Народно благостање
Страна 702 0 слабе жетве шећерне репе. Слободни вишак за извоз у кампањи 1985/36 цени се на 1,75 мил. квинтала према 2,5 мил. 1984/35. Од тога је извезено 1,68 (2,22) мил. тако да је вишак исцрпен са 96%. Остатак служи за покриће извозних потреба у октобру, док не приспе нова роба. За наступајућу кампању предвиђена је укупна производња од 7,5 до 7,75 мил. квинтала, тако да би вишак за извоз изнео око 3,5 мил. квинтала.
— Француски картел челика закључио је 5%-тно-
повишење цена својих производа. Повишење је изазвано девалвацијом франка, услед које су поскупели неки страни минерали.
— Prema jednoj proceni Mindersley-a povećao se prihod engleskih investicija kapitala u inostranstvu u god. 1935 za 9 miliona funti sterlinga na 168 miliona funti i to samo iz akcija a ne iz zajmova.
— U našoi zemlji proizvedeno je za prvo polgođe o. gp. 399 hilji. tona lignita prema 27,7 hilj. u istom periodu prethodne godine. Najviše je proizvedeno u rudniku Kreka 123,9 ћи. tona prema 131,4 hili. tona, zatim Klenovnik 47,1 nilj. prema 55,2 hili., Kostolac 38,9 hili. prema 35,7 1. Мејепје 36,8 hili. prema 91,2 hili., Kosovo 38,9 hili. prema 35,7 hili.
— Država je otkupila akcije Fabrike celuloze u Drvaru od jedne švajcarske grupe čiji je pretstavnik g. Simonjus za 660 hili. švajcarskih franaka. Švajcarci su dosada imali većinu, 51%, akcija. Šipad, koji je kupac, otpočeće rad u fabrici početkom februara 1937 g. Time je omogućena korisna upotreba otpadaka proizvodnje Šipada, koji dosad nisu mogli biti unovčeni. Zatim će se stvoriti mogućnost rada za veliki broj radnika i najzad u celulozi postaće zemlja nezavisna od inostranstva. -
— U Vardarskoi banovini ima 23 električne centrale.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Од 12 до 18 окт. т. г. заседао је у Букурешту Привредни савет Мале антанте. Савет је радио у три секције: Одбору за трговину, одбору за привредну сарадњу држава Средње Европе и одбору за редакцију. Из' издате резолуије о закључцима Привредног савета треба истаћи само две тачке, чија примена може донети позитивне ревултате. То је испитивање протокола израђеног у Прагу јула 1936, који се односи на Хоџин план и утврђивање конкретних услова за сарадњу средње-европских држава на тој основи. Затим образовање Поштанске уније и Уније за телекомуникацију између држава Мале антанте, Грчке и Турске при чему се предвиђа смањење телеграфских такса и емисија марака у свакој од трију земаља са амблемима Мале Антанте. Остали закључци су без нарочитог значаја и односе се на утврђивање рока југословенско-румунских преговора о трговини, настањивању и пловидби, укидање виза између Румуније и Чехословачке и Руму није и Југославије; колаборацију завода за извоз, у пољопривредној пропаганди, нормализацију, кооперацију железница, и кооперацију на пољу медицинском и социјалне медицине. Даље су предузећа држава Мале антанте за пловидбу на Дунаву израдила програм. за тешњу сарадњу. У циљу сарадње емисионих банака Мале антанте три гувернера ће се у новембру т. г. по други пут састати у Прагу. За фебруар 1987 предвиђен је конгрес трговинских комора Мале антанте, који ће се одржати у Југославији. |
— Пољски државни институт за извоз препоручио је пољским извозницима да обрате већу пажњу на југословенско тржиште. Ова мера иде за смањењем салда југо: словенских потраживања из пољско-југословенског клиринга. Пошто на југословенској страни поред робног промета улазе и трошкови пољских туриста у клиринг, то
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 43 _
пољски трговински биланс са Југославијом мора бити ак-—
тиван да би се потраживања у клирингу изравнала.
— Према вестима „Лидове новини" из Париза, Француска ће, у циљу изравнања свога активног трговинског биланса са Југославијом, од нас откупити веће количине жита, а нарочито кукуруза. Преговори о овом питању имају да отпочну, чим француски житни институт буде имао тачну слику овогодишње француске жетве.
— Savet za eksportne kredite u Čehoslovačkoi rešio je 17 oktobra 11 molbi od 8 firmi i odobrio garantiju u iznosu od 117,5 miliona kruna. Dalje je data garantija za dalje po-
slove u vrednosti od 7 miliona. Od ukupne vrednosti izvoznih ~
poslova u iznosu od 114,5 miliona kruna proteže se državna garantija za izvozne kredite na 60%, prema tome ukupno na 69 miliona kruna. 8
— Direkciji za kontingente u Bukureštu stavljeno je
na raspoloženje od strane Narodne banke za četvrti kvartal 1936 ukupno 2.809,961.000 leja. Ovaj iznos raspodeljen je na sledeći način (u milionima): Čehoslovačka 348, Engleska 381,18, Austrija 388,59, Francuska 340,83, Belgija 114,70, Švajcarska 104,81, Nemačka 600, Grčka 60,19, Italila 204, Holandija 60, Poljska 71,20, Bugarska 15, Jugoslavija 18,52, Turska 77,28, Mađarska 160,52, Sev. Amer. Države 60, Egipat 30, Palestina 15, ostale zemlje 62,14. Najveće smanjenje pretrpeo ije пеmački uvozni kontingent, koji je bio za 300 mil. viši.
— Trgovinski pregovori sa Turskom su završeni Zaključenjem trgovinskog ugovora koji će zameniti dosadašnji privremeni sporazum zaključen u julu 1984 g. Ugovorom su određeni obostrani kontingenti i način plaćanja. ~ |
— Italija je s obzirom na devalvaciju lire povećala naše kontingente, koji su određeni u lirama, srazmerno devalvaciji.. Opračunski kurs lire utvrđen je sa 228,83 dinara (sa 28:/2% prima). -
— Prilikom pregovora između nemačke i jugoslovenske mešovite komisije · postigli smo povećanie kontingenta sa 1.000 па 2.200 vagona za suve šljive, za 50 na 200 vagona za pekmez od šljiva i za stoku i stočne proizvode. Došlo је do sporazuma i u spornim pitanjima u pogledu preuzimanja već odobrenih kontingenata žita od 5.000 vag. i kukuruza 8.000 vagona. -
— U kliringu sa Сећочоуаскот Narodna banka је odredila novi obračunski kurs od 151,34. din. prema 180,14 din. ranije koji će važiti od 12 oktobra o. g. Naši uvoznici koji su uvezli robu pre 12 o. m. platiće polovinu svog duga po starom kursu a polovinu po novom.
ТРГОВИНА
— Веће Загребачке трговинско-индустријске коморе одржало је седницу под претседништвом г. д-р Стјепана Красника У свом говору се претседник оптимистички изјаснио о нашем привредном стању и поред девалвације великог броја европских валута, закона о раздужењу сељака и радничких покрета који шкоде привреди. Према њему ће наша привреда ове године добити само од извоза кукуруза и пшенице око три милијарди динара. | POD -- Савез индустријалаца и трговаца дрветом на Сушаку упутио је претставку краљевској влади, у којој пре свега тражи, да Народна банка повећа прим од 28,5%, јер извозници још увек губе при обрачуну страних валута скоро 15%. У вези са девалвацијом фравцуског и швај-
царског франка извозници траже да се све уплате извр-
шене на збирни рачун у Паризу и Цириху за 26. септембар исплаћује по курсу који је важио пре обуставе котирања ове две валуте. За уплате изоршене у Паризу и Цириху на збирни рачун Народне банке почев од 28. септ.'
имају да се плаћања извозницима врше по курсу који је ·
важио на дан исплате. Најзад извозници траже од На-
_