДОГАЂАЈ

Наш нови трговински и платНови трговински и платни Ни споразум са Грчком који споразум са Грчком по- 56 ступити на снагу 2 сепбољшаће наш положај тембра о. г, у суштини се не разликује од својих претходника, који су од 20 јула 1933 г. предвиђали плаћање само једног дела нашег извоза девизама, док је други део компензиран нашим увозом из Грчке, а у 1934 г. једним делом и грчким потраживањима код трећих земаља. Први споразум из 1933 предвиђа плаћање половине нашег извоза У Грчку девизама, а друге половине у компензационим боновима. Други, најнеповољнији споразум, склопљен 1934 године, "смањио је удео слободних девиза у' плаћању Haшег извоза са 50 на 20%, а за преосталих 30% предвидео је плаћање потраживањима Грчке код трећих земаља.

_________-__________--_____--___

и ПРОБЛЕМИ

Удео компензационих бонова остао је исти. Начин плаћања потраживањима код трећих земаља, или т. зв. трипартитни клиринг претрпео је потпуни фијаско, што смо ми анализујући суштину његову, претсказали још у бр. 85 „Народног благостања“ од 1934 год. Још и сада се налазе код Грчке банке наша блокирана потраживања, која“ су тада требала да буду плаћена трипартитним клирингом, у износу од 38,8 мил. динара (поред сталног активног салда у компензационим боновима који је 12 августа о. г. износио 40,2 мил. драхми). После неуспеха трипартитног клиринга и слабог функционисања компензационих бонова наши преговарачи у 1935 години енергично су захтевали повећање удела девиза, ликвидирање блокираних потраживања и проширење употребе компензационих девиза. Но допунски. трговински споразум, закључен у септембру пр. г. са важношћу до: 1

| | | i