Народно благостање

10, октобар 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 663

разговор о подизању динара беспредметан). Широка маса публике која се не разбира у монетарним проблемима, делом страхује од даљег намерног обарања вредности динара. А из привредних кругова се делимично чује глас да би то било врло потребно као последица свршених и евентуално будућих девалвација.

Са меродавних места је изјављено да се код нас не мисли ни на какву промену. Ми се с тим потпуно слажемо и мислимо да ће добро бити ако мало детаљније објаснимо то гледиште, по коме је за сада свака манипулација са динаром непотребна.

Девалвација се врши од стране земаља чије су цене нееластичне да би се исте (које су обично врло високе) прилагодиле ценама светског тржишта. Пошто не падају цене, мора се обарати валута. Дакле легитимација за обарање валуте је сувише висок ниво цена. Ми те легитимације немамо, као што се види из доње таблице.

ми желимо да цене скоче. Депресијацијом динара би се, истина, могао постићи скок цена, али ако бисмо се на ту работу решили, онда не треба да чекамо девалвацију у другом свету, ми ту политику можемо да поведемо свакога дана. И што то не радимо, то је само због тога, што сматрамо да је депресијација нож са две оштрице, да она не помаже пољопривреди, пошто би истовремено скочиле цене артикала, које она купује, и пошто депресијација претставља увек једну велику пертурбацију у народној привреди. Уосталом, да оставимо питање депресијације на страну, оно никако није везано за девалвацију; имамо довољно могућности и слободе да то радимо кад хоћемо, не морајући ником да положимо рачуна.

Уосталом у земљама чији се већи део спољне трговине одвија у клирингу, питање депресијације валуте не долази уопште у комбинацију ни у случају кад би се тиме хтела да повећа цена у земљи. Немачка је данас једна од најскупљих зе-

Индекс цена на велико номинални и у злату 1929 = 100")

1985 How. Депрес. У Белгија 63.1 78.6 Холандија 617 100.0 Француска 54.0 100.0 Швајцарска 63.6 100.0 Немачка 74.2 100.3 Италија 34—65.0 97.0 Шпанија 100.8 55.3 Вел. Британија 119 59.8 Данска 92,4 48.5 Норвешка 85.2 54.5 Шведска 82.9 56.0 Финска 91.8 51.0 Пољска 551 99.9 Чехословачка 77.2 83.4 Аустрија 84.4 78.7 Мађарска 74.1 99:2 Југославија 65.5 70.5 Румунија 75.0 89.8 Бугарска 55.6 98.4 Грчка 110.6 42.9 Typcka 55.8 97.9 Канада 75.4 59.1 G MN JI 83.9 59.4 Аргентина 100.6 41.2 Јуж. Африка 81.8 59.2 Индија 64.5 60.1 Аустралија 81.5 47.4 Нова Зеландија 98.1 47.7 Јапан 84.4 34.9,

Међу стручњацима је давно позната ствар, да је ниво цена код нас један од најнижих у свету, захваљујући дуготрајној дефлацији коју смо водили. Због тога је последње две године код нас економска политика упућена на подизање цена. Због тога се наша земља радује скоку цена који се одиграва већ неколико месеци. То је сасвим противно ономе што желе да постигну Француска, Швајцарска итд. девалвацијом. Оне желе да цене у папирном новцу остану непромењене, а

- _Ž) Socićtć des Nations, Bulletin mensuel de statistique, "Ме 9, Genčve, sept. 1936, |

S MOO NU ORC IR OON DM

1936-УПУШ 1936-Х злату Ном. Депрес У злату 49.6 68.4 122 49.3 61.7 62.5 100.2 62.7 43.7 54.0 64.0 '100.0 64.0 44.8 63.6 65.9 100.4 66.2 46.2 74.4 76.2 100.5 76.5 63.0 88.9 %.6. „MI I07.G 55.9 56.2 46.7 83.4 61.4 51.9 44.8 97.7 49.8 48.7 46.4 89.9 56.1 50.4 46.4 85.7 57.5 49.2 46.8 92.9 51.9 48.2 55.0 55.7 99.8 55.6 64.3 75.7 82.9 62.7 52.7 66.4 89.9 79.7 66.8 73.5 MI 70.9 100.0 70.2 46.2 65.6 67.7 44.9 60.2 72.6 54.7 : 56.9 98.8 56.2 47.5 110.5 49.9 47.5 49.7 54.7 MI 61.5 98.0 60.9 44.6 77.8 59.1 46.0 49.8 84.5 50.2 50.0 41.5 102.5 51.0 52.8 '48.5 83.1 60.5 50.8 38.7 64.5 61.4 29.6 28.7 86.1 48.7 41.9 44.3 93.8 49.0 45.9 28.9 89.8 34.8 21.8 маља у свету, и што она ипак може да извози,

објашњење лежи у чињеници да она депресира своју валуту у клирингу, — што нема никакве везе са курсом ефективне марке. Немачка марка је у клирингу с нама била од почетка стално депресирана, каткад чак за 30%. Ако бисмо дакле имали потребу да побољшамо услове извоза, онда бисмо имали да се обратимо клиринзима и то са сваком земљом посебице. Променио би се обрачунски кључ тако, да би се поставио стари паритет. То је једна чисто интерна ствар, о којој воде рачуна само интересенти. |

Нама се чини да ове године опасност од па-