Народно благостање

-3, октобар 1936.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 647

ДОГАЂАЈ И И ПРОБЛЕМИ

Ove nedelje zaključena su dva trgovinska sporazuma: sa Holandijom i Italijom, a sa Mađarskom sporazum o likvidaciji naših trgovačkih potraživanja. Sporazum sa Нојапа от. počiva na ugovoru o trgovini i plovidbi od 28 maja 1930 g. Do njegovog zaključenia došlo

Dopunski sporazum .s Holanđiiom

"je na potsticai Holanđana, čiji ie uvoz u našu zemlju Dpogoden zavođenjem kontrole uvoza, koja je pogodila bez malo sve holandske provenijencije. Ovim sporazumom, koji se sa-

stoji iz dva dela, regulisan je međusobni promet s jedne, a s druge strane utvrđen je način obračunavania jednog dela holandskih forinti. Platni promet vršiće se u slobodnim devizama, čije će se pribavlianje s obe strane vršiti bez ikakvih ograničenja.

Sledstveno, mi smo se obavezali da ćemo davati ovlašćenja, bez ikakvog ograničenja, i za one proizvode čiji UVOZ oodleži kontroli odnosno koji bi u toku važenja ugovora došli pod režim kontrole uvoza. Zatim smo smanjili carine na izvesno cveće i lukove i pristali za izvestan iznos na poseban režim obračunavanja s obzirom na prednosti, koje u ovom pogledu imaju klirinške zemlje. Jugoslavenski uvoznik mora da plaća holandsku robu slobodnim devizama, što praktično znači skuplje od pariteta klirinških kurseva, dok se s druge strane 331/2% unosa holandskih forinti mora ustupati Narodnoj banci po zvaničnom kursu plus 281/0% prima.

Kao kompenzaciju za ovo Holandija je pristala da uvoz naše pšenice i kukuruza izuzme od režima obavezne kompenzacije, koji je sada u važnosti kao i eventualnog kontingentiranja i sličnih ograničenia.

U smislu novog sporazuma međusobna razmena dobara treba da bude uravnotežena. O odnosu dosadanje razmene nemoguće je dobiti pravu sliku zbog nepouzdanosti statistike. Tako na pr. iz naše statistike izlazi, da smo mi u prvom polgođu o. g. izvezli u Holandiju robe u vrednosti 31,1 mil. dinara, dok je uvoz iz Holandije bio 26,9. Iz toga bi izlazilo da je naš trgovinski bilans sa Holandijom u prvom polgodu zaključen sa aktivnim saldom od 4,2 mil. dinara. To, međutim, nije tačno, jer izvoz 1.465 vagona pšenice, koji je bio dirigovan u Brailu, prodat je jednoj stranoj firmi, koja je ovu količinu, preko svoje trgovačke organizacije, plasirala na Dalekom Istoku. Prema tome, kada od gornjeg ukupnog !7у0za odbijemo vrednost pšenice od 18,8 mil., ostaje 19,3 mil. din., a iz toga izlazi, da je naš trgovinski bilans sa Holandijom i u prvom polgođu bio pasivan sa 14,6 mil. din. Radi uspostavljanja poremećene ravnofeže, kao i unapređivanija međusobne razmene dobara, poput sporazuma sa drugim zemljama, i ovaj predvida mešovitu komisiju.

Са Италијом су закључена Нови споразум с три споразума и то: спораИталијом зум о регулисању трговин-

| ске размене и узајамних плаћања; споразум о ликвидацији старих дугова насталих до ! октобра о. г. и протокол о контингентима. Према првом споразуму трговинска размена од ! октобра обављаће се на бази

_ компензација. Уплате су централизоване на једном ра-

чуну: у Италији код Института за размену добара с иностранством, а у Југославији код Народне банке. Обрачун лира вршиће се по курсу, који се утврђује спора-

_ зумно између италијанског Института за размену добара | С иностранством им наше Народне банке. Уколико би по-

"траживања била у другим девизама, конверзија у лирс · едносно динаре вршиће се према званичнм курсевима

у Мталији односно Југославији. Као што се из овога види, међусобни платни промет уређен је на бази званичног клиринга што практично значи, да ће се исплате по рачунима вршити хронолошким редом.

"О ликвидацији старих потраживања, насталих од времена пре примене санкција до 1 октобра о. г. закључен је специјални споразум. У циљу ликвидације ових потраживања употребиће се разна талијанска финансијска потраживања у нашој земљи, затим наше лире за туристичке трошкове у Италији. Сем тога, извршиће: се и извесне набавке у Италији. Према томе, ликвидација ових потраживања неће вршити притисак на нормалну размену добара с Италијом у току наредних шест месеци. Новим споразумом ми смо добили следеће вредносне контингенте (све у милионима лира): за говеда 8.7, живу живину 2.5, заклану живину 0,5 месо говеђе свеже 9.3, јаја 1.0, за свежу рибу 0.65, за усољену рибу 0.85, пшеницу 10.0, кукуруз 10.0, разне руде 5.0, цемент и креч 1.0, угаљ 0.5, четинасто мекано дрво 7.0, буково 2.5, за дрво од осталих листача (храстово, орахово и др.) 5.0, дрво за сориво 0.5, за дрво свију врста намењено талијанским колонијама 4.5, дрвени угаљ 0.25, за све остале производе 2.25 мил. лира. Компензациони споразум закључен је на шест месеци. За то време предвиђен је наш извоз у Италији, односно наш увоз из Италије у вредности од укупно 64 мил. лира (32 мил. лира тромесечно). -

Исто као и у трговинском споразуму са Холандијом, ми смо се обавезали, да ћемо овлашћења без икаквог ограничења давати и за оне производе чији увоз полежи контроли, односно који би, за време важења овог споразума, дошли под режим контроле увоза.

Споразуми с Италијом закључени су на 6 месеци тј. важе од 1 октобра о. г. до 31 марта 1937. год.

ИКО 0 pregovori sa Mađarskom, sa kojom je trebalo utvrditi plan razmene za narednu godinu, bili su ograničeni na traženje načina za likvidaciju naših potraživanja u Mađarskoj. Pokazalo se, da naša trgovačka potraživanja u Mađarskoi prelaze sumu od 80 mil. din., ne računajući i izvesna potraživanja druge vrste sa kojima se gornja зшта репје na preko 100 mil. din. O likvidaciji ovih potraživanja postignut je sporazum da se ona vrše na ovaj način: 1) povećanjem nabavaka naših železnica u Mađarskoj, naročito malih lokomotiva, motornih kola itd.; 2) prebilanjiem jednog dela sa mađarskim finansijskim potraživanjima u našoj zemlji; 3) tripartitnom kompenzacijom, u ograničenom iznosu, sa čehoslovačkim potraživanjima u našoj zemlji.

Čim se ova pitanja definitivno urede, a to će biti do konca oktobra, sastaće se mešoviti iugoslovensko-mađarski privredni odbor sa ciljem utvrđivanja plana razmene dobara u toku naredne godine.

Sporazum s Mađarskom

вратите арта =========== Укупна обезбеђена. зарада

У јулу о. г. наставио се свих осигураних радника: и пораст надница и намештеника код Сузора бизапослености, ла је у јулу о. г. за 9,88% „езевиштештстиешттешшишишасишша | geha од оне у истом месецу прошле године и износила је 343,92 мил. дин., а већа је и од оне у претходном месецу о. г. за 4. мил. дин. Повећање укупне радничке зараде у току једне године за скоро једну десетину изазвано је порастом запослености и надница. Пораст надница, који је почео у јуну, наставио се

„и У јулу. Просечна осигурана надница је износила 21,85