Народно благостање

Страна 680_ 4

ra KK KIKI Era nr

U jednom prestoničkom listu Ekonomska politika u bez- Objavljen je napis u kome se

vazdušnom prostoru “Vrdi, da su za naša goveda pronađene nove pijace na Levantu (u Egiptu, Palestini i Malti) i da su te zemlje u stanju da apsorbuju naša goveda srednjeg i lošeg kvaliteta, pa se predlaže da se ovome izVOZU posveti veća pažnja. Time se ponova oživljava ideja preorijentacije našeg izvoza u zemlje Levanta, istina ovoga puta u znatno ograničenijem obimu nego što je to zamišljao g. Frangeš, koji je posle rata stalno insistirao na ovome i u neostvarenju ove ideje gledao uzroke svih mogućih teškoća našega izvoza. Mi smo se ovim pitanjem takođe više puta pozabavili ukazujući na nemogućnost ovakve preorijentacije. Pristalice ove ideje, međutim, išle su tako daleko, da su tražili da se preorijentacija ne vrši samo Za proizvode za koje smo izgubili tržišta u Evropi, već ı za one za koje imamo još obezbeđena tržišta. Kao razlog ovome navođeno je da će se Evropa sve više autarkizirati i da ćemo mi, silom prilika, biti prinuđeni da napuštamo evropsko tržište.

Ovu propagandu ideje preorijentacije izvoza na Levant mi smo uvek označavali maštarijom. Ispravnost našeg gledišta ne potvrđuje samo sadašnje stanje činjenica, već i bogato iskustvo koje se o ovome ima još od pre rata. Ideja o traženju izlaza za izvoz stoke na Levant stara je nekoliko decenija. Javila se pryi put u vremenu carinskog rata „Srbije s Austrijom. U to vreme na Levant su slate razne komisije, koje su proučavale prilike na tamošnjim tržiština, pa su preduzimane i razne mere organizaciono-tehničke prirode, da bi se ovaj izvoz ostvario. Međutim, od svega nije bilo ništa. Sasvim prirodno da su komisije, kao što to redovno biva, podnosile vrlo optimističke izveštaje, ali je praksa ove demantovala. Na kraju krajeva sve se svodilo na premije, na subvencionisanje izvoza bez čega se ovaj nije mogao odvijati.

Današnje prilike razlikuju se dosta od onih na početku XX veka. U pogledu mogućnosti izvoza. naše stoke na tamošnija tržišta one ne samo što se nisu popravile, nego su Dpostale još nepovoljnije, jer se javio znatno veći broji konkurenata. Sve tri pomenute zemlje uvoze relativno malo goveda (nekoliko desetina hiliada komada), znatno manje no što iznosi naš izvoz. Uvoz goveda u ove zemlje vrši se uglavnom iz Bugarske, Rumunije, Poliske, a nešto malo iz Turske, Sudana i Abisinije. Pošto u ovim zemliama ne postoji kupovna snaga za kvalitetno, skuplje meso, to one uvoze stoku 10šijeg kvaliteta. U ovoj vrsti stoke pak, ove zemlje imaju daleko veću konkurentsku sposobnost nego mi. To dolazi iz dva razloga: jedan leži u nižim produkcionim troškovima (naročito u afričkim zemljama), a drugi u organizaciji direktnih pomorskih veza s ovim zemljama koje za bazu imaju znatne transportne mogućnosti. Sem toga, pomehute zemlje na ovim tržištima gospodare već duže vremena pa je nemoguće pretpostaviti, da bismo ih mi mogli potisnuti. To potvrđuje i statistika našeg izvoza goveda na ova tržišta ranijih godina, koji je uvek bio minimalan. Tek u poslednie vreme on se nešto: povećao. Tako je u DIO polgođu iznosio (u komadima):

JOCA пшеница Ti

1936 1935 Egipat 1.918 и Palestina 2.796 156: Malta 8.751 . 1.409

Povećanje izvoza u ovoj godini ima зе pripisati isključivo premi јата, koje daje Ured za kontrolu izvoza stoke. Ove su znatne i prema ceni stoke iu zemlji izmose više od jedne trećine. Njih ne dobija proizvođač, već izvoznik, te 'Su one bez ikakvog uticaja na cene, jer: je · ponuda ove Vrste goveda veća od tražnje. Stoga se postavlja pitanje, da li je ekonomski opravdano ovako visokim premijama održavati

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 42

izvoz jednog artikla, koji u našem izvozu nema više ni iz daleka onaj značai koji je imao ranije. To je sasvim razum-

ljivo kada se uzme u obzir opadanje brojnog stanja stoke

o čemu smo pisali u članku »Zablude u našoj stočarskoj Doliticić (br. 99). Prema tome, kao i u vremenu carinskog rata s Austrijom, izVoOZ goveda na Levant moguć je jedino DOoOmoću premija. To je, dakle, traini uslov održavania ovoga izvoza. Da bi se pak pobolišali saobraćajni uslovi, radi povećanja konkurenfske sposobnosti naše stoke na tamošnjim tržištima, predlaže se uvođenje stalnih pomorskih linija, Које bi, sasvim prirodno, trebalo takođe subvencionisati. Prema tome, na jednoj strani premija, na drugoj franspornta subvencija, a proizvođaču, koji je u ovome najviše zainteresovan — ništa.

За финансирање колонизациТалијанска девалвација и је и искоришћавања Абиси-

мере у вези с њом“ није талијанској влади требају износи који се не могу више покрити ни нормалним буџетом ни досадашњим зајмовима. Влада се зато одлучила да уведе нове порезе. Заведен је ванредни намет од 5% чисте пореске вредности целокупног поседа

„некретнина. Влада је, наравно, свесна, да се оволики из-

нос — рачуна се са 7—8 милијарди лира — не може платити одједном. Зато је изабрала лакши начин убирања: 5% принудан зајам на 25 година, који се може ломбардовати код новчаничне банке са 90%. Он ће се уписивати у висини од 5% вредности некретнина, а ради обезбеђења службе по овоме зајму власници некретнина плаћаће кроз 25 година нарочит порез на некретнине од 8: во. Овим порезом амортизација и камате су покривене.

Овај ванредни намет је образложен оправдано опорезовањем с незаслуженог пораста вредности имовине услед девалвације.

Пораст цена непокретности претставља предност само дотле док се и остале цене не попну на исти ниво, а до тога мора доћи. Да нема тога општег пораста цена, не би било предуслова ни за повећање вредности некретнина, јер тада не би било ни поскупљења кирија и закупнина ни повећања коефицијената отписа.

У Италији, међутим, нема слободне привреде. Талијанском привредом управља држава, и она не само да хоће, него и може да постигне циљ коме треба да послужи девалвација лире: прилагођење ценама на светском тржишту. Талијанска девалвација није донела ништа ново, ни у валутној ни у привредној политици: није образован егализациони фонд, јер за то није било средстава, а у погледу контроле цена потпуно су довољне већ раније мере. Надзор је постао још, строжији. Досадашње нормативне цене проглашене су максималним. За две године унапред утврђене су цене електричној струји, плину и води, превозне тарифе, кирије и закупнине. Ова. политика цена може да се спроведе без тешкоћа. Цене увезене робе биле су наиме већ и раније изнад ошштег нивоа, и то услед 20% премија за унапређење извоза, 15%. фискалних царина по вредности, па и оста: лих царина. Уосталом, од ових су неке снижене, а друге ће се вероватно такође снизити.

Али када су цене и приноси стабилни, нити може бити повода за пораст вредности некретнина, нити би он био оправдан. Куће ће имати и даље исту вредност као и пре, као и намирнице. Пре би се могло разумети да порасте сав доходак од рада, јер је без даљега могућ пораст по количини, поготову што је коњунктура количина и иначе циљ званичне привредне политике и девалвације. |

па а НЕ је