Народно благостање

Страна 582.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

TRGOVINA

— Аустрија је дозволила допунски увоз 70 вагона бугарског грожђа. Плаћање ће се извршити испоруком аустријских индустријских производа. Лане је Аустрија извезла из Бугарске 198 вагона грожђа у вредности од 570 хиљ. шил.

— Prilikom pregovora o kreditu za naoružanie između Rumunije i Čehoslovačke ugovoreno je da se jedan deo čehoslovačkih klirinških potraživanja pretvori u zajam. U vezi s tim pozvani su sada imaoci zamrznutih čehoslovačkih potraživania u Rumuniji da prijave ta potraživanja kod svojih banaka, radi delimične isplate u čehoslovačkim krunama.

— Извоз наше слане рибе у Италију и Грчку се нагло повећао, јер Шпанија, која је била главни снабдевач тих тржишта, услед грађанског рата није више у стању да их подмирује. Услед тражње, цена сланој риби је скочила на 5,5 до 6 дин по кг.

— Одлуком Министарства трговине и индустрије решено је да ће у будуће доказе о пореклу робе при лицитацијама код државних добара издавати трговачко-индустријске и занатске коморе место Министарства које је то досада радило. Оне потврде о пореклу робе које је издало Министарство имаће правну снагу у року од године дана од дана издавања, а по истеку овог рока биће замењене коморским.

— Румунија је у првом полугођу 1936 извезла 3.26 мил. тона нафте према 3,31 мил. у истом периоду 1935 год. Узрок смањењу су санкције против Италије и повећање потрошње у земљи. Највише је извезено у Немачку (553,4 хиљ. тона), затим у Италију (450 хиљ.), Енглеску (400 хиљ.) и Француску (300 хиљ.). Извоз у Грчку, Египат и Палестину смањио се услед конкуренције Ирака.

— Између Румуније и Холандије закључен је нов платни споразум. Потраживања румунских извозника у холандским форинтама употребиће се 28% за плаћање румунских државних и самоуправних дугова у Холандији, 50% за плаћање румунског увоза из Холандије после 1 јуна о. г, 5% за плаћање румунских приватних зајмова У Холандији и 5% за исплату заосталих трговачких дугова. 12%: остаје румунској Народној банци за слободну употребу. Од потраживања од румунског извоза нафте употребиће се за плаћање увоза из Холандије свега 25%, a 25% се полаже на везан рачун у корист румунских извозника.

| — Контингент за увоз југословенског вина у Чехословачку, који износи 200 вагона, продужен је до краја о. м., јер у августу није сав искоришћен.

— Чехословачки житни монопол одобрио је

вину 10. хиљ. вагона југословенске пшенице.

купо-

ХОУСАКЗТУО

— Između austrijske Narodne banke i Rajhsbanke vode se pregovori radi boljeg iskorišćenia nemačkih hartija od vrednosti koje se još nalazi u austrijskim rukama. Postoji namera da se za potraživanja imalaca ovih hartija u vezanim markama kurs marke popravi sa 50 groša na 80 groša. Uslov je da imalac može dokazati da su hartije već u aprilu 1932 bile u austrijskom posedu.

— Uprkos umirujućim izjavama egipatskog ministra finansija, odmah sutradan po sklapanju egipatsko-engleskog ugovora o ukidanju povlastica stranaca, nastupila ie panika na berzi u Aleksandriji. Neke hartije su pale i za 40%. Meит, računa se da će stranci i dalje vršiti svoje poslove. Pri tome se ističe da Egipatska vlada nema zakonske mo'gućnosti da ih u tome sprečava, niti može da spreči beostvo Mapitala koje se očekuje u znatnim razmerama.

— Talijanski ministar finansija ovlašćen je da izda. naročite 'blagajničke zapise koji glase na stranu valutu, i to sa

Dp, 30

rokom od 19, 18, 24 i 36 meseci. Ovi blagajnički zapisi oslobođeni su svih dažbina. Kako će se oni plasirati i da li će se protivrednost primati u gotovu ili u robi, još nije poznato. Prema nezvaničnim vestima kamata će iznošiti 5% a Dlagajnički zapisi će glasiti na šv. franke. Po drugim vestima opet zapisi glase na funte i dolare; govori se čak da ih je na američkom tržištu plasirano već u iznosu od 2 milijarde lira. Ovo je prva talijanska emisija u inostranstvu od 1930 god.

— Литванска влада је изменила законске одредбе о хипотекама. Сви хипотекарни дугови по градовима који гласе на страну валуту имају се обрачунавати у литама, и то по курсу дана доспећа, ако овај није виши него курс на дан 31 јануара 1934. Све клаузује у уговорима које предвиђају слободан избор неке стране валуте или одређеног курса лите, престају да важе.

— Мексико је поново увео сребрни пезо. Новчанице од 1 пеза повући ће се из оптицаја.

JAVNE FINANSIJE

— Nemačka vlada povisila je društveni porez za 1936 · za 28% dosadašnjeg iznosa, a za 1937 za 50%. Računa se da će se usled ove mere državni prihodi u 1936 povećati za oko 200 mil. maraka. .

— Према изјави белгијског Министра финансија нови 4% државни зајам који ће се постепено емитовати до износа од 1 милијарде белг. франака, добро је примљен. При томе је министар нарочито нагласио да су курсеви осталих државних хартија од вредности чврсти.

— Грчка влада закључила је у Лондону са имаоцима грчких обвезница споразум о регулисању државног иностраног дуга за финансијске године 1985-36 и 1936-37. Споразум се разликује од пређашњих што ће сада бити извршено повећање амортизационе службе државног дуга од 35% на 40% каматног износа. Осталих 60% остаје блокирано у Грчкој.

— Последњи француски зајам је у необично великој мери уписан од стране радника и чиновника.

ЗАОВКАСАЈ |

— izmedu Nabeula u Tunisu i Boke Kotorske polaže se nov podmorski kabel, u dužini od 1200 kilometara. Time se stvara neposredna kabelska veza između Jugoslavije i Balkana s jedne i Francuske s druge strane, bez posredništva Švaicarske i Italije.

— U Poliskoi ie broji automobila u prvom polugođu 1936 porastao sa 24,66 hilj. na 26,31 hilj., za 2414 komada ili preko 9%. Najviše se povećao broj putničkih automobila. .

— Чехословачко Дунавско паробродско а. д. поручило је код Шкодиних бродоградилишта у Комарном три моторна брода за превоз нафте од по 600 тона и: 1.000 коњских снага. Цена је укупно 12 мил. ч. кр.. 18

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

7 септембар. — Ланена индустрија дљд. прије Иван Фидлер, Осијек (ванредан).

12 септембар. — Прва југословенска творница шеши“ ра и туљаца дд. Сисак (редован).

15 септембар — Радио Загреб дд. Загреб (редован).

16 септембар. — Српска кредитна банка и штедиониua дед. Бела Црква (редован). ; Београд

23. септембар... — ODAO фабрика · стакла, (Параћин). .

28 септемсару = (Славија дд, Сент (Беда

8 октобар. — Привилеговано акционарско друштво

за извоз земаљских производа Краљевине Југославије (редован ).