Народно благостање

== 26. cenrewGap 1936, ______ )

Vlada se sada sprema da izvrši pritisak na 'Ćene. Na--

ređeno je da зе izvrši kontrola dobiti kod proizvodača i trgovaca artikala za svakodnevnu upotrebu. Istina, te kon: trole bilo ie i ranije, ali se mnogo gledalo kroz prste. Prve mere preduzela ie nadzorna vlast nad atinskim pijacama. Marža kod brašna, sira i ulja na veliko utvrđena je na 5%, a kod kože za donove i čarapa na 8%. U trgovini na malo ona iznosi sada kod brašna i ulia 10%, kod sira 12%, a kod čarapa i kože za đonove 15%. _

Ра

____НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 633

“Uređba o kontroli cena pruža, istina, izvesno jemstvo da se povišenje nadnica neće izigrati opštim porastom cena. Ali iz iskustva u mnogim zemliama zna se da samo regulisanje cena niukoliko ne može da доуеде до копаслог роvolinog rešenja ovog pitanja.

Zanimljivo je da se ove velike socijalne suprotnosti, čije su političke posledice toliko zamašne, javljaju baš u zemlji gde industrijsko radništvo sa 9200 hiliada duša čini svega oko 3% celokupnog stanovništva (6,75 mil. duša).

виви

ОБАВЕШТАЈ!

POLJOPRIVREDA |

— Beogradski mlekari-proizvodđači održali su zbor i doneli rezoluciju, u kojoi osuđuju novu Uredbu o proizvodnii i kontroli mleka. Mlekari smatraju da je današnji način snabdevanja Beograda mlekom dobar i da ga ne treba menjati, jer su njime i potrošači zadovoljni. Nacrtom nove uredbe o proizvodnji, prodaji, prenosu i kontroli mleka mlekari nisu zadovolini. Nalaze da Uredba mora dovesti do poskupljenja mleka, jer predviđa tri· posrednika između DITOizvođača i potrošača: Centralnu mlekaru, trgovce mlekom i raznosače. Mali proizvođači, kaže se u rezoluciji, biće uništeni. Dalje se traži: da veterinarske knjižice mlekarima proizvođačima izdaje Udruženje mlekara-proizvođača, odn. preko njega Veterinarsko. odeljenje Ministarstva poljoprivrede, a ne Opštinska Sanitetska direkcija; da Ministarstvo polioprivrede kontroliše rad opštinskih sanitefskih organa; da se mlekariproizvođači u Beogradu u pogledu poreza smatraju kao poljoprivrednici.

— Berba pamuka u Egiptu ove godine je dosta slaba, jer su zasadi stradali od naglih promena vremena, a naročito od prevelike žege poslednjih nedelja. Berba je počela 10—15 dana ranije nego obično. Zalihe pamuka u Aleksandriji iznosile su krajem kampanje 1995/36 19,76 hilj. tona, prema 19,65 hili. u avgustu 1935. Berba 1935 iznela je 369,6 hili. tona u vrednosti od 22,7 egip. funti prema 393 hilj. tona za 19,5 mil. funti u 1934/35. Izuzev 5,5 hilj. tona koje su potrošene u zemlji, sva je berba izvezena, i to 34,46 u Englesku (prema 27,1% u 1935), 49,5% u ostalu Evropu (prema 45,7%), 12,0% na Daleki Istok (prema 18,8%) i 3,5% u S.A.D. i Kanadu (prema 8,4%).

— Uprava Argentinske Narodne banke utvrdila je da u provincijama Entre Rios, Korientes i Santa Fe ima. oko 2 mil. ha potpuno ili skoro potpuno neiskorišćenog: zemliišta koje je veoma povolino za stočarstvo. Banka se sada obratila ministarstvu poljoprivrede da joj stručnim savetima pomogne kod širenja stočarstva u tim krajevima, koje ona vrši davanjem jevtinih kredita stočarima za nabavku stoke i za poboljašnje kvaliteta.

— U Argentini je 1935 proizvedeno 1,43 mil. tona brašna, tj. za 1,5% više nego 1934. Od toga je izvezeno 88,5 hilj. tona (prema 110,4 hilj. u 1934), a potrošeno u zemlji 1,35 mil. tona ili 108,9 kg па stanovnika.

— Čehoslovačka je, prema zvaničnoj statistici, u 1935 imala sledeći prinos voća: 1,5 mil. metr. centi jabuka, 690 hili, metr. centi krušaka, 390. hili. metr. centi Егебапја, 973 hilj. metr. centi šljiva i 1,00 mil. metr. centi grožđa.

— Grčko ministarstvo poljoprivrede najstrožije je zabranilo sađenje duvana bez prethodne dozvole. Dosadašnji takvi zasadi uništiće se o trošku sadilaca, ako državna komisiila nađe da zemljište nije pogodno za duvan.

— U Austriji je u 1936 do sada prodato za oko 12% yiše polioprivrednih mašina nego 1935.

— U Braziliji se u sve većoj meri nastavlja uništavanje kafe. U avgustu je uništeno 859,9 hili. vreća prema 603 А а јши 1 52 1. ч јипи.

— Grčka je šume na Olimpu, Pindu i Tajgetu stavila pod potpunu državnu zaštitu. U tim šumama zabranjeni su svaka seča, lov i napasanje stoke.

— Grčko ministarstvo poljoprivrede namerava da povede akciju za uvoz krava koje se mogu podjednako upotreDiti | u mlekarstvu i kod poljskih radova.

— Берба смокава у Турској изнела је у 1985 око 91 хиљ. тона смокава н 7 хиљ. тона отпадака од смокава. Скоро све је продато, највише у Немачку (15,3 хиљ. тона), Енглеску (6,2 хиљ.), Француску (3,6 хиљ.), Канаду (2 хиљ.), Аустрију (1,8 хиљ. С.А. Д. (56 хиљ) и Белгију (54 хиљ.). Берба 1936 цени се на 32 хиљ. тона смокава и 8 хиљ. отпадака. Цене су за 100 кг циф Хамбург 9,512- турских лира, као и лане, а за отпатке 6 т. лира.

— Франпуска влада донела је закон о оснивању Савеза пољопривредних и потрошачких задруга. Ови савези имају да олакшају продају пољопривредних производа и да помоћу својих чланица-потрошачких задруга заобиђу посреднику и продају по што нижим ценама. Државна пољопривредна банка (Сајззе Мабопаје де Crćdit Agricole) даће у ту сврху савезима дугорочне кредите у укупном износу од највише 4 мил. фр.

— Овогодишња жетва пшенице у Грчкој цени се на 500 хиљ. тона према 718,5 хиљ. лане, тј. на 35% мање. Рачуна се да ће бити потребан увоз 700 хиљ. тона шшенице.

— Пошто грчки произвођачи смокава нису хтели да продају робу по утврђеној цени од 7,5 драхми по оки, коју је почетком о. м. завела влада, сада је решено да се цене утврђују с времена на време према приликама на тржишту. Половином септембра цена је зато износила 9,5 драхми ока фоб Каламата.

INDUSTRIJA

— »Dinara« industriisko i rudarsko društvo u Splitu, podiže u Šibeniku fabriku aluminijumskog cementa. Tvornica će, osim toga proizvoditi i poriland-cement iz tupine, superfosfatno gnojivo, fosfor i amonijak-sodu. Građenje fabrike je aglavnom završeno. Početni dnevni kapacitet proizvodnje ima da bude oko 20 vagona. Biće zaposleno u prvi mah oko 1000 radnika. |

— Prema vestima japanske štampe u Јарапи је ргоnaden jedan surogat za vunu koji se proizvodi iz gume i koji se može tkati. Gradi se već i fabrika za proizvodnju toga artikla.

— Prema zvaničnim podacima vrednost rudarske proizvodnje u Jugoslaviji u prvom polugođu o. g. iznosi 693,4 mil. din. prema 492,3 mil. din. u istom periodu lane, ti. za 21%. više,