Народно благостање

Страна 619

17. октобар 1930.

и занатских радњи за 131, јер је било отворено 229 нових радњи, а затворено 98.

Сасвим је задовољавајући досадањи резултат 0ов0огодишње пољопривредне кампање, специјално уљане репице и шљива. Такође је и трговина стоком била повољнија него у ранијим месецима; повећан је извоз, а постигнуте су и боље цене.

ima nekoliko godina, kako se, Agrarno-politička ideologija S Vremena na vreme, pojavljuju naše štampe u teoriji u našoi štampi panegirici 2.

i praksi Aleksi Aleksiću, iz Uba,. koji

je pre sedam godina, kako se kaže dalje u novinama, u jeku agrarne krize, niskih cena agrarnih proizvoda i velikih dugova zemljoradnika, u selu Sovliak, plodnom kraju Tamnave, kupio 150 hektara najbolje zemlje za 850.000 dinara odnosno za 5.660.— dinara hektar. U imanie je još uložio pet miliona dinara, nabavio je žetelice-vezačice, koje sa dva čoveka za 7 dana požnju i povežu snopove žita sa 45 hektara i svrše rad koji bi trebalo da vrše 20 ljudi za mesec i po dana. Sazidani su silosi za stočnu hranu i žito. Imanje ima vršalica lokomobila, selektora, rasnu stoku, baštu, voćnjak, vinograd,

moderno đubrište itd. U svinicu električno osvetljenje. Za-.

senjeni ovim sjajem novinari pišu da je g. Aleksić, koji voli ovu zemlju, ovaj narod i selo, a koji je nekada bio zastupnik Fordovih fabrika u Beogradu, shvatio da obrađivanje zemlje pomoću mašina zahteva velike posede, jer se samo ma velikim imanjima mogu da izvode melioracije širih razmera, odvodnjavanje, navodnjavanje i da jedino takva privreda ima smisla. G. Aleksić sam veli, da sitna seljačka gazdinstva zadržavaju hod privrede, gajenje stoke, primenu iskustva i nauke. Zelenaštvo gura seljaka u propast. Sitni seljaci daju svoje male kapitale na kupovinu zemlje i time imobiliziraju svoji obrtni kapital.

Pitanje značaja velikog i malog poseda odavno je raspravljano u nauci. Veliki posed ima svojih ekonomskih preimućstava, ali su ona iščezavajuća prema socijalnom zhačaju maloga poseda. To je osnovni stav nauke o polioprivredi. Njega primenjuju sve države. Svuda se cepa veliki posed i stvaraju seljačka gazdinstva. Seljak je stub države. Seljačko gazdinstvo je otpornije prema krizi nego veliki posed. Veliki posed se smatra za antisocijalan i nepoželjan.

U primeni ovog principa, sem Rusije, najdalje ie otišla baš Jugoslavija. Nigde nije agrarna reforma izvedena u tom obimu kao kod nas. U poznatom izveštaju g. Demetrovića o rezultatima agrarne reforme u Jugoslaviji kaže se, da je oko 600.000 porodica, sa tri miliona duša, postalo samostalnim vlasnikom zemlje, zahvaljujući agrarnoj reformi. Država je na to utrošila preko jednu milijardu i šest stotina ћ јада dinara, ne računajući ovde vrlo velike izdatke za činovnički aparat i administraciju za sprovođenje agrarne reforme. Uoči Vidovdanskog ustava podeljeno Je dvesta miliona dinara bosanskim begovima. Jugoslavija ništi veliki posed gdegod može i stvara seljačka gazdinstva.

Ono što je g. Aleksić uradio, to je protivno osnovnom principu jugoslovenske agrarne politike. On je otišao u selo pre 7 godina, u jeku agrarne krize, kako kažu novine, niskih cena agrarnih proizvoda i velikih dugova zemljoradnika, a sledstveno i niskih cena zemljišta i pokupovao 150 hektara čime je pretvoreno u proletera nekoliko stotina duša, ako je to zemljište kupljieno od seljaka. Ako je već postojao ovaj veleposed, onda se g. Aleksiću nema šta da primeti u pogledu imovno-pravnom, premda je on mogao biti gotov da se podvrgne agrarnoj reformi, ako se zakači. Ali ni u slučaju da je g. Aleksić kupio postojeći posed, nikakve za-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

sluge za naše seljake ne može on da ima, kako to ističu novine. Ništa od njega ne mogu da nauče naši seljaci iz prostog razloga, što su druge metode gazdovanja u seljačkom gazdinstvu, a druge na velikom posedu. Posed g. Aleksića pretstavlja jednu oazu, jedan kuriozum koji seljaci mogu da gledaju, kao što gledaju šatre na ubskom vašaru, ali niti oni mogu uvoditi elektriku u svinjcu, niti upotrebiti one mašine koje upotrebliava g. Aleksić.

(С. Aleksić je izabrao sebi zanimanje, kao što to radi i svaki drugi privrednik. On vodi svoj грозао па način, kako se to njemu sviđa, kao što to rade trgovci, zanatlije, industrijalci. Nikakvih naročitih zasluga nema on zbog toga za ovu zemlju, niti mu pripada ma kakvo ekstra-priznanje. Mnogo veće priznanje pripada njegovom komšiji, koji na dva hektara zemlje izdržava porodicu i plaća porezu. To је kunst.

eri a гонили ен кеч Ер. ЕР Ива pan Последњих месеца извештаји

Словенија туче и даље ре- сСУузора показују највећи покорд у економском полету Раст код окружних уреда у Београду и Љубљани. На подручју љубљанског уреда повећао се број осигураних у августу о. г. према истом месецу прошле године за 8.699 или 9,5%, на укупну ци: Фру од 91.495. Према јулу о. г. пораст износи 1.756 или 1,96%. |

Од 25 привредних грана које осигуравају код љубљанског окружног уреда, само три показују опадање, и то шумско-пиланска за 662 или 9,78%, трговина 184 или 4,94%, и новчани заводи 59 или 1,94%.

У месецу августу тукла је Словенија рекорд у привредном полету. Пораст је велик и код извесних привредних грана, код којих је раније био мали. Највећи је код градње над земљом (за 2.242 или 46,14%), градње железница и путова (за 1.747 или 79,4%), текстилне индустрије (за 1.442 или 11,25%), индустрије камена и земље (aa 1.123 или 28,65%) и метално машинске (за 996 или 16,44%).

У извештају се каже да, изузев конфекцију која показује према јулу о. г. мањак од 188 радника (4,1%), ни Једна друга привредна грана не показује сезонско назадовање. Нарочито су јавни радови допринели овоме силном напретку запослености у Словенији.

Интересантно је и врло повољно, да је највећи полет у оним индустријским гранама, које запославају највећи број радника: текстилној, металургијској, камена и земље. Ове три гране имале су у августу 27.188 запослених, скоро трећину свих осигураних код овог уреда. На 23 привредне гране које показују побољшање, отпада 81.510 осигураних или 90%.

Са нарочитим задовољством подвлачимо да шумско-пиланска индустрија у Словенији показује и даље огромну отпорну снагу иако су јој извесни интересенти из егоистичких интереса после санкција претсказивали пропаст. Фактичан број осигураних радника у шумскопиланској индустрији у Дравској бановини у августу о. г. износи 6.012. Према августу пр. г., пре него што су ступиле на снагу санкције, смањио се број радника у овој индустрији само за 652 или за 978% а што је најинтересантније, према јулу исте године показује ова индустрија чак повећање од 0,42%.

Целокупна шумско-пиланска: индустрија у Југославији показује опадање броја запослености после ступања на снагу санкција према Италији. Према томе појава у Словеначкој нема ничег изузетног ни у волумену ни у правцу развића. Али у Словеначкој овај мали пад шумско-пиланске индустрије је знатно компензиран полетом осталих индустријских грана.