Народно благостање

Страна 644

Влада је стално одбијала да је девалвација излаз из ове ситуације. Имала је право. Али на супрот томе девалвационисте, који су били тотално потучени на избо-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

рима у априлу, бивају све многобројнији, док им најзад није приступио и први француски економист Шарл Рист, са мишљењем, да је девалвација једини излаз.

П ДЕВАЛВАЦИЈА НИЈЕ НИКОГ ИЗНЕНАДИЛА

Мако девалвација није била излаз из ове ситуације ипак ју је цео свет очекивао. Она није дакле никог изненадила. У броју од 16 маја т. Француској“ ми смо писали:

„У иностранству, нарочито у Белгији и Енглеској, очекује се са сигурношћу девалвација франка. Већ је две године како се постепено бежи из франка. Једни купују робу, други хартије. од вредности са златном клаузулом или гласећу на страну валуту, а њих има доста у Француској (акције јужно-африканских рудника злата, рудника бакра, петролејских друштава . итд.). Трећи беже у иностранство преко девиза, које се слободно могу да купе. А највећи део бежи у звечеће злато које тезаурише. Од маја прошле године Француска банка је изгубила 22 милијарде франака злата. Истина све су се странке левице изјасниле категорички против девалвације, али се ипак страхује од владе за коју се зна сигурно, да ће превести Француску банку. у државне руке, што би до вело до искушења да се буџетски дефицит покрива штампаним новчаницама. Други страхују од већих пореза на имућније пореске обвезнике; трећи беже из истих разлога, из којих су бежали и до сада: из уверења да ни нова влада неће моћи да доведе финансије у ред. И најзад девалвација је један колосалан потстрек на шпекулацију .. У

„Излив злата из Француске продужиће се и даље. А у том случају се може претпоставити да ће влада и

г. у чланку „Девалвација у

Француска банка остати до краја при пуној слободи 32мене новчаница за злато, као што је то до сада био случај. Златна подлога пала је за годину дана са 82 милијарде на 55 а падаће и даље. У том случају би Францу“ ска приступила увођењу принудног курса и забрани извоза злата. То би водило сигурно у депресијацију франка, а то је много веће зло од девалвације. Искуство последњих година показује да је много боље приступити благовремено девалвацији него сачекати опасност депресијације ...“

Француска влада није тако урадила, већ је допустила да златни сток Народне банке падне на 50 милијарди. М то је био главни мотив за девалвацију, по изричној мотивацији владе пред парламентом, уз додатак да су се војни кругови побунили против одлива злата у оваквој неизвесној међународној политичкој ситуацији.

на питање зашто је зашто је она ипак

Ми смо овим одговорили и цео свет очекивао девалвацију и дошла. Једини узрок девалвацији је у ствари огроман одлив злата из Француске. 32 милијарде сувога злата изгубила је Француска за 16 месеца. То је морало узбунити не само војне кругове, већ и цивилне одговорне факторе. Кад се је видело да се предузетим репресивним мерама не може то да спречи, морало се прићи девалвацији, која је декретирана од француске владе 26 септембра т. г. Пет година и пет дана после депресијације фунте стерлинга!

Ш НЕДОСЛЕДНОСТ ВЛАДЕ Г. БЛУМА ИЛИ УСПЕЛА ПОЛИТИКА ДИСКРЕЦИЈЕ»

Зна се да је француска влада неуморно и небројено пута тврдила, да не мисли ни у ком случају приступити девалвацији.“ Природна ствар да ни расписани зајам не би могао да успе ни за 100 милиона франака, кад не би уз то следовала и декларација владе против девалвације. Према томе долази се до закључка, да је влада г. Блума у последња 24 часа, као што је то случај био у- Белгији донела одлуку о девалвацији. Ми мислимо да тај закључак не би био тачан. Прегледајући нашу библиотеку и архиву после вести о девалвацији, ми смо сабрали један низ: података из којих се да закључити, да је француска влада одмах после свог доласка била готова на девалвацију под извесним условима. Г. Блум је изјавио у јуну месецу у Народној скупштини, да девалвација француског франка може да буде само под условом једног међународног споразума о релацији међ појединим валутама. Како таквог споразума није било и како је' изгледао 'невероватан, то је изгледало да од девалвације франка не може бити ништа. Међутим истих дана полази г. Жорж Боне, један од истакнутих валутних политичара („ради свог личног задовољства“) у Њујорк; Лондонски „Тајмс“ доноси вест, како. се је постигао усмен' споразум између Француске, Енглеске и Америке о трима валутама. МЕ

Трећи документ је извештај финансијског одбора Друштва народа, у коме се једнодушно стаје на гледиште „да је за спасавање светске привреде битно уклањање диспаритета цена међ појединим земљама, а да се оно не би.могло да успостави без девалвације у оним земљама у којима валута: стоји сувише. високо." Даље се вели да се путем девалвације може да реши тежак проблем уравнотежења цена и трошкова и питање терета

дугова и прихода. Све би се то лако могло постићи, ако би државе златнога блока биле готове да поступе у смислу овога гледишта.

Зар немамо право, кад на основу свега овога долазимо до закључка, да је влада г. Блума од почетка била готова на девалвацију под условом међународног споразума, чему је и приступила, чим се то постиглог

Велику је: сензацију направила вест о томе да је постигнут споразум са Енглеском и Северном Америком. Светска штампа је том догађају придавала значај успостављења светске привреде, која је последњих година угрожена аутаркијским мерама појединих држава и ва: лутним хаосом. Оно што се није могло постићи на многобројним и међународним конференцијама, наиме споразум између тих трију држава који је безуспешно предлаган и од стране Међународне трговачке коморе у јуну прошле године, изгледа да је сада остварено. Тек кад су стигле детаљније вести о томе споразуму, нарочито кад су стигле изјаве меродавних фактора у Лондону и Вашингтону, видело се да тај споразум има много мањи значај. Под међународним валутним споразумом разуме се уговор, по коме се сауговорнице обавезују да одржавају непроменљиве релације међу својим валутама. Такав споразум је постојао чак између Америке и Француске у последњем њиховом трговинском уговору. „Сеп етеп agreement”, како се на енглеском назива овај споразум; има много мањи значај. Он има углавном две главне одредбе: обавезу Америке и Енглеске да не предузимају никакве контрамере услед девалвације француског франка, и да мобилизирају своје валутне фондове за одбрану француског франка после девалвације од ма каквог било напада. Споразум је усмен. i |