Народно благостање

С трана 592 НАРОДНО

По србијанском закону еснаф се простире само на реон једнога града или у најгорем случају једнога среза. Срез је у Србији био најмања и апсолутно врло малена управна јединица. Знало се унапред да ће бити много срезова у којима у ошште неће доћи до образовања еснафа. То се није сматрало ни за какав малер, јер нису занатлије ту због еснафа, него еснафи због занатлија. Еснаф је дакле чисто локалан. Не само по границама, које поставља закон, већ нарочито по задацима који су му законом одређени — чак и у новом Закону о радњама. По његовом 5 362 еснафи имају за задатак: да негују и развијају дух заједнице и узајамног помагања, да се брину о ученицима и помоћницима, о добром односу између послодаваца и њих, између еснафлија и осталих привредних KV лтурних удружења, о моралном васпитању чланова и персонала; еснаф има да Оди над својим члановима, има да бира испитни одбор, да бира. одбор части, да интервенише у споровима међу члановима, да унапређује. интересе својих чланова усавршенијим методама рада, приређивањем изложби, да ради на подизању задруга за кредит, за заједничку набавку, за производњу, за заједничку продају итд.

Као што видимо, огромна је сличност измеby еснафа и задруге као и других локалних културних организација. То је установа за самопомоћ, за међусобну помоћ, за пријатељство, дружељубље, слагање итд. Сви се ти задаци као и у задрузи могу остварити само чисто локалним организацијама. За добре односе међу руфетлијама, "за контролисање њиховог понашања и владања и за туторисање у многим областима чисто индивидуалне сфере, потребно је добро : међусобно познавање чланова.

У земљи се налази мањи или већи број еснафа који живе сваки за себе, не "бринући се ништа ни о ближим ни о даљим еснафима, немајући никакве правне везе с њима. То је сасвим природно. Еснаф се појавио у градовима, који су били самосталне републике. Све су се еснафлије знале у главу. У прво доба еснаф је био једна породица, а после огромног развића градова, он је. постао један ред, једна ложа са строгим ритусом и врло ограниченим бројем чланова. Сваки еснаф је био царевина за себе.

У србијанском закону постојале су још и окружне еснафске управе са врло ограниченим задатком. Оне су пре свега имале да помажу при оснивању нових еснафа; оне су биле судећа власт у последњој инстанци за еснафе и најзад контролна власт над еснафима. Као што се из одредбе О задацима еснафа види, нигде ни речи нема о ма каквој акцији ван његове територије. Окружна еснафска управа је повезана сва на еснафе у сопственој територији, упућена искључиво на рад са њима без икаквог задатка преко граница округа. Може се рећи да је постојала локална двоспратна еснафска организација. Еснаф се развијао хоризонтално, али без икакве међусобне везе, већ по принципу потпуне. аутономије, као што су нпр. отштине. Не само да не постоји никаква земаљска организација еснафа, већ за еснаф не постоји никакав задатак који би прешао његову територију. Питања за целу земљу су ван домашаја еснафа. Еснаф може да се код локалних власти жали „на последице какве земаљске мере, али он нема

БЛАГОСТАЊЕ __ и

"Бр. 37 средстава да говори о мерама економске политике. Он има да ради само унутар својих граница, а никако преко њих.

Данашњи Закон о радњама напустио је чисто локални карактер еснафа. По 5 356 еснаф односно принудно удружење може обухватати два и више управна подручја а еснаф трговаца и целу бановину. Еснаф: за целу бановину није више еснаф. Овакво удружење не може да врши ни један од специфичних еснафских задатака. Нема ту више

_ни духа дружељубља, "ни међусобног пријатељ-

_ства, ни патријархалног односа између послодавца и радника, ни задружне организације, ни самопомоћи у задружном смислу; немогуће су личне везе између чланова, дни се више не познају, а без међусобног познавања чланова нема еснафа. Ова једна одредба разбила је потпуно дух и циљ еснафских организација србијанског 3. она и баHa целу организац ју на дру. о поље. |

" Спречене да врше чисто еснафске задатке,

управе таквих организација "морале су да траже.

себи друго поље рада. Тиме су оне престале бити еснафи. То друго поље рада могло је бити само економско или социјално или политичко, али никако стручно. А еснаф_ је само стручна, организација. Код оваквих организација је струка полазна тачка, али оно што је лично, етичко, морално и социјално код еснафа, отпада. o

Тиме се још није омогућила сталешка организација привредних редова. М овим еснафима. је постављена граница у бановини, а бановина није што и цела земља. Њих има више у држави и према томе недостаје још увек ни хоризонтална организација, као веза за кооперацију. Да се замислити стање да исти еснаф у једној, бановини одлучи једно, а у другој противно, пошто интереси нису идентични. Чак је могуће. да настане борба између појединих еснафа разних бановина. Још увек остају локални карактер и аутономије.

Мудри законодавац је уклонио ту последњу тешкоћу 5 363, кога такође нема у србијанском закону, а који гласи:

„Удружења основана на основу овога закона могу приступити као чланови у савезне организације које се у циљу унапређења привредних интереса оснују по Закону о удружењима, "зборовима и договорима".

Овим је омогућена вертикална организација која спаја сва принудна удружења под један. кров у једну централну организацију.

Истина, ова је централна организација избачена потпуно из домашаја Закона 6 радњама. "Њу не признаје Закон о радњама. Она се оснива на темељу Закона 0 удружењима. На први поглед изгледа да је тиме сачуван принцип еснафа, међутим тиме је интегрално остварена задња мисао сталешког уређења. Да је централна организација дошла под удар Закона о радњама, она би била везана за исте циљеве за које су везани и еснафи. Она би морала бити чисто стручна. "Овако она је слободна у својим циљевима, она може бити политичка, класна, социјална ИД.

Ето како је од занатлијског еснафа у србијанском закону помоћу данашњег Закона о радњама створена могућност, да се поједине привредне гране. претворе у. организацију са најразноврснијим циљевима.