Народно благостање

17. октобар 1936,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 685

TRGOVINSKA POLITIKA

— U Teheranu vode se pregovori između Turske i Perzije о prikliučenju itursko-jugoslovenskoi opijumskoj konvenciji. |

— Danski ministar privrede Stauning izjavio je da će vlada nastaviti dosadašnju privrednu politiku, jer se pokazala dobrom. Glavni njeni zadaci: zaštita valute, obezbeđenje prođe polioprivrednih proizvoda, snabdevanje sirovinama i gorivom i obezbeđenje zaposlenosti radnika mogu se postići samo pomoću današnjeg privrednog zakonodavstva u saradnji sa deviznom centralom. Naibolje je držati se dosadašnjeg sistema trgovinskih ugovora. Zato je potrebno da državna kontrola spoljne trgovine ostane i dalje na snazi.

— Švaicarska je snizila carinu na sirovi šećer sa 3 na 6 fr. po. metr. centi, za kristalni i kandis šećer sa 929 na 19 fr:, a za ostali šećer sa 27 па 24 fr |

— Na ovogodišnioi skupštini Međunarodnog saveza izvoznika drveta utvrđeno je da ukupni izvoz u 1937 svih 9 zemalja učesnica ne pređe 4 mil. standarda. Pojedinim хепјаma dodelieni su uglavnom isti kontingenti kao 1936.

TRGOVINA

— Austriji je odobreno da liferuje Italiji i dalje oko 30% ukupnog talijlanskog uvoza rezanog drveta. Računa se, prema tome, da će ukupni austrijski izvoz drveta u Italiju ove godine izneti oko 3,3 mil. metr. centi (prema 3,9 mil. lane). Austriiski izvoznici (45 firmi) moraju obavezno imati u Italiji svoje biroe.

— Austrija je za prvih 7 meseci o. g. izvezla drva za 50,47 mil. šil. prema 55,98 mil. u 1935. Naročito se smanjio izvoz u Nemačku (sa 11.98 mil. na 8.67 mil.) i Švajcarsku (sa 5.45 ти. па 2.97 mil.). Neznatno povećanje pokazuje izvoz u Francusku (sa 1.31 mil. na 1.45 mil.) i Italiju (sa 24.98 mil. na 25.67 mil.). |

— Загребачки збор приређује од 17–26 0. м. у својим новоизграђеним просторијама на Савској цести међународни велики сајам. Посетиоци збора имају на основу легитимације, која се мора извадити унапред, бесплатан повратак на нашим железницама.

— Шведска влада је почевши од 12 O. M. забранила извоз пшенице и ражи.

— Због бројних девалвација последњих недеља избио је у Румунији спор између извозника и Народне банке. Банка жели да дозначене девизе ликвидира по девалвираном курсу и тражи од извозника да пристану на ову меру. Извозници међутим указују на југословенску Народну банку која је извозницима признала разлику у курсу.(2)

_|__— Бугарска је за првих шест месеци извезла укупно 112 милиона кг. дувана у вредности од 655 милиона лева и уз просечну цену од 58,60 лева, У извозу на првом месту. стоји Немачка са 8'милиона ке. за 44 MHлиона лева и просечном ценом од 55,56 лева. На другом је месту Чехословачка са 671 хиљадом кг. у вредности од 69,5 милиона лева и просечном ценом од 108,87 лева. Америка учествује врло незнатно, али плаћа највишу просечну цену тј. 110 лева по кг, Интересантно је да је бугарски дуван пре ишао у северне земље посредством Немачке, а сада се извози директно. :

| =— У вези са девалвацијом ч. кр. имала би се донети уредба којом ће се увозничкој трговини на велико дозволити више цене, односно одустаја од куповине, за робу, која, је У иностранству купљена. пре девалвације,. али није могла бити плаћена због одоцнелог одобрења девива или клириншких потешкоћа, Ово се тражи због тога што би увозници имали „велике губитке, јер страни увозници стављају исте услове тј. плаћање по старом кур: су или одустају.

— Укупна вредност наших контингената за увоз у Италију износи 62,5 милиона лира. Од тога је предвиђено за извоз говеда, 8,7 мил., живе живине 2,5 мил. заклане живине 0,5 мил. свеже говеђе месо 0,3 мил. јаја 1 мил, рибе 1 мил. пшенице 10,0 мил. кукуруз 10,5 мил, разне руде 5,0 мил. цемент 1,0 мил. угаљ 0,5, меко дрво 7,0, буково дрво 2,5, остало дрво 5,0, дрво свих врста за колоније 45 угаљ за колоније 0,25, остале производе 2,25 милиона лира.

— Чехословачки извозници јечма обуставили су извоз, док се не среде прилике на тржишту, које су услед девалвације нејасне. |

— Митсуи концерн основао је у Бечу јавно трговачко друштво за извоз јапанске робе у Швајцарску, Румунију и Бугарску. |

— У Београду и Загребу извозници живине и јаја одржали су конференције на којима је констатовано да се претрпавањем робе на немачко и аустријско тржиште обарају цене, те је скренута пажња да се извоз прореди. Решено је да се код надлежних тражи да се потраживања од извоза у Немачку што пре наплаћују. Конференције су се изјасниле против давања дозвола за извоз у Немачку и Аустрију. Тражи се тромесечно контингентирање без специјалних дозвола за сваки извоз у Немачку. Да би се избегла трговина оваквим дозволама за Аустрију тражи се од надлежних да поведу рачуна о том. Тражи се даље, да се одреди стални курс марке (око 15 динара) или да се одреди граница испод које марка не сме да падне на нашим берзама.

SOCIJALNA POLITIKA

— Bosanski rudari traže od vlade da se njihov doprinos Glavnoi bratinskoj blagajni u Ljubljani, u iznosu od 700 hill. dinara godišnje, prebaci na rudarske proizvođače u Sloveniji, koji su ga plaćali i ranije. Rudari traže da se vrati pređašnje stanje, kada su poduzetnici u Sloveniji plaćali Bratinskoj blagajni doprinos od 5 dinara po toni proizvedenog uglja.

NOVČARSTVO

— U vezi sa nameravanom monopolizacijom osiguravajućeg posla izjavio je grčki pretsednik vlade, Metaksas, da se prava osiguravajućih društava neće krnjiti, ali da će vlada paziti da grčki osiguranici kod stranih osiguravajućih društava imaju iste uslove kao osiguranici matica tih društava, a ne lošije, kao do sada.

— Belgija namerava da početkom novembra o. g. Dotpuno isplati 7% Stabilizacioni zajam od 1070 mil. franaka. Do kraja godine biće potpuno isplaćen i tzv. Mendelsonov zajam. Time će se Belgija rešiti svih svojih kratko-i srednje ročnih obaveza. Sada će, osim toga, početi i amortizacija železničkih prioritetnih akcija. Do septembra 1937 ima se od belgijskog udela amortizovati 69 mil., od švajcarskog 4,5 mil., a od holandskog 3,5 mil. belg. franaka.

— После девалвације франка није дошло до очекиваног одлива злата.

— На седници управе Банке за међународна плаћа= ња у Базелу, одржаној. 12 октобра, нису постигнути никакви нарочити резултати. У коминикеу примају се на знање последње девалвације и указује се опет на потребу да се валуте стабилизују. Практични предлози: су се очекивали нарочито с обзиром на еепЏетеп5 аргеетепе између С.А.Д., Француске и Енглеске, али није подне-. сен ниједан, јер претставник С.А.Д. није уопште ни дошао у Базел. пе а

— „Чехословачка Народна банка. употребиће добитак од ревалоризације у износу од 493 мил. ч. KD. као. егализациони фонд.