Народно благостање

17. октобар 1936. |

свима правцима; ред вожње за главније пруге иностраних железница: Аустрије, Мађарске, Немачке, Чехословачке, Италије, Швајцарске, Белгије, Пољске и Француске; речну и морску пловидбу, целокупан ред пловидбе Јадранске пловидбе д.д. на Сушаку; Дубровачке паробродарске пловидбе ад. и Зетске пловидбе ад. у Котору, ваздухопловни саобраћај; поштански саобраћај; нашу нову локалну и инострану тарифу и најновију карту мреже Југославије, као и карту Европе.

Главни и општи ред вожње може се добити кодиздавача: Палата Министарства саобраћаја, соба бр. 273, тел. 23—795 и Делиградска ул. бр. 36, тел. 23—755 и на свима већим станицама, књижарама, киосцима итд. Цена књизи :830— динара.

RAZNO

— Breslauer Neueste Nachrichten donose u svom broju od 4 oktobra 19836 prilog »Handel mit dem Osten« posvećen jugoslovensko-nemačkim privrednim odnosima. U njemu. učestvuju sa svojim napisima među ostalim vladin nadsavetnik d-r Rainhart, iz Ministarstva privrede, savetnik Ministarstva d-r Miler iz Ministarstva polioprivrede i ishrane i direktor

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 689

Кајћзђапке Alfred брег. Napisi opširno raspravljaju trgovinske odnose između Jugoslavije i Nemačke poslednjih godina. U njima se jednodušno konstatuje oživljenje odnosa posle zaključenja jug.-nem. trgovinskog ugovora od 1 maja 1934 i daju povolini sudovi za dalji razvoi njihov u budućnosti. Od predloga za unapređenje jugoslovensko-nemačkih trgovinskih odnosa, koje zvanični pretstavnici nemačkih privrednih ministarstava navode, vredi pomenuti u prvom redu mišljenje d-r Rainharta o povećaniu jugoslovenskog izvoza rude u Nemačku. On smatra da je za to potrebno intenzivnije iskorišćavanje naših rudnih blaga. i navodi predlog nemačke industrije jugoslovenskoj vladi da nam Nemci liferuju sve potrebne investicije za otvaranje novih rudnika, koje bi mi mogli otplatiti izvezenom rudom, dobivenom iz tih rudnika. G. d-r Miler ispituje mogućnost preorijentacije jugoslovenske privrede u pravcu trajnih potreba nemačkog uvoza, u kome će u budućnosti pšenica igrati sve manju ulogu. Među proizvode trajne potrebe nemačkog uvoza ubraja on: piću u zrnu, (naročito kukuruz i ječam), uljane plodove (soja, laneno seme), laneno i konopljino vlakno. G. Šper se bavi razvojem klirinškog: plaćanja i pozdravlja najnoviju reorganizaciju jugoslovenske trgovinske politike.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 ОКТОБРА 1936

Оптицај и обавезе по виђењу достигли су највећи износ за последњих девет година.

У извештајној недељи наставило се повећање залиха злата. Злато на страни порасло је за 16 мил. на 91,9 мил. дин. услед претварања девиза у злато, док је прилив злата у касама уследио као последица куповина. Девизе које не улазе у подлогу смањене су за 10,3 мил. на 568,2 мил. дин. Паралелно овој позицији креће се разна актива у којој се између осталога књижи курсна разлика, чије смањење износи округло 4 мил. дин. на 6671 мил. Либералнија кредитна политика Народне банке очитује се у порасту зајмова за сразмерно велик износ од 27,6 мил. дин. на 1.698,2 хиљ. дин.

Пораст активних позиција компензиран је међу пасивама повећање обавеза по виђењу, за свега 26,7 мил. на 1.526,5 хиљ. дин. и разне пасиве за 5,4 мил. на 307,5 мил. и најзад новчаница у оптицају за 9,2 мил. на 5.295,4 хиљ. дин. Привреда је већим делом задржала приликом ултима подигнут новац. Пораст жиро-рачуна мањи је него што то обично бива после јаког ултима.

Оптицај и обавезе по виђењу порасле су за 36 мил. на 6.785,9 хиљ. чиме су постигли највећи ниво за послед_Њих десет година. Укупна подлога са 28,5% прима износи 2.026,7 хиљ. дин., за 31,4 мил. више него у претходној недељи, а злато у касама са 28,5% прима 1.908,6 хиљ. за 10,8 мил. више. Укупно покриће износи 29,86% према 29,56%. Новчанице су покривене са 28,12%, непромењено према претходној недељи, са златом у касама.

Beogradska berza

Vrhunac i Praj hose na efebtnom tržištu i uzbudjenje na deviznom

та __ЕБЕКТМА. BERZA Poslednja nedelja prošla je u znaku kulminacije hose

hartiia od vrednosti na dan 19 t. m. i naglog obrta.na-niže sve do kraja- nedelje. То se·lepo- vidi iz donje tablice. ·

Стање Народне банке (у милионима динара).

31. ХИ | 31,XI | 31. XII

АКТИВА 1933 | 1934 | 1935 | 1936 | 1936 Подлога ;

зл, у касама и на стр.) 1794,9) 17846! — — =

злато у касама — — 1336,9 | 1476.8 | 1485,3

злато на страни — — 94,6] 75,9] 91.9

новч, у страној монети 0.0) 00.3 0,0 = age

девизе — — — — — 1112) 120.8| 327 — и

Укупно — || 1.906) 1905.5 1464,3 1552.8) 15772 Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 54,5| 1044) 331,6! 573,5! 5632 Кован новац;

у никлу и сребру— — || 239.9| 206.1! 3299) 325,8! 3288 Зајмови;

на менице — — — — |1808,8| 1528.8| 1523,0! 1419 8! 14412

на хартије од вредн, — || 293,1! 235.1! 2583! 250,8 2570

Укупно — || 2101.9| 1763.9] 1781.3! 1670,6| 1698.2 Хартије од вредности — || 11.7] 16.9) 49,4! 76,6) 76,6 Ранији аванси држави — || 1715.5| 1686,6) 1670,6) 1661.6) 1661.7 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — | 600.0! 600.0! 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез, фонда — || 54.9! 106.4| 119.0) 133.0! 133.0 Вредности ост, фондова| 11.7) 12.00 11,8} 29.9) 29.8 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 153.7] 153.5| 1540] 163,6! 164,4 Разна актива — — — — || 115.1| 276,4| 4644! 6711! 667.1

ПАСИВА Калита _ - _ — 180.0| 180.0| 180,0| 180.0| 180,0 Резервни фонд — =— — | 84,3! 112.4! 133.3! 146,4 1464 Остали фондови — — — || 137! 20.5) 27.4, 30,3| 30,4 |Новчанице у оптицају — | 4327.1| 4383,9| 4890.0| 5250,2| 5259.4 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 7.3 6.9 14 134: 151

жиро-рачуни — = — || 474.4 531.9] 689.1! 738,8|- 760 4

разни рачуни — — — | 549.21 327,01 688.6| 7475! 751,0

Укупно — || 1031.0| 865.8) 1385.7| 1499.7| 1526.5 Обавезе са роком — — || 1106,3|. 952,9| 193.4|. „50,0 500 Разна пасива — — — — || 222.9! 316.4! 166,.6) 302,0| 307,5 Оптицај и обав, по. виђ, || 5358,2) 5249.8| 6275 7! 6749,9| 6785.9 Укуп, подл, -- 28:5% прим || — | — |1881:6 1995.4! 2026 8 Злато — 28'5% прим —| — — | 1717,9| 1897.8) 1908.6 | укупно покриће — —| — | '—" |2998%)2956%|2986%

"покриће y sary: —= — || — — |2737%/2811%|2812%