Народно благостање

Страна 620 _____-_„ а КРОшИо лповЕ

електрични погон сада се ради. Пруге Верона—Болоња и Милано—Торино почеће сада да се електрификују.

— Како јавља „Југословенска пошта", намерава се увођење моторних возова на прузи Београд—СарајевоМостар—Дубровник. Пут од Београда до Дубровника скратио би се тиме за 7 часова.

— Сарајевски такси-шофери основали су набављачку задругу за набављање на велико бензина, уља, гуме, справа, аутомобилских делова итд. за оснивање гаража и подизање пумпи за продају бензина.

ЈАВНИ РАДОВИ

— У далматинском Загорју, oko Дрниша, почеће ускоро грађење великог водовода који има да снабде добром питком водом 25 села. Изградња стаће 25—30 мил. дин.

ТУРИЗАМ

— У Југославији било је до краја августа о. г. 695.933 туриста више него у истоме раздобљу лане. За исто време повећао се број домаћих туриста са 481.766 на 551.821.

ШТРАЈКОВИ

rare)

— Штрајкујући текстилни радници у Марибору, Тржићу и неким другим местима напустили су творнице које су били запосели. У Крању и Шкофјој Локи, међутим, остали су још у фабрикама.

— Између управе Трбовљанског рудника и радника v фабрици цемента тога друштва закључен је споразум, по коме су цементари изједначени са рударима. Тиме су они постигли повишицу надница од просечно 8%.

— Радници фабрике картонаже Худец у Загребу ступили су у штрајк и траже колективан уговор и повишипу надница. Наднице испод 100 дин. недељно треба да се повисе за 20%, оне од 100—150 дин. за 15%, а од 150300 дин. за 10%. Радници који су до сада зарађивали преко 300 дин. недељно, одрекли су се сваке повишице, ла би лакше дошло до закључења колективног удовора на бази радничких захтева.

— Кројачии конфекцијски радници у Загребу ступили су у штрајк. Они траже да се израда конфекцијских одела сврста у три квалитетне категорије и да се повисе наднице на 300, 350 и 400 дин. недељно, према квалитету посла. Досадашње наднице износиле су недељно 150—9200 динара.

— У Чачку је ступило у штрајк 130 радника фабрике хартије тражећи повишење надница, осмочасовно радно време, награђивање прековременог и ноћног рада, отказни рок од 14 дана, колективни уговор и осигурање живота на рачун фабрике.

— Бријачки помоћници и молерски радници у Сплиту траже колективне уговоре којим би се повећале наднице и завело осмочасовно радно време.

— Штрајк у фабрици сухомеснате робе Гавриловић у Петрињи свршен је успехом радника, који су постигли повећање надница, плаћено отсуство и плату за случај болести од 6 дана.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— U Čehoslovačkoi bilo je krajem avgusta 480.340 nezaposlenih, prema 508 hili. mesec dana ranije (za 5,5% manie) i 557 hili. u avgustu 1935. Prema najvećem broju nezaposlenin (920,18 hilji. u februaru 1933) smanienje iznosi 48%. Smaпјепје je, izgleda, prouzrokovano povećanjem zaposlenosti u teškoj industriji i građevinarstvu, jer je npr. u Čehoslovačkoj i Podkarpatskoj Rusiji stanje nezaposlenosti ·prema julu nepromenjeno, iako: je žetva uglavnom prošla, dok se u Češkoj i Moravskoj smanjila za 6,1% odnosno 5,9%. ~

_Бр.38_

— Посета биоскопа износила је у чехословачким варошима (1929 = 100) у јануару 1936 год. 1105 прем: "88 у јануару 1985, а у априлу 1936 год. 109,2' према 907. у“ мањим местима је пораст нешто слабији.

— У 95 немачких великих градова изграђено. је. у. првом полугођу 1936 год. 452 хиљ. нових станова према.

24,8 хиљ. у истом периоду 1985, тј. за 82% више. IZ

-— Индекс цена на велико у Енглеској порастао је у августу о. г. за 1,7 на 95,2 (1930 = 100). То је највећи, ниво после септембра 1931. Према почетку jyHa O.:P.- HO: раст износи 3,55, а према августу 1985 год 7,6 поена. Највећи је пораст цена код намирница (са 85,8 у августу 1985-: на 89,9 у јулу и 98,7 у августу 0. г.); нарочито су скочиле цене житу и брашну (са 87,7 на 92 и 105,6). Цене индустријским сировинама и готовој роби порасле су са 89,8 на 95,5 и 96, и то највише код вунене робе (са 93 на 10111 и 108). Према јулу о. г. смањио се само индекс цена памучне робе (са 924 на 90,5).

— У Аустрији је 1985 отворена 101 нова фабрика према 124 у 1984. Проширено је 137 предузећа, а 128 је ликвидирало. |

— Загребачки дрвари одредили су за 100 кг дрва цену од 28 дин. а за хват 380 дин. Ове цене ће важити, уколико не поскупе дрва код произвођача и не порасту наднице.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар

Јадранска бродоградилишта а. д, Сплит, упис фирме и чланова управног одбора г. г.: Паунковића Ђуре, из. Беогрда, претседника; Петитжана Пола, из Париза, сер Харолда Јароа, из Гласгоа, Митиноа Нел-Франсоа, из Па-. риза, д-ра Шумановића Светислава, из Загреба, Прице · Драгутина, из Београда, Руа Жака, из Сплита, Карготића Миховила, из Сплита, Ристића Велимира, из Београда, Ханоа Јулиуса, из Београда и Стипетића Буре из Загреба. = „Доберлин“ угљенокопно и рударско д. д. У Загребу, упис чланова управног одбора г. г. Иве Бачића и Степана

Кнефелиа. — Грађанска штедионица д. д. У Иригу, упис. члана управног одбора г. Пимца Матије. — Босанска пољопривредна индустрија а. д. „Брчко“ у Загребу,. упис

члана управног одбора г. Сигфрида Кауфера из Загреба. — Митровачка паропила д. д. у Срем. Митровици, упис чланова управног одбора г. г. Дамјана И. Бранковића и. Миливоја Димитријевића из Београда. — Опште југословенско банкарско друштво а. д. у Београду, упис промене чл. 27, 43 и 44 РУШЕНА правила. — „Електрична“ централа Фала а. д:' у Београду, упис чланова управног. одбора г. Пола Драјфус-Гинсбурга из Базела и ЕН Бабића из Марибора. S

36opomm aHHuoHapcKHx друштава

19 септембар. — „Силк" творница чарапа. Спа до „За. | греб (редован). — „Преслица“ текстилна индустрија. 7. JI, Загреб (редован). - o, ON

26 септембар. — „Филипс“ југословенско трговачко У а. д. у Београду (ванредан). Гал со

28 септембар. — Сједињене творнице стакла на. ла ; HuHme, SarpeG (penopndaH).. — Керамична индустрија · под У Загребу (редован). — Адрига—Бауксит рударско си индуг: стријално д. д: у Загребу (редован). — помене 0

рубља д: д. у Загребу (редован). | аи а о 30 септембар. — Банатска млинска O il x у Вршцу (редован). 5 октобар. — Прва DOO КЕ кемичка_ фабри

Ба

д пе ови Сад | АН Проба мали