Народно благостање

Страна 596 Па

ćanja (emigrantske doznake i brodarstvo) koja su se jako smanjili. Svaka preorijentacila u narodnoi proizvodnji dirigovana odozgo pretstavlja najteže zadatke za koje je ikada saznala ekonomska politika. Planska privreda treba da bude рлапзка, treba da postoji plan koji će obuhvatiti celu narodnu privredu i da je dobro smišljen, dobro fundiran, inače se ima dvojaka šteta od njega. Kod tako velikih zadataka nije dovolina ni pamet svilu mudraca u grčkom Privrednom veću. Ali se naizad tai pokušaj radi i u drugim zemljama pa ne bi bilo razloga da se Grčka uzdržava od toga. Celo је pitanje da shvati njegovu ozbiljnost i težinu.

Treću, još mnogo interesantniju, promenu koja se sprema, i koiu nam je najavio već davno g. Metaksas, pretsednik vlade, novi državni privredni komesar je fofmulisao sledećim rečima: »Državu moramo urediti staleški јег је to jedini način da se izvede iz haotičnog stanja u kome su le ostavili naši prethodnici«.

Ake su u Grčkoj glavni privredni i socijalni problemi, a tako jeste, onda je posao mogao da se svrši i bez staleškog uređenia. I najidemokratskija zemlia na svetu pokušala je Dri postojećem demokratskom uređenju države da preko privrednog: diktatora izvodi plansku privredu; mislimo na Severnu Ameriku i nienog generala Džonsona, koji je imao istu fankciju koju danas ima g. Zavicijanos. Staleško. uređenje države u ovom slučaiu nema nikakve veze sa privrednim problemima — što. u ostalom takođe nije ništa novo; i toga ima pod evropskim nebom. Staleško uređenje države treba da bude surogat političkom parlamentu. Prema tome nameće se pitanje kakav će biti odnos između državnog privrednog komesara i staleškog parlamenta. Đa li će se ekonomska pitania izuzeti! iz nadležnosti staleškog: parlamenta i ostaviti diktaturi komesara, kao, što je sada slačaj ili će on postati izvršni organ odluka staleškog parlamenta. Kako staleški parlament nije parlament, kako. su komesar i privredno veće dovolini sa stručne tačke gledišta i kako je svaki parlament neekspeditivan, to se lako može očekivati da Grčka dobije za ekonomska pitanja diktaturu a za sva ostala parlament, jer je staleško. uređemje države rezervisalo. za sebe pravo da i ono ima parlamept.

KO. VlsaMeby FleMaukKe и Аустрије закључен је 11 јула о: год. споразум којим је прекинуто ванредно стање у привредним односима између ове две земље, заведено по: доласку националсоцијализма на власт: Привредни уговор који је на основу тога споразума закључен 12 августа, недавно је потписан. Он има да омогући проширење робнег промета и оживљење туризма. Највећу пажњу обратио је на себе наравно туристички споразум, јер је њиме у Немачкој укинута такса од: 1.000; марака: за путовање: у Аустрију, заведена 29маја 1983 год. Та такса онемогућавала је немачким туристима да путују у Аустрију, што: је значило скоро: потпуно укочење аустријског туризма. Сада: Аустрија долази опетмеђу земље које Немачка у погледу туризма: фаворизује. Путовање. у Аустрију се дозвољава: без даљега, као и у остале земље. Сваки путник може без нарочите дозволе понети девиза у ивносу од 560; марака месечно; и то уоблику туристичких кредитних писама: или. сличних платежних. средстава. која се могу употребити само у туристичке сврхе. Као.и у промету са, другим земљама, ове одредбе: важе само; за; три месеца. у години, Важност се може продужити, ако, постоје нарочити, здравствени. разлози, du то само уколико. уошште има на расположењу девиза. По. стоје, међутим, и. извесна ограничења, којих нема у про: мету са. другим државама. У пасошу мора изрично. бити означено, да он: важи за. путовање у Аустрију; вероватно

Крај немачко - аустријског туристичког рата

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 37

је да се ова клаузула само онда неће уносити у путну исправу, ако то захтевају интереси јавне безбедности. Осим тога је сада износ који се сме понети, смањен на свега 250 марака месечно, јер је износ девиза, које стоје на расположењу, ограничен, а треба што већем броју лица омогућити путовање у Аустрију.

О начину финансирања туристичких девиза није ништа нарочито уговорено. Према томе туристички промет, поред могућности пребијања узајамних потраживања, може да се користи и вишковима из робног промета.

За разлику од туризма, робни промет није био подвргнут никаквим ограничењима, него се развијао и даље на темељу споразума између новчаничних банака и других допуна трговинском уговору. У 1936 он је ложивео велик полет, ж то са знатним извозним вишком Немачке. Ипак је закључен и нов трговински уговор који, поред допунских контингената за сајмове у Лајпцигу и Бечу предвиђа повећање извоза дрвета, стоке и сира из Аустрије, а угља из Немачке.

Колики ће бити практични успех новога споразума, зависи код туристичког промета од расположивих деви-. за, т. Ј. од вишкова из робног промета. А колико ће ових бити, у зависности је од функционисања платног промета.

шиши | jgyeštaja sarajevskog Okruž-

Na родтисји sarajevskog noz ureda vidi se da su u Ureda zaustavlien је pad „prošloj godini na njegovom nadnica području prilike bile povoljni-

CO 0. Je песо ш рлетодној зоне Najvažnija promena je zaustavlianje pada prosečne osigurane nadnice Moja ije iznosila 20,6 din. i porasla je svega za 6 para, a uspereno. je ı pomeranje iz viših boljih plaćenih nadničnih razreda u niže s manjom nadnicom. Nadnicu ispod 24% din. imalo je prošle godine 56% prema 56% u 1934 i 31% u 1930: godini. Tako je porastao i broj zaposlenih sa 25.070: a 1934 g. i 29.460 u 1933 ge. na 27.550 i najveći je bio u industriji kamena i zemlje (527), metalnoi i mašinskoj (596), šumsko-pilanskoj (407), zidarskim poslovima (940), gradnji železnica. i puteva (209), i trgovini (148). Značajnije industrijske grane koje zaposluju veći broj radnika su: šumsko: pilanska: (6.815), metalno-mašinska (2.177), tekstilna (1.151), industrija odeće (1.338), građenje železnica. i puteva (1.509), kućna posluga (2.283). -

Najveće su promene nastupile u šumskoi industriji, koja je iz ranijeg prosperiteta prešla kroz 1930/31 god. u period krize. U toj je industriji do 1930 god. bilo, zaposleno u Bosni oko 40.000 radnika koji su zarađivali dnevno od 25 do 70 din., dok su pilanski radnici u isto vreme imali 20—30 din. Broj uposlenih je pao na 21 hili. radnika, ili 47,5% manje, a prosečna nadnica kod šumskih radnika na 99 din., a kod pilanskih 17 dinara. Na teritoriju sarajevskog Ureda otpada о. 2. G.815 šumskih radnika prema 12.000 u 1998/99 god.

U izveštaju se konstatuje da je privredna delatnost bila živlia, te je nastupilo pobolišanie prema poslednjih nekoliko godina. Na dalji razvoj privredne delatnosti imaće uticaja, pored sankcija, i radovi na izgrađivanju železničke pruge Ustiprača—Foča, puta Prijepolje—Bijelo Polje, proširenie železare u Zenici i još neki manii radovi.

Ukupni prihodi Ureda iznosili su prošle godine 19,97 mil. din. i poslovanie je završeno. sa deficitom od 0,5 mil. Prosečni. ukupni. prinos po članu iznosio ie G31,83 din. prema 698,80 din. u 1934 godini.

Poslovanje sarajevskog Ureda obuhvata 16 srezova i 7 hili. poslodavaca. Na svakog poslodavca otpada: prosečno 4 člana. Najveći, broj osiguranih ima Sarajevo (13.435), Travnik, Zenica, Višegrad i Foča. skupa 6.638 i ostalih 19 srezova. nešto preko 7 hiljada. Na. područiu Ureda radio je 51 lekar; lekarskih. pregleda. bilo je 236.701. Ako se ima na