Народно благостање
Страна 664
да цена наших извозних артикала уоште не постоји. Док је ранијих година цена наших извозних артикала, углавном, зависила од паритета средњеевропских тржишта, данас највећи део цена зависи од светског паритета, а најважнији артикли се развијају чак независно од светског паритета. То је например случај са пшеницом. Ти артикли ни у ком случају не могу расти у цени и кад би девалвирале све државе које купују нашу робу. Оне мора да купе по нашим ценама, јер је цена у динару меродавна. Тек код артикла који би се продавао највећим делом у земље, које су девалвирале или које ће девалвирати, могло би да се појави питање коректуре. Али како ми са свима нашим главним партнерима у спољној трговини радимо у клирингу, то би се питање могло појавити само у клирингу, премда један или два артикла не могу да буду решавајући за промену клириншког обрачунског курса, нити је држава Бог да пружи осигурање свакоме произвођачу против и најмањег пада цена. Ми бисмо данас унеколико могли да повећамо цене извозних пољопривредних артикала повећањем службеног прима на висину тржишну, у ком би се случају морао наћи на другој страни еквивалент за државну касу. Мначе чак кад би девалвирале земље, које нам конкуришу на тржишту земаља у које
| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 41
ми извозимо, ни онда се не би појавило без даљега питање манипулације са динаром, па чак ни са клириншким динаром. Јер то не значи да би пале цене дотичних артикала у увозној земљи. Наша роба која иде у клирингу, већином је кон-
тингентирана, па исто и нашим конкурентима. Пре-
ма томе нема разлога да падне цена. То би био случај само кад би се могла неограничена количина понудити на дотичном тржишту.
Код нас је настало прилично узбуђење после ове серије девалвација у свету. Као што рекосмо, широке масе мисле да и код нас треба нешто да се учини и да ће се учинити. Међутим, из горњег излази да немамо потребе ни за каквом променом данашњег стања. Једна промена која се наметала, била је промена курса фунте стерлинга. Он је скечио од 234 на 250. Ми смо били противни обарању фунте, као што се сећају наши читаоци, и следствено ми само можемо да честитамо овом враћању фунте на стари курс. У погледу курсева наш економски живот може да има само један захтев: да се динар стабилизира. Свакако не постоји код нас намера да се динар веже за фунту стерлинга, из разлога што ова није стабилна валута. То значи да се код нас стоји на гледишту максималне стабилности динара. Ми само можемо да се придружимо овом гледишту.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Najteže je bilo Italiji da pristupi devalvaciji iako je ona imala veću potrebu za to nego Francuska, jer je njen nivo cena bio još veći, a sistem izvoznih premija i raznih turističkih i izvoznih lira veoma komplikovan. Smetnja ie ležala u poznatoj Musolinijevoj programatskoj izjavi Pezanu, da će Italija braniti današnju vrednost lire po svaku cenu. Sad je nađen izlaz iz te situacije. U proglasu se kaže da se lira vraća na nivo od 1926 godine. Zlatna sadržina lire se smanjuje od 79,19 mgr. zlata na 46,77. Istovremeno se ostavlia mogućnost dalje devalvacije za 10%. Ova sad iznosi 41%. O ostalim merama koje ie tom prilikom preduzela talijanska vlada, govoriće se na drugom mestu u današnjem broju.
I Čehoslovačka je pristupila devalvaciji krune. Čehoslovački parlament primio je zakon kojim se utvrđuje zlatna sadržina čehoslovačke krune na 30,21 a najviše na 82,21 miligrama zlata. Nova devalvacija čehoslovačke krune iznosi, dakle, 13,3—18,7%, a prema zlatnoj sadržini pre devalvacije 27,8—39,092%. Čehoslovačka želi da ostane nivo cena пергоmenjen, da bi olakšala izvoz, kao što je to bilo i 1984. god., prilikom prve devalvacije. !
Interesantna je mera austriiske vlade: ukida se zakonska stabilizacija propisom, da će sama banka u sporazumu sa vladom imati da odredi zlatnu sadržinu austrijskog šilinga. To znači da se šiling ·vraća u labilno stanie i da austrijska vlada rezerviše pravnu mogućnost, da putem uticaja na kurseve deviza eventualno obori donašnju vrednost šilinga. 1 Austrija, kao i Čehoslovačka, ima prilično visok nivo cena, što se može da vidi na tablici u članku »Položaj Jugoslovije posle devalvacila« u današnjem broju. i
Девалвација у маси изазвала је велике поремећаје у земљама, које нису преду: зимале с" никакве монетарне мере. Сви кредитни односи, било из зајма било из несвршених ликвидација робног промета, имају да претрпе промену. Повериоци по девалвираној валути имају да претрпе штету. ИМ код нас је врло велико узбуђење међ извозницима за излиферовану робу за коју није положена противредност у клирингу и за робу која није стигла. Сасвим је појамно да се не може тако лако поднети губитак од 30%. То је губитак од капитала, јер нормално мали део тога може бити зарада. Због тога су се наши извозници обратили Краљевској влади и Народној банци. Народна банка је одлучила да у таквим случајевима, у односу са Француском и Швајцарском, одузме увозницима половину зараде у корист извозника, ако за ове нема правне основе. Али тиме је ликвидирано само питање према двема земљама и за лиферације од 26 септембра. Много је замашније питање уговора, који се сукцесивно извршују. Наши извозници таквих уговора имају много мање но Румуни и Мађари.
(Ови су, као што из новина видимо, сторнирали те послове. Наши извозници траже да се такви послови изврше, али да им диференцију гарантује држава из својих средстава или из неких средстава Народне банке. Наравно да од овога не може ништа бити. Ми нисмо обештећавали наш народ ни онда кад смо обарали сопствену валуту. Још мање може наша држава да интервенише код дотичних држава које су девалвирале. Принципијелно држава не обештећава за губитке на валути ни своје ни стране подани-
Добици и губици после девалвације
"ке. Бесциљно је интервенисати. Исто тако држава нема
право да поништи уговоре "који постоје међу приватни-