Народно благостање

19, септембар 1936.

Библиографија: Библиографија југословенске привредне књижевности за 1935 г. Издање Трговинске и индустријске коморе у Загребу, бр. 107.

Поздрављамо ово дело Загребачке трговинске коморе, које попуњава велику празнину у нашој привредној књижевности. Надамо се да ће комора продужити овај рад.

РАЗНО

— Grad Njujork sprema za 1939 god. svetsku ои uređaja i izuma koji služe iskorišćavanju prirodnih snaga i unapređivanju čovečanstva vaspitaniem i sociialnom pomoći. Radovi na terenu (na poluostrvu Fer Rokevei na Long Ajlendu) već su počeli.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

Страна 621

— U toku prvih jesenjih meseci računa se u Turskoj sa doseljenjem nove grupe muhadžira, od ukupno 15% bilj. duša, i to 9 hilji. dobrudžanskih i 4 hilj. iseljienika iz Bugarske. — Удружење сарајевских пекара предложило је општини да се уведе продаја хлеба само у комадима по 4 динара. Тежину комада хлеба прописивао би према тржним ценама брашна нарочит одбор при Градском поглаварству. у

— На лицитацији храстових, јасенових и брестових стабала из шума Бродске имовинске опћине постигнуто је 8 мил. дин, за 2,4 мил. више од почетне цене,

KO

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 8 I 15 SEPTEMBRA 1986 GODINE

— Silna aktivnost našeg neklirinškogz bilansa plaćanja. — Obpticai i dalje raste —

Kako stanie Narodne banke na dan 8 septembra nije moglo biti analizirano u prošlom broju, to ćemo ovoga puta imati pred sobom oba stania.

Naikarakterističnila promena u stanju Narodne banke za poslednie dve nedelje je lavinski porast »deviza Које пе ulaze u podlogu. Za dve neđelie porasla ie ova stavka za 71,5 milion dinara i iznosi 566,2 miliona. Kao što se to lako može pogoditi, ove devize dolaze uglavnom od izvoza i vrlo malo od turizma. Kako izraz »devize koje ne tiaze u podlogu«e može lako da izazove kod neukih čitalaca zabunu, to ie potrebno đa podvučemo da su ove devize isto što i zlatne devize. One se nalaze u zasebnoj poziciji samo zbog toga, što Zakon o Narodnoj banci propisuje, da u podlogu mogu ući samo devize na valufu koje se zamenjuju zlatom. U grupu deviza koje ne ulaze u podlogu, dolazi i funta sterlinga i mi držimo da je ona najjače zastupliena u ovoj stavci. Danas se smatra funta sferlinga za bolju od sviju deviza zemalia zlatnogza bloka. Međutim ko hoće da vidi stanje naše zlatne devizne podloge, fai ima i celn ovu sumu da uračuna u podlogu. Znači da se fundacija našega novčaničnoga opticaja rapidno i snažno pojačava.

Među ostalim velikim promenama u aklivi. nalazimo povećanje porifeljia hartija od vrednosti za 36,3 miliona dinara (na 76,5 miliona dinara). Tai priliv bartija od vređnosti odnosi se na 5%-tne obveznice zaima za javne radove. Ovih dana jie država emitovala drugu ftranšu od 100 miliona i Narodna banka ie i ovoga pufa uzela svoi đeo — jednu trećinu — đok su Državna hipotekarna i Poštanska verovatno takođe preuzele svoje trećine.

Kovani novac ie u prvoj neđelji pokazao odliv od 15,2 miliona a u drugoj priliv od 4,7 miliona. Lukrativni zaimovi pokazuju povećanje u obe nedelje i to kod menične lisnice

za 13,4 miliona dinara. To je sasvim prirodna pojava ч оуо:

doba godine.

· Razna aktiva se povećala za 20,5 miliona dinara što stoji u vezi uglavnom sa povećaniem deviza Koje ne ulaze u podlogu, a verovatno i sa kliringom. U pasivi imamo da

podvučemo ogroman porast obaveza po viđenju i to uglav-

nom po Žiro-računu. Ukupan porast je 143,6 miliona, a po žiro-računu samo 147,6 miliona. Time je bogato kompenziran odliv od 31 avgusta ft. g. Razna pasiva se smanjila u prvoi nedelji za 32,4 miliona a u drugoj povećala za · 1,2 milion.

УНКТУРА

Znači da je smanjen stok blagajničkih zapisa po Zakonu o Narodnoj banci. Opticai novčanica pokazuje u prvoj nedelji

Стање Народне банке (у милионима динара).

Ранији аванси држави — 1715.5| 1686.6) 1670.6) :661.7| !661.7 Прааремени званси Глав. |

Држ, Благајни — — — | 600.0) 600.0] 600.0) 600.0) 607.0 Вредности рез. фонда — 54.9) 106:4! 119.0! 1342) 1330 Вредности ост. фондова 11.7} 12.0. 11.8} 299! 29.9 Непокретпости, завод зе

израду новч, и намештај || 153.7| 153.5] 1540) 1631) 163.1

Разна актива — = — — || 1151) 276,4! 464,4! 646.6) 653.8 ПАСИВА

Капитал — — == = = 180,0) 1800) 180,0) 180.0] 180.0

Резервни фонд — — — | 843) 112.4! 1333] 1455) 146,4

Остали фондове —- — — 13:7| -20.5). 27:4)" 30:31. 30:3

Новчанице у оптицају — || 43271 4383,9| 4890.0] 5173.3. 51449 Јбавезе по виђењу

потраживање Државе — 1.3 6.9 7.4| 145) 173 жиро-рачуни — — — || 4744 5319 689 7! 6976) 768. Ба На PO 2. O 549790 327,01 688:6)) ел а 80055 Укупно — || 1031 (| 805.8) 1385. 7 15:25 5|1594.9 Обавезе са роком -- — ||1106,:| 952,9| 1934! 500 500 Разна пасива = — — — || 2220! 316.4! 1666) 280.9| 282.2 Оптицај и обав. по виђ ||5358.2! 5249.4| 6275 7 6698 91 6739.8 Укуп. подл. -|- 28'5",, прим || — — " |1881'6] 19 8,3 19898 Злато -- 28'5% прим — || — — | 1717.9) 1894. 2| 1894,2 "укупно покриће — — || — — |2998 |2968 “,|2052% покриће у злату = —| — == (2130. 1827 !2810

porast za 47,7 miliona a u дгикој рад ха 28,4 miliona tako da je stanje na kraju poslednje nedelje dostiglo nivo od 5 milijardi 145 miliona okruglo,

~ 31. XIJI| S KJ | 97. XHII| 8719 ||'15 19, АКТИВА 1933 | 1934 | 1935 | 1936 | 1936 Подлога : Па зл, у касама и на стр.|| 17949) 17846! — = злато у касама — — 1335.9 | 1474.0 | 1474.0 злато на страни — — 04:61. 512) 57,2 новч. у страној монети 0.0) 00.3 0,0 03 0,3 девизе — — "— ~ — 1112) 1208} 327 75,7 16:9 Укупно — || 1.906) 1905.5) 1464.3| :547 3! 1548.4 Девизе које me улазв у | подлогу — — — — — 54,5 1044) 331,6! 539.2: 566,3 Кован новац; | у виклу E cpeOpy— — || 239.9| 206.1| 329,0| 3455| 350.3 Зајмови ; на меница — — — — | 1808.8) 1528.8| 1523,0| 1392 2 !395.3 на хартије од вреди. — || 2931! 2351! 2583) 249.4| 250,4 Укупно — || 2101,9) 1763.9) 1781.3) 1641.6) 1945,7 Хартије од вредности — 11.7 169 49,4 76.6 76.6