Народно благостање

17. октобар 1936.

Према томе би се девалвацијом лакше могло образложити завођење општег пореза на коњунктурне добитке. Ако је, услед изненадних великих потреба, заиста било нужно завођење једне ванредне дажбине, најправеднији би био један општи прогресивни порез. А ако се већ хтело само делимичан порез, мислимо да би нај боље одговарао приликама порез на покретну имовину, код које се могу очекивати добици од девалвације.

ee те •OĐH&PSNa svome zboru u Beogradu Trgovci i Prizad u rezolu- trgovci i zanatlije, pored osta-

cijama i u praksi loga, tražili su i ukidanje Prizada »Као štetne ustanove«. Kao što redovno biva, svoj zahtev nisu motivisali ni jednim, argumentom.

Kada je krahirala cena opijuma, trgovci iz Vardarske banovine u nizu pretstavki nadležnim faktorima tražili su državnu intervenciju, koja је stvarno i izvedena preko Prizada. Oni su i danas za intervenciju preko Prizada, šamo kada bi ovaj otkupliivao robu od njih, a ne od proizvođača. Na početku tekuće izvozne kampanje Trgovački savez za Vardarsku banovinu istakao je zahtev da Prizad interveniše i otkupom lošije pšenice, koju bi potom plasirao na domaćem tržištu. Kada su isticali ovaj zahtev trgovci Vardarske banovine, znali su vrlo dobro, da se Prizad bavi isključivo izvozom i da na unutrašnjem tržištu ne prodaje baš iz razloga što su merodavni, vodeći računa o žitarskoj trgovini, želeli da unutrašnji promet prepuste privatnoj inicijativi. I od trgovaca iz drugih krajeva čuli su se glasovi u prilog kupovanja lošije robe i njenog unovčavania na unutrašnjem tržištu. Po ovoi logici trgovaca Prizad je pored izvoznog trebalo da dobije i monopol na unutrašnjem tržištu. To su tražili trgovci, a ne Prizad.

Naizad, ovih dana, uoči priprema za veliko zborovanje »sredniestaleškog« pokreta, Udruženje izvoznika u Beogradu, pretstavnik ijednog značajnog dela trgovaca, obraća se pretstavkom Ministarstvu trgovine i industrije sa zahtevom da se izvoz kontingenata od 8000 vagona kukuruza za Čehoslovačku poveri isključivo Prizadu! Mi se nećemo upuštati u motive koji su rukovodili Udruženje izvoznika da ovai zahtev uputi Ministarstvu trgovine i industrije.

Do pre nekoliko godina u rezolucijama trgovaca stalno se, pored ostalog, ponavljao i zahtev, da se iskorišćavanje preferenciranih kontingenata prepusti privatnoj inicijativi. Danas je taj zahtev postao retkost. Trgovci su, najzad, uvideli besplodnost svoje borbe za preferencirane kontingente i pomirili se s time da ove iskorišćava Prizad. Svojim zahtevom o načinu iskorišćavanja kontingenata kukuruza za Čehoslovačku, oni pokazuju da će se postepeno pomiriti i sa time da Prizad iskorišćava i obične kontingente. :

U toku višemesečne diskusije o načinu trgovine suvim šljivama u tekućoi kampanji među trgovcima i izvoznicima došla su do izražaja dva gledišta: jedni su bili za privatnu inicijativu, a drugi za državnu intervenciju preko Prizada. Teško bi bilo reći koje je gledište pretstavljalo većinu. Ali je tačno, da je na strani onih koji su tražili državnu intervenciju, bio znatan broji. : 2

Posle ovo nekoliko DrHmera mi Ен це u čije su ime izraženi zahtevi na zboru beogradskih trgovaca i zanatlija. Ozbilinost tih zahteva i čitave akcije našeg uobraženog »srednjestaleškog« pokreta vidi se DOT iz gornjih primera.

ва

ШИРИТЕ „НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ"

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 681

шира |ензиони завод за намештеПензионо осигурање нике у Љубљани, који врши приватних намештеника обавезно пензионо осигураније пребродило кризу ње приватних намештеника у o n == | ( TOBeHHjH и Далмацији још из времена Аустро-угарске монархије, обухватио је пре две године и апотекарске помоћнике и поморске чиновнике из целе земље, према једној одредби финансијског закона. Факултативно осигурање намештеника из других крајева је незнатно. Акција за проширење пензионог осигурања намештеника на целу државу стално је на дневном реду. Сваке године се одржавају разне конференције заинтересованих. Ових дана одржана је у Загребу анкетна скупштина намештеничких организација на којој је поновљен захтев о увођењу пензионог осигурања за целу државу.

Упоредо води се врло жива акција међу осигураним члановима у Далмацији за издвајање из љубљанског Пензионог завода с мотивацијом да су запостављени. Овом приликом у Љубљани ћуте, иако су небројено пута ударили у сва звона за издвајање из Сузоровог осигурања!

Број осигураних намештеника код ЏПензионог завода износио је прошле године 10.857 и повећао се према 1934 год. за 500 или 4,8%. Апотекарских помоћника било је 272 према 243, а поморских чиновника 39 према 34. Горњи број обухвата и 2556 осигураних послодаваца, чији је број повећан за 34. Највећи број осигураника припада индустрији, затим трговини. Пораст је и у прошлој години највећи у најнижим надничним разредима .

Подаци о померању чланства у надничним разреди“ ма показују нам и кретање зараде приватних намештеника за обухваћено подручје. Тако је н. пр. 1980 год. отпадало на оне са годишњом зарадом испод 17.230 дин. 21,6% свих осигураних, а прошле године 31,5%. Процентуални удео оних са већом платом опада. Просечна премија је опала са максимума од 230 дин. у 1930 г. и 212 дин. у 1984 год. на 210 дин. у прошлој години, што је последица смањења осигуране просечне годишње плате са 23.063 у 1930 год. и 21.267 у 1984 г. на 20.773, мање за 10,2% и 2,3%. Значи, да је прошле године просечна месечна зарада осигураног члана износила 1730 дин. и у извештају се каже да она не обухвата трговачке помоћнике, који имају знатно нижу зараду, јер су изузети из пензионог осигурања.

Из приказа извештаја излази да је привредна депресија имала утицаја на снижење зарада и замену мушке радне снаге знатно. јевтинијом женском, док је укупни број запослених приватних намештеника незнатно опао, и то у новчарству. У индустрији, пак, и трговини, је и повећан, Карактеристично је да је број пензионера далеко већи него број осигураних чланова. Прошле године пораст је успорен и било је 1896 пензионера, више за 63 него у 19834 г. и 800 у 1930 г. Повећани су и издаци за пензије, на 12,24 мил. дин. те је просечна пензија износила у динарима: 1985 год. 6.450 годишње или 537 месечно 1934. 5.900 5 292 2 1933 5, 5.830 » », 4866 > 19830. ,, 4.800 % » 400 :

Пораст пензија је последица све мањег броја старих крунских пензионера, чије су пензије знатно мање. Пензија, коју добије осигураник за 70% је мања од просечне плате и тај је однос много неповољнији него код државних пензионера с истом платом; приватно "намештеничка пензија много је ближа по својој величини инвалидским потпорама. Њом се не могу покрити ни најнеопходније потребе чиновничке породице. Пензија Пензионог | завода не збрињава осигуранике, него им омогућује само