Народно благостање

12, септембар 1936,

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 593

TI KAKO ЈЕ ИЗВЕДЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА

После оваквих законских прописа идеја сталешке организације могла је бити изведена врло брзо. У многим крајевима људи нису имали ни најмање воље за принудно удруживање. И данас се то може да посматра. Али је та индоленција сломљена онако како се придобијају људи за политичке организације: лицитацијом. Прво се говорило о томе, како је односни сталеж запостављен и да је једини услов за успех чврста организација; да су други сталежи постали фаворити државе захваљујући сталешкој организацији. Срећом или несрећом тај се посао изводио баш усред привредне депресије и пољопривредне кризе. У првој половини 1933 године у целом свету је владао крајњи песимизам. Док су Американци сузбијали ту појаву агитацијом са познатом паролом „смеј се, човече, и даље!', дотле је код нас указивано на сталешку организацију као једини излаз из ситуације. Шта је наш народ знао о привредној депресијиг Он личи на онога сељака војника на Космају који је у јесен 1914 године, после. многих наредба за отступање, иако се на његовој линији држало врло добро, очајно узвикнуо: „Ко то попушта 2", опсовавши прописно. Тако се и наш народ једнако питао, упркос све већем напору како у селу тако и у паланци, ко то не да да се дигне глава. Корпоративисте су одговарале да то не да конкуренција као ни они који су у благостању.

__Истина, сталешки дух. ce није. могао развити, нарочито не у. Србији. Нема земље у. којој је. цео народ тако сливен из (едног штофа, као што је то у. Србији. То се историјски објашњава. Ни властеле, ни титула, ни секуларних. ауторитета, већ све нивелисано на једној BHCHHH, „ослобађа се од Турака И улази. у самосталан живот. Све је изникло из села и све је остало везано за село. А сељак, са дубоким демократским менталитетом, сачувао је свој понос у односу са онима који су отишли напред. И баш због тога су вође сталешке организације морале да се хватају за друге лозинке. Нарочито код трговаца. Српски трговац је тако нераздвојно везан за сељака, да је чак Конгрес трговаца ове године написао у својој резолуцији да је трговина „урасла у сељачку привреду као нокат у месо" (реченица која баца рђаву светлост на трговца).

Али се никако није напуштала сталешка парола као основа, нарочито код трговаца. (Напротив, она се чује ређе у занатлијским организацијама, из простог разлога што је код ових толико много пролетера, да они не могу имати разумевања ни за какву сталешку паролу. Они се пре осећају да припадају крајњем левом но средњем сталежу).. Међу. тим паролама нарочито су у последње време. „искоришћаване две: крупни капитал и страни капитал. За разлику од сталежа који је један апстрактан појам, капитал је конкретан и материјалан. У почетцима капитализма капитал је Синоним. богатства, У великој привредној депресији У, нашој. земљи наравно да је морало имати успеха хушкање против великог капитала и страног капитала, који „извукоше све богатство из Земље". (Ми. ћемо у идућим чланцима да разголи| тимо те пароле и да покажемо како стоји са странцима код нас; са страним капиталом итд:).

Али се може рећи да је држава највише помогла агитаторима за сталешку организацију несељачке привреде начином како је третирано питање сељачких дугова. И у агитацији и у парламентарној дискусији и у самим законима третира-

_ни су трговци и занатлије као крвопије народа. Трговци и занатлије су посредници између села и

осталог дела земље. Из њих излази и добро и рђаво,за сељака. Али се не може рећи да су трговци И занатлије опљачкали народ. Занатлије уопште не „дају кредита сељаку, јер немају капитала, Највећи део трговаца даје сељаку робни кредит. Данас је зеленаш углавном на селу. Неправично 15 неповољно диференцирање ових категорија поверилаца. Није начин регулисања трговачког потраживања од сељака створио злу крв код трговаца. Трговачки робни кредит сељацима је жив, он никад није био под мораториумом фактички, сељак враћа старе и контрахира нове робне дугове. Сем неколико већих паланачких трговаца, трговац није страдао од начина регулисања сељачких дугова. 0 више пате трговци у провинцији од банкар-

е кризе, јер су они многоструко везани за банке, U да добијају кредита било да узимају свој новац. Било је, дакле, довољно разлога за рђаво расположење и незадовољство код трговаца и занатлија, и то је врло добро искоришћено за фаворизирање сталешке идеје.

Прво ватрено крштење сталежа била је борба око парцелације скупних комора. Оно што је код нас било најбоље у привредним организацијама, то су. биле скупне коморе. Оне су аутоматски неутралисале бесни посебни интерес. И баш због тога су сталешки редови против ње. Ту су вођства показала невероватну борбеност. Козачки се налетало на скупне коморе за захтевом да се сталешки парцелирају. Маравно да се морало успети. Низале су се једна за другом нове коморе занатске и трговачке, уместо трогвачко-занатских. Уништена је неутрална база за сталешко настројење. Сад су се: сталежи нашли у својим коморама »епаћећ аПегп«.

Могли бисмо читаву књигу написати о огромном штетном дејству ове парцеларције комора.

Али још више би могло да каже о томе Министар-

ство трговине и индустрије, које највише пати од тога. Ми ћемо да укажемо само на једну штетну појаву.

По 55 364 и 387 Закона о радњама коморе су претпостављене и контролна власт над удружењима. Оне их отварају, затварају итд. Данас је све тумбе. Принудна удружења су постала изборна тела за коморске већнике, слетствено коморе су дошле под диктатуру сталешке организације, оне су се из основа измениле. Раније су биле врло корисне Министарству трговине и индустрије као једна врста саветодавног органа у економској политици, сад као сталешка организација врше притисак на надлежне факторе. Цео њихов рад носи сталешки карактер. Док су коморе по закону потпуно локалне и аутономне, без велике везе међу собом, под притиском сталешке организације оне су почеле да развијају неслужбену, али тесну везу међу собом. Њихове претставке нису више што су