Народно благостање

Страна 594"

раније биле; сад се гледа да се нађе што већи број.

потписа разних привредних организација. На тај начин оне опште све: више са. O Ir рима.

ПИ НАРОДНО БЛАПОСТАЊЕ | Брат

(У трећем чланку биће анализирана. „акција принудних удружења у светлости Кона о РАД њама). |

вена

IZ UREDNIŠTVA

Када је Juna f. e. donesena Uredba o snabdevanju industrije зетепзког ulja uljanim semenom, sa zvaničnogz mesta rečeno je, da njome treba postići dva cilja: obezbediti proizvođaču stabilne i rentabilne cene i potstaknuti ga na povećanie proizvodnje, kako bismo se oslobodili uvoza. Sem toga, pomenuta Uredba Je prikazana kao prva temeljitija plansko- privredna mera u Oblasti agrarne proizvodnje, koja je trebala da služi uzorom Za regulisanje odnosa i u drugim granama. Kakvu je anarhiju stvorila ova Uredba na tržištu uljarica, mi smo detalino izneli u broju od 20 јипа о. 2. Ali time nije završeno lutanje u politici uljarica; ono se nastavlja i dalje.

Uoči donošenja Uredbe Ministarstvo poljoprivrede nije znalo opseg proizvodnie uljarica. Pretpostavljalo se da ona ne pokriva domaću potrebu i da će se tek posle relativno povolinih cena postići taj cilj. Međutim, stvarnost je ispala drugojača.· Ovogodišnja proizvodnja naše glavne uljarice repice — ne samo da je dostigla, nego je i znatno premašila domaću potrebu. Dok je Ministarstvo, prema svojim DOoOdacima o zasejanoi površini, procenjivalo prinos uljane i kupusne repice na oko 1600 vagona, što bi bilo za nekoliko stotina vagona manje od potlrebe domaćih fabrika ulja, dotle je-stvarna proizvodnia iznela nekih 2300 vagona. Uporedni pregled kretania proizvodnje uljarica izgleda ovako (sve u vagonima):

Prosek Prosek 1924-98 1929-33 1934 1936

Uljana i kupusna repica 278: 454 544 2300 Laneno seme 90, 106 85 100 Mak ~ У ШИ 109 160 200 Sezam O 9 11 50 70 Suncokret = = 348 1400

Ukupno 534 680 1182 4070

_ Pored ovih postoje još dve uljarice: ricinusoVo seme i koštice od bundeve. Prinos prvog je još uvek neznatan, te se znatne količine uyoze. Proizvodnia koštica od bundeve podložna je velikim promenama, jer ona zavisi od cene ostalih poljoprivrednih proizvoda. Kada su cene polioprivrednih proizvoda niske, proizyođači su primorani da i na ovoj strani traže nadopunjavanje svoje kupovne snage. U dobrim godinama, međutim, na ovaj proizvod obraća se manja pažnja, te je i proizvodnja manja. Obično se kreće između 300 i 600 vagona. Prema tome, kada izuzmemo. ove dve uljarice, u OVOJ godini prema 1934. proizvodnja uljarica se. više nego utrostručila, povećanje iznosi 244%.

Do ovako. naglog povećanja proizvodnje došlo. jeuglavnom zbog delimične zabrane uvoza uljanog semenja i.

povećanja carine na izvesne uljarice. Fabrike ·ulja su. ugovorile znatno veće količine, naročito semena od suncokreta, koji je.u našoj proizvodnji uljarica zauzeo. drugo mesto. Kod ulja-

ne repice, kao što smo rekli, proizyodnja ie povećana do.

hiperprodukcije. Prema tome - nile Uredba od 15. iuna izazvala povećanje proizvodnje. Još тапј; је njen.. uticaj na cene,

koje su. funkcija. ponude i. tražnje. Izvesne uljarice trguju Se po cenama većim od onih. koje ie propisala Uredba. Izu-.

zetak čini samo uliana repica čije bi cene bile niže od ргоpisanih, i to zbog prekomerne proizvodnje. Po propisanim cenama prodat je samo jedan deo robe, neznatan. prema ukupnoj produkciji. Pre Uredbe trgovci su kupili robu znatno ispod propisanih cena, a posle Uredbe oni su radili i dalje pravdajući se da veći deo robe ne odgovara berzanskim uzansima, što je naročito slučaj na posavskoj i sremsko-slavonskoij liniji. Za robu lošijeg kvaliteta nisu bile propisane nikakve cene niti odbitci, te je ona slobodno trgovana. | Pošto је ukupna produkcija uliane repice ргета а domaću potrebu, to bi izvesna količina trebala da bude izvezena. Sa izvozom, međufim, ne ide lako. Kvalitet ne samo naše, nego i rumunske i bugarske repice takav je, da ona ne može računati na cene svetskog tržišta. Pre svega niko se ne sme usuditi da robu diriguje na dalje destinacije, jer se ona, budući podložna buđu, brzo kvari i zahteva stalnu manipulaciju, što je skopčano sa povećanjem troškova. Iz toga razloga između cene za ovu i one za zdravu robu postoji izvesna razlika, usled čega se naša repica može izvoziti samo sa gubitkom, koji iznosi nekoliko hiliada dinara po vagonu od propisane cene. Prema tome, celokupni ovovodišnji

izvoz biće obavljen sa gubitkom, koji će biti pokriven iz

specijalnog fonda obrazovanog pomenutom Uredbom, a čiji je glavni prihod ubran od razlike na ceni za robu kupljenu pre Uredbe, koju su platili treovci i industrija. Pošto je ta razlika iznosila znatnu sumu od oko 37 din. po mte., to je i prihod fonda mogao da bude toliki da pokrije gubitke na izvozu. Verovatno da će čak i nešto preostati.

Ali nastaje pitanje, šta će se raditi idućih godina, ako se sadanja proizvodnja održi, pa eventualno i poveća. Država je primila obavezu da interveniše na tržištu kupovinom svake količine i propisala minimalne cene, prema kojima kultura uljane repice daje znatno veći prihod nego li žitarice. Proizvodnji nisu postavljene nikakve granice. A iduće godine otpašće glavni izvor prihoda Fonda, naime razlika između

cene koju su trgovci platili proizvođačima i one po kojoj su.

prodali. Iz toga izlazi da bi državna kasa ubuduće morala nadoplaćivati znatne iznose Za pokriće gubitaka па izVOZU, koji bi rasli sa povećaniem proizvodnje pošto ova nije ničim ograničena.

Ova analiza pokazuje koliko je u оса дан јој оца uljgrica bilo malo, veoma malo poznavanja stanja. Pre bi se

moglo reći da. se radilo nasumice. I danas,, posle tolikog:

rada, mi stojimo 105 uvek pred nerešenim problemom, koli,

međutim, kao što smo naveli, može da ima vrlo: neželjene: posledice i po proizvodniu i po državnu kasu. Savetodavniodbor pri Ministarstvu poljoprivrede, koji se ovih Фапа: ро-. zabavio ovim pitanjima, konstatovao ie da ie određena cena.

za uljanu repicu »nerealna i da je čak iznad svetskog раriteta«, pa je predložio smanjenje ove za.iduću godinu za

40%, odnosno sa 250 na 240. din, za mtc.-U komunikeu sa.

konferencije ovoga Odbora nema:ni jedne reči o tome, da li će. se šta preduzeti: za popravku, kvaliteta, jer. je. to za.

proizvođača naivažnije pitanje pošto „samo. kvalitetna roba” može da ima punu cenu, A što: se tiče..same cene, nije зато.

\