Народно благостање

12. септембар 1936. __ НАРОДНО опа. 04250: 4. БЏа пегеајпа, одпозпо 1тпад зуефаког раriteta, isti je slučaj i sa cenom od 240 din. (paritetna cena iznosi oko 9232 d.). Što je glavno, smanjenje cene za 10 din. po mtc. neće imati nikakvog uticaja na proizvodnju, te postoji i dalje opasnost hiperprodukcije. U tome slučaju dr-

БЛАГОСТАЊЕ "Страна 595 žava će morati preuzeti izvozni višak i uz znatne gubitke plasirati ga na svetskom tržištu. Prema tome, situacija i “ubuduće ostaje nepromenjena: u jednim uljaricama imaćemo suvišak, koji ćemo izvoziti sa gubitkom, dok ćemo u drugima imati manjak, koji ćemo nadoknađivati uvozom .

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

Kao što smo već javili, iscrpena su dva miliona maraka, koliko smo dali kredita nemač-“ koj Raihsbanci za upotrebu nemačkih turista u Jugoslavij. Saldo nije dva miliona Već manji, pošto je jedan znatan deo te sume kompenziran jugoslovenskim turizmom u Nemačkoj.

Bilo je govora da se odobri i treći milion. Lanjske gogodine mi smo bili odlučno profivni tome da kreditiranio Nemačku za turizam, pošto smo joi kreditirali već nekoliko stotina miliona dinara za robu. Danas pak smatramo da bi novi krediti za nemački turizam bili poželini, iz razloga što su se pretpostavke iz osnova izmenile. Lanjske godine je cela zemlja lupala glavu kako ćemo da inkasiramo stotine miliona dinara zamrznutih u nemačkom kliringu. Dahas smo na najboljem putu da postanemo mi dužnici Nemačke. Za poslednjih sedam meseci Nemačka je uvezla u Jugoslaviju za 150 miliona dinara više no mi u Nemačku. Kao što vidimo, naš trgovinski bilans sa Nemačkom se iz osnova izmenio. Kad se tome dodadu ioš i izvršene i nameravane porudžbine u Nemačkoj za račun države, onda bi turizam bio čak i jedno dobro sredstvo 2а Котрепдгапје salda u obrnutom smislu koji može u budućnosti lako da se pojavi. Drugim rečima, ne postoji strah da će potraživanje od nemačkog furizma da se zamrzne u Nemačkoi.

Međutim, prema raznim indicijama da se zaključiti, da do sporazuma o trećem milionu nije došlo. Nemci nisu bili raspoloženi za to. Ne znamo iz kojih razloga. Ili zbog toga što su morali i suviše favorizirati pasivni turizam prema TazZnim zemliama prema kojima su bili dužni u kliringu, ili iz drugih razloga.

Kako Nemci rado dolaze na Jadran i zimi, to još uvek postoji mogućnost sporazuma po ovom pitanju.

KK" EK E —m

Овогодишња врло добра жетва, пораст цена пољопривредних производа, затварање маказа цена и јавни радови имали су врло повољно дејство на пораст куповне снаге нашега села и уопште на оживљење привредне делатности у земљи. То потврђују и подаци Народне банке о стању наше привреде у јулу ове године. Општи индекс цена на велико износио је У јулу о. г. 65,6 и већи је за 0,2 поена од оног у јулу о. г. и 2:89 поена у јулу пр. године. Индекс цена сточних производа бележи скок од 4,9 и 5,5 поена; онај биљних је попустио према јуну O. г. за 3,6 поена, али је већи од прошлогодишњег за 0,6 поена. Индекси цена индустријских и минералних производа су према јуну остали непромењени, док су према јулу прошле године порасли за 18 и 0,8 поена. „Маказе цена“ се затварају, јер је индекс цена индустријских и минералних производа порастао за 2,6 поена а пољопривредних (биљних и сточних) за 6,1 поена. ___Промене у трошаринској тарифи општине београд“ ске, које су проведене пре два месеца, нису имале никакво дејство на кретање цена на мало у Београду, јер је индекс истих остао скоро непромењен; једино је попустио

Знатно побољшање економског стања у земљи у јулу тек. год.

= (Рој

M

код огрева и осветљења са 71,2 y Majy O. T. H 71,4 y јулу прошле године на 68,7 као последица снижења цене електричној струји за кућну потрошњу, а можда и за огрев.

Број осигураних код Сузора у мају ове године био је већи од оног у свим годинама изузев у рекордној.

'1930 год. којег је мањи за 10 хиљ. После индустрије ду“

вана највећи је полет код грађевинске делатности. Број осигураних код градњи над земљом повећао се према претходној години за 30%. За раднике запослене на јавним радовима од прошле године није обавезно осигурање за случај болести, те се из ове статистике не може видети огромни пораст броја запослених на јавним радовима. Оживљење грађевинске делатности имаће врло повољно дејство на побољшање у занатству, где је скоро трећина занатских грана везана са грађевинским пословима.

Још једну повољну околност не видимо из података Народне банке, а то је заустављање падања надница, које је наступило већ у мају. ~

Порасла је и рударска производња као и целокупан саобраћајни промет (железнички, речни, поморски), а. смањио се број стечајева и поравнања.

Побољшање у трговини констатује се и по порасту броја запослених са 53.830 у мају прошле на 56.540 у мају ове године.

Државни приходи за прво полгође 0. г. изнели су 4,62 милијарде дин. и већи су од оних у истом периоду прошле год. за 284 мил. дин. или 6,1%.

Prema izjavama тегодаупћ faktora, klica najnovijeg obrta u Grčkoi leži u dugotrajnim nemirima radništva Које Sstoji pod uticajem komunista, Da bi se tome učinio kraj, država je izmenila osnove dosadašnje socijalne politike. Danas su u Grčkoj štrajkovi zabranjeni, država garantuje kolektivne ugovore i minimalnu nadnicu, naravno intervencijom između radnika i poslodavaca. Sporove potičuće iz kolektivnih ugovora raspravljaće sudovi. Država ie rezervisala sebi ogromne ingerencije u oblasti socijalne politike. To je prva dalekosežna reforma. Ona nije nova, Već je imitacija slične politike u drugim zemljama. Prema tome nije potrebno da o njoj dajemo sud.

Druga, mnogo dalekosežnija, mera je ustanovljenje državnog komesara, na koli položaj je imenovan ministar finansija g. Zavicijanos. Zadatak tog novog državnog činovnika je ništa više i ništa manje do sprovođenje 100-tne planske privrede. Uzgred budi rečeno taj komesar ima da sarađuje sa. Vrhovnim privrdenim savetom. Izraz »sarađuje« ovde je prilično nejasan, ali će svakako biti faktično stanje da će on biti diktator planske privrede, a Privredni savet savetodavno telo koje će on konsultirati kad mu zatreba i čije će savete upotrebljavati ukoliko nađe za shodno. To uostalom nije ništa važno. Krajnji cilj te planske privrede je, za Grčku odista ogroman, zadatak autarkiziranja zemlie. Ogroman velimo zbog toga, što se zna da je Grčka deficitarna u dobrima prve potrebe, a suficitarna u dobrima koja se u međunarodnoj trgovini smatraju manje-više luksuzna. Taj se deficit trgovinskog bilansa pokrivao obilnim sredstvima bilansa pla-

jednim kolo=

Grčka pred salnim eksperimentom