Народно благостање

19. септембар 1936,

___Овакву јасну поделу делокруга сада је, уосталом, Италија законски спровела. Међутим, у Немачкој држава у пракси не жели тако одрешито решење. Код сталежа земаљске исхране нпр. спојене су у једну организацију одржавање тржишног реда и регулисање тржишта. Али држава је и у осталим привредним гранама из национално-привредних побуда наредила стварање принудних картела, и то једним делом на темељу постојећих нових привредних самоуправа. Осим тога држава је нарочиту пажњу ' посветила облику калкулационог картела и њиме створила орган који се свакако може сматрати неким прелазним обликом између обих група. Извесне опште калкулационе норме, нарочито ако се ради више о испитивању тачности калкулације, да би се спречиле извесне грубе повреде тржишног реда, могле би мирно ући међу задатке нове привредне самоуправе. С друге стране, ако би одредбе биле одређеније, тако да би мање или више значиле одређивање утврђених цена, имали бисмо пред собом задатак картела. С обзиром на овакав развој нама

се чини да влада и не намерава да спроведе одређену

поделу, желећи да увек има при руци онакве организационе облике који ће јој у појединим случајевима моћи најбоље послужити за постизање њених циљева у датом тренутку.

Naš rečni promet je, posle

Opađanje našeg rečnog pro- trogodišnjeg porasta, u prošloj meta u prošloi zodini

godini opao u poređenju sa 1934. god. Vrlo je veliko podbacivanje kod spolineg saobracaja (uvoza ı ızvVoZa), kao što nam pokazuju sledeći podaci uzeti iz »Statistike plovidbe na rekama i kanalima u 1935 g.«:

Grupa: Promet 1935. ili — prema = Ш — prema (u hili. tona) 1934 2. а % 1930 одп. 1981 2. u % Uvoz 291 = 84 — 49,0 Izvoz 436 — 47,0 — 34,3 Spoljni saobraćai 727 — 36,4 | 215 Istovar u zemlji — 1.698 += 80. — 0,5 Ukupni spolini i unufr. заођг. 2.425 — 9,6 — 17,5 Tranzit uzvodni 1.407 == 726 — 9,0 Tranzit nizvodni 209 — 38,8 — 32,4 Tranzit ukupan 1.616 — 0,2 — 12,2 Celokupan robni saobraćai 4.040 — 7.0 i — 10,6 Doputovalo putnika (u hilj.) 2.126 — 43,9 — 46,5

Celokupni rečni robni promet iznosio je u prošloj godini 404 mil. tona i smanjio se za 7,% prema 1934 год. а ха 10,6% prema maksimumu u 1931 g. Najnepovolinije ie kretanie izvoza rečnim putem, jer se on on skoro prepolovio, a od onog u 1931 god. manii je za 934,93%. Na žitarice sa Киkuruzom otpada prosečno 75—80% izvoza rečnim putem. Prošle godine izvezeno је kukuruza 2034 hilj. tona prema 5832 hili. u 1934 cod. i pšenice 25 hilj. f. prema 121 Ћи]. ЗКого 5е prepolovio i izvoz ostalih poljoprivrednih proizvoda (suvih šljiva, pasulia, brašna, mekinja, stočne hrane) i jedino se povećao izvoz kudelje sa 10 hili. t. na 14,6 hili. Nepromenjeno je stanie kod uglja i koksa; kod drva je porast za trećinu, dok se kod izvoza ruda i kopova utrostručio. Jedino se povećao izvoz za Mađarsku sa 47 na 104 hilj. tona (kukuruza i ruda), dok se u svim ostalim mnogo smanjio.

Uvoz je opao za 8,7% prema 1934 g., a za 49,0% prema 1930 god: Povećao, se чуо2 пате за 17,5 па 515 ћи. #, а opao motornih ulja sa 78,1 na 59,2 hilj., i soli sa 63,9 na 51,3 hilj. Najveći deo prometa bio je sa Rumunijom.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 615

Ukupan spolini заобгасај je, usled podbacivanja 12voza pšenice i kukuruza, mnogo podbacio prema prošlogodišnjem (za 36,4%).

Nizvodni promet je manji za trećinu od onog u 1934 god., zbog otsustva mađarskog izvoza pšenice za Brailu.

Uzvodni promet se i u prošloi godini povećao. (za 7,6%). Na Rumuniju otpada 90% (kukuruz i mineralno ulje za srednjeevropske zemlje).

Unutrašnji rečni promet povećao se kod istovara za 8,0% a dostigao dje i nivo iz 1930. god., kad je bio maksimalan. Najviše je prevezeno peska i šljunka; prevoz je Drema prethodnim godinama u porastu (502 hili. t. prema 477 i 408 hilj.), ali je {oš daleko ispod maksimuma od 895 hili. t. u 1991 g. Povećanje je još kod poljoprivrednih proizvoda, drva za gorivo i građevinskog: materijala, dok je neznatno smanjenje kod drva za građu, uglja i denčane robe. Prema tome, povećanje našez unutrašnjeg rečnog „prometa пат pokazuje da ie naša građevinska delatnost Dila povoljnija nego u dve prethodne godine.

Od ukupnog prometa otpadalo ie na domaće brodove 54,9%. (2.19 mil. 1.) prema 54,5% (2,34 ти. t.) u 1934 g., te su naši brodovi u prošloj godini prevezli manje za 0,15 mil. t. Sav unutrašnji saobraćaj se vrši domaćim plovnim parkom, kao i oko tri četvrtine uvoza i preko polovine izvoza, dok ije naš udeo kod tranzita robe mali.

Prošle godine je na našim brodovima putovalo 2,13 mil. putnika, manje za 40% nego u 1934 god.

Naš plovni park se smanjio. Putničkih brodova je bilo 41 prema 46 u 1934 g. i 50 u 1933 g., mešovitih 5 prema 10 i 12. Ukupno svih plovnih objekata ie bilo 2.201 prema 2.318 i 2808.

Једно од најистакнутијих пиПитање радничког отсуства тања у погледу радног вреy свету мена претставља оно дневног

и недељног радног времена које је данас у неким земљама опет на дневном реду. Али поред овог више производно-политичког проблема све више обраћа на себе пажњу социјално-политичко питање плаћеног отсуства. О томе сведоче не само посебни извештаји Међународног бироа рада, него и Међународни конгрес за уређење слободног времена радника у Хамбургу, на коме је јасно одвојено питање једног дужег отсуства у току радне године од осталих проблема у вези са радним временом. Извештај М.Б.,Р. пружа добар преглед разноликости

која влада у свету у погледу отсуства. Право на отсуство и трајање отсуства су веома различити, чему је узрок у различитим привредним приликама и социјалним назорима који владају у појединим земљама. Што се тиче права на плаћено отсуство, нарочито су истакнута три типа: право на отсуство засновано на законским прописима, затим оно на основу колективног уговора одн. одлуке паритетног суда, и најзад отсуства према личном уговору или по обичају. У многим земљама постоје ови облици напоредо. Законско право на отсуство познају земље свих зона, изузев Аустралију. У Европи га имају радници и намештеници трговине и индустрије скоро у свима јужним, средњим и источним земљама. На Балкану, истина, овакав закон постоји само у Румунији. У Југославији законско право на отсуство уживају само намештеници, у Шведској опет само радници. Опште законски предвиђено отсуство познају и јужноамеричке земље. У осталим земљама имају ово право само поједине одређене групе послопримаца. Трајање отсуства креће се између 4 (у Италији) и 14 дана (у Русији), а надница одн. плата за то време износи колико и редовна зарада за време рада. У свима земљама је право на овакво отсуство везано за један временски