Народно благостање

Страна 688. | |

1911. 1926 1929. 1980. 1982... 1988... 1955 Село: 100, 100,8 88,0 74,9 42,8 41,8 41,5 Варош: 100 98,1 1044 82,0 63,0 58,9 56,2

Обично држава покушава да на разне начине упливише на цене аграрних производа и тиме се бори с аграрном и преко тога с општом привредном кризом. Али баш у аграрној држави је ова борба врло тешка. Јер на крају крајева неко мора да носи бреме вештачког дизања цена ових производа. А баш у аграрној држави не могу 25% варошког становништва носити бреме већих супсидија за '75% сеоског становништва. Ово је проблем који је тежак не само за Бугарску.

Као другу „невралгичну“ тачку бугарске народне привреде наглашује писац беспосленост на селу. Према рачунима проф. Молова остаје округло 15% радне снаге бугарских сељака неискоришћено. Ово „сувишно“ становништво не може наћи посла ни у садашњој екстензивној пољопривреди ни у варошкој индустрији а нема куд да емигрира. Таква аграрна резервна војска је један од најглавнијих узрока брзог опадања сеоског индекса дохотка. М овај проблем није тежак само за Бугарску.

На крају своје расправе писац је поставио као једну између задаћа Института за економска изучавања јужноисточних европских држава са сличном аграрном структуром: компаративно изучавање економске политике ових држава у годинама депресије и њених резултата, особито у области цена, кредита, новчаног оптицаја и трговине.

Други чланак претставља реферат који је као гост прочитао у Софији шеф Бечког коњунктурног института, "проф. О. Моргенштерн. Предмет овог реферата је „Постанак и укидање девизног режима у Аустрији“. Писац излаже валутну политику коју је водила Аустрија од маја 1931 год. Њена политика је занимљива због тога што је Аустрија за релативно кратко време прошла цео овај пут ош не завршен у другим државама које су кренуле истим правцем. Почетак читавог овог процеса била је ин"еолвенца Кредит-аншталта. Кризи, која је настала због тога, следило је брзо проширење кредита, што је опет касније довело до депресијације аустријског шилинга. У сврху борбе с депресијацијом валуте уводи Аустрија валутарну контролу. Али ова контрола родила је читав низ незгодних последица. Ове последице валутарне контроле су принудиле Аустрију да је полагано укине. Ово је је"лан врло интересантан експеримент.

Писац особито наглашује улогу коју су у критици девизне контроле, у њеном укидању и у борби с инфла-ционистичким струјама играли млади национални економи, који се групишу око Бечког коњунктурног института. O. - Моргенштерн упоређује њихову улогу са улогом репрезентаната. економске · науке у мудрој валутарној политици Швајцарске за време светског рата. Писац долази чак до | оптимистичког. закључка да није, дакле, економска теорија изгубила свој значај, као што тврде њени противници.

Овај реферат је поучан и за друге државе осим Аустрије, Читао сам га одмах по свом повратку из "Пољске и сећам се како сам био приморан да пред од"лазак тражим од Пољске банке специјалну дозволу да понесем туђе валуте за 50 злота, тј. за каквих 450 динара; добио сам ову дозволу још исти дан само захваљујући =љубазности "директора девизног одељења! То је такође "један врло поучан факат из валутне политике садашњих одржава.

OJ. Занимљива је расправа Н. К. о „Ценама и новчаном "оптицају. У Бугарској“. Расправа претставља статистичку „анализу познате једначине Ервина Фишера. Анализа пи„сца показала је да је у Бугарској ниво цена опао у годинама кризе врло оштро, упркос томе што се је новчани | "оптицај с смањио _врло- мало,-а од године. 1930 остао скоро

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

" Бр. 42

непромењен. Пошто се за ово доба мало променио волумен добара, показује ова несразмерност између нивоа цена и новчаног оптицаја да је у овим годинама знатно опала

брзина циркулације новца. Писац сматра због тога за по-

грешно мишљење, које је доста распрострањено у Бугарској, наиме да главни узрок опадања цена лежи у дефлационистичкој политици Бугарске Народне банке. Ово мишљење не води, према писцу, рачуна о другом чиниоцу, наиме о опадању брзине новчане циркулације на коју не може: да упливише Народна банка. Банка би, без сумње, могла водити борбу с опадањем цена помоћу штамнарског строја: Али, примећује писац, „искуство других- држава је показало да штампање новца мора да се врши много раније него што на то реагирају цене; тада пак обично наступа инфлација са свом својом разарајућом снагом. Да ли на такву контролисану инфлацију "мисле бугарски. пропагатори: повећања.“ новчаничног оптицаја ради борбе“ са оскудицом платежних средстава“ Не заборавимо да ће паралелно са штампањем нових новчаница деловати горе поменути други чинилац, наиме у овом случају оштро повећање брзине циркулације новца. Контролисати уплив овог чиниоца неће моћи емисиона банка.

Ови закључци не важе само за Бугарску.

Последњи чланак који налазимо у новим „Радовима“ Софијског Института, претстављају два исто тако у Лондону одржана предавања 0. Н. рока о „Статистичкој техници истраживања коњунктура“.

"Ова предавања носе специјалан карактер, али за оне који хоће да се баве питањима математичке статистике, садрже много занимљивости. Особито због тога што је проф. Андерсон наступио као први и одлучни критичар Харвардске методе прогностицирања привредних коњунктура. | |

Таква је ова поучна књига. Сви њени чланци су штампани паралелно на бугарском и енглеском односно немачком језику. |

А. Билимовић

Zajednička obrtnička zadruga u. Sisku: 1836—1986. Spomenica o stotoj godišnjici postojanja i posveti nove društvene zastave, 15 i 16 kolovoza 1936. Sastavio: Viktor Ruдоћ. — Sisak 1936. str. 113. VITO: .

Kamil Кгона: LPPEurope au Carrefour. Prague, 1986. RR. W. Seton-Watson: La position de la Europe. Prague, 1936.

Главни пи општи ред вожње

Изашло је из штампе велико зимско издање Главног и општег реда вожње од 5 октобра 1936 год. у редакцији г. Мирка JI. Чолића вишег саветника Министарства саобраћаја. Само. издање je "врло прегледно, врло тачно и са

| одличном техничком опремом. Главни и општи ред. вожње

се израђује према службеним податцима Министарства са-

обраћаја и садржи све детаље за све врсте путовања у на-

шој земљи и иностранству: Ова це књига израђена на. нај-

модернијој основи и са практичним и корисним упутством

за сваког путника. Својим одличним издањем и савршеним уређењем већ пуних петнаест година она заузима једно од првих места, не само у нашој земљи, где јој уопште нема такмаца, -већ и у целој средњој Европи, о чему има признања иностране јавности. Главни и општи ред вожње, поред многобројних директних веза. са иностранством, директних веза у локалном "саобраћају, доноси и нарочито практично разрађен-ред вожње иностраних железница главнијих пруга врло прегледног за сваког путника, за ње

ову "оријентацију за главнија места у целој Европи. "Главни: и:општи ред вожње. доноси: детаљан ред вожње У

локалном. саобраћају “са . практично ' "израђеним везама У