Народно благостање

Страна 686

Бр. 42

— Нови званични девизни курсеви у Прагу су ови: марка 1148,41 ч. кр.; долар 28, 97 ч. кр.; фунта 139,68 u. Kp.; француски франак 138,97 ч. кр.; швајцарски франак 657,95 ч. кр.; белгијски франак 482,63 ч. кр.; лира 14986 ч. Kp.; шведска круна 720,18 ч. кр.; норвешка круна 701,20 ч. кр.; данска круна 623,57 Ч. кр.

— Холандска Народна банка уступила је 99,95 мил. хол. фор. злата и 1,5 мил. хол. фор. сребра егализационом фонду. Њена златна подлога износи сада 569,89 мил. хол. фор. За уступљено злато банка је примила од државе противредност у благајничким записима.

— У Италији је изишла Уредба о сузбијању шпекулације хартијама од вредности. Сваки купац или продавац мора код емисионог завода положити 25% вредности на лични рачун. Ова обавеза не важи за купце Државни“ хартија.

— Кнежевина Монако је решила да уведе сопствену валуту, монако франак. За то се оснива новчанична банка.

— Švajcarska Narodna banka iskazala je 7 oktobra švoju zlatnu podlogu po novo utvrđenoj vrednosti, sa 2075,9 mil. šv. Fr. t{. 2а 5386 mil. šv. Fr. ili d5,030% Više перо 96. septembra. Redovno povećanje zlatne podloge iznosi 8,3 ти. 5у. 11. | - — Francuska banka snizila je 8 oktobra eskontnu stopu sa 3 na 21/5%, a lombardnu sa 4 na 31/2%.

JAVNE FINANSIJE

— U prvih 7 meseci o. ZE. bili su austrijski državni Drihodi za 58 mil. Ššil. veći nego u istom periodu 1985. Od ovoga viška na posredne poreze otpada 31 mil., a na porez na poslovni promet 8,5 miliona.

— Poliski dugovi u Francuskoj, Ma u toku poslednjih 10 godina, iznose ukupno 595 mil. fr. Od toga na francuski udeo u 7% Stabilizacioni zaiam otpada 50 mil.; 50 mil. na založnice Crćdit Foncier; 25 mil. na obveznice Poljoprivredne banke i 400 mil. na prvu tranšu zajma za građenje pruge Gornja Šleska—odinj.

— Кланичне таксе које наплаћују градске општине у Дунавској бановини пењу се и до 60 дин. по грлу. Нпр. у Новом Саду плаћа се за говече 60 дин. и свињу 40 дин, а у Сенти 50 и 25 дин.

— Прва транша швајцарског зајма за наоружање у износу од 80 мил. шв. фр. преуписана је до сада за преко 100%. Влада сада рачуна да ће се цео износ зајма, 235 мил. шв. фр., уписати одједном и да првобитно предвиђена подела на 2—3 транше неће бити ни потребна.

— Софија је лане исплатила свој 5%, зајам из 1905, закључен у Немачкој, а сада исплаћује и немачке имаоце 4772%. зајма из 1910, са 24,50 марке за сваку неизвучену обвезницу са каматним купонима у минималној вредности од преко 500 франака. Исплата се врши преко Вегпег Handelsgesellschaft.

— Građ Mančester emituje 3% zajam od 5 mil. funti na 22—27 софпа ро Кигзи од 99:/2%. Хајат се зе upotreDiti za isplatu kratkoročnih obaveza, podizanje higijenskih stanova i druge javne radove.

SAOBRAĆAJ

— Čehoslovačka daje kupcima novih automobila, autobusa i kamiona, nabavlienih između 1 aprila 1986 i kraja 1939, popust kod plaćanja tečevine, i to prve godine u iznosu od 50%, druge 30%, a treće 20% osnovice za određivanie tečevine.

— U Vinkovcima je obrazovan akcioni odbor koji će nastojati da se plan o gradnji kanala između Vukovara i Slavonskog Šamca što pre privede u delo. |

— Turska poručuje 14 novih brodova, i to 6 u Nemačkoj, a 8 u Engleskoj. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

— Рока је до sada izvozila žito za Austriiu preko Čehoslovačke. Sada je počela da ga izvozi i morskim putem. Žito se prevozi iz Danciga talijlanskim lađama koje dovoze u Gdini južno voće i dr.

— U Rusiji se namerava otvaranje redovnog vazdušnog saobraćaja sa 5. А. D., i to na liniji Moskva—HKrasnojarsk (ili Irkutsk) A jan —Anadir —Nom—Ferbenks—Džano. (Juneau) —Setl (Seattle). Linija iznosi 16 hili. kilometara i imala bi se preleteti za 4—5 dana.

— Parobrođarsko društvo »Oceanija« na Sušaku kupilo je nov putničko-teretni parobrod od 3,8 hili. tona, sagrađen 1993 u Engleskoj. Brod, koji raspolaže sa 50 putničkih kabina, ploviće između jugoslovenskih luka i zapadnog dela Sreдохетпог тога. |

— Usled velikih transporta žita iz prekookeanskih zemalja, naročito iz Argentine, porasli su troškovi prevoza, i to ne samo na Atlaniskom okeanu, nego i u Sredozemnom i Crnom moru. Računa se da ovom poboljšanju doprinosi i sistem minimalnoz podvoza koji sprečava damping.

— Чехословачко дунавско бродарско друштво У свом овогодишњем извештају изјављује да је упркос великој конкуренцији, ниској тарифи и валутарним потешкоћама успело економским пословањем постићи боље финансијске резултате и повећати обим посла према прошлој извештајној години.

— Међународна трговинска комора је ових дана одржала седницу своје транспортне секције. Расправљано је о важности теретног аутомобила за поједине привредне гране, даље о методама финансирања саобраћаја у појединим земљама и о сигурности собраћаја и сметњама међудржавног аутомобилског саобраћаја.

— Прошле недеље одржана је у Осијеку конференција претставника градова, општина и привредних комора разних места ради расправљања питања градње канала Вуковар—Шамац. После реферата, који су нагласили потребу изградње овог канала, конференција је закључила оснивање Савеза заинтересованих општина и привредних организација са циљем, да изградњу канала што пре приведе у дело.

— Austriiske državne železnice počele su sa tarifskom borbom protiv automobilskih preduzeća. Firme koje se obavežu da će svoju robu prevoziti isključivo železnicom, dobijaju naročite popuste na podvozu. Do sada su uvedene ovakve povlašćene podvozne cene za građevinski materijal, so, brašno i druge mlevene artikle. Uskoro će se, među ostalim, objaviti i povlastice za ugali i drvo.

TURIZAM

— U Čehoslovačkoj je za prvih 9 meseci o. g. turistički promet prema lane porastao za 30%. Naročito velik porast je u Slovačkoj i Podkarpatskoi Rusiji, i to naročito u banjama Štrbske Pleso, Lomnica, Novi Smokovac i Ždjar, gde je bilo za preko 50% više gostiju.

— Народна банка дозволила је овлашћеним новчаним заводима на Приморју да продају енглеским туристима интерне динаре до 20 хиљ. дин. без нарочите дозволе.

ŠTRAJKOVI

— Radnici električne centrale u Osijeku traže ром! šicu nadnica, stalnost službe i penziju.

— Радници загребачког трамваја ступили су У штрајк, пошто управа није примила нацрт колективног уговора поднет преко Хрватског радничког савеза. Повишица плата која је садржана у нацрту је 100% од досадашње, према изјавама управе.

— У Осијеку је ступило у штрајк 100 чистача градских улица тражећи повишицу плата за 100 дин. месечно,