Народно благостање

a октобар 1936,

НАРО о | OI |

родне Се О за он настале на роби која је прешла југословенску границу до 28. септ.

— Одбор за контролу цена у Италији утврдио је цене на велико за јаја, семено уље, млеко и сир. За јаја је предвиђена продајна цена на велико: на 440 лира за 1000 комада хлађених јаја првог квалитета, просечне тежине 56 до 58 грама, на 400 лира за конзервирана јаја и 470 лира за стерилизирана. Ове цене вреде и за терминске послове до пролећа. За првокласно семено уље утврђена је цена на 590 лира а за друго класно 580 лира франко полазна станица. Рибани сир из овогодишње камлање добио је цене од 6 лира, пуни бутер из емилијанских млекара 9,50 лира, а из ломбардских 10,75 лира.

= Грчки клириншки салдо показивао је 31 августа т. г. активу од 482,137.469 драхми. Активни салдо има Грчка са Немачком, Шведском и Норвешком у износу од 1.507 мил. драхми укупно. Пасивна је са Аустријом, Чехо-

словачком, Италијом, Југославијом, Белгијом, Швајцарском, Француском, Финском, Мађарском, Румунијом ни Турском.

— Dizanje cena u Francuskoj je za dve nedelje posle devalvacije doseglo u trgovini na veliko 8.5%, pri čemu francuski proizvodi 6.2% a uvezena roba 13.8%.

— Banovinska hmeliska komisija Dravske banovine u svom biltenu od 17 o. m. objavila ie, da ie ovogodišnja berba hmelia uglavnom već rasprodata. Cene su čvrste.

— U Zagrebu su pale cene mesa zbog jeftinije cene stoke i velikih zaliha POprOd 108 mesa na lageru u klanicama. -

— Narodna banka je odlučila da onim našim izvoznicima u Francusku i Švajcarsku čija su potraživanja u Parizu odnosno Cirihu uplaćena do 28 septembra o. g. ove obračuna DO kursu pre devalvacije, dok uplate posle gornjeg datuma obračunavaju se po nižem kursu posle devalvacije. Onim našim izvoznicima čija je roba prešla do 28 septembra francusku odnosno švajcarsku granicu, Narodna banka odobriće povoljniji kurs od onog posle devalvacije. Naši uvoznici iz | cuske i Зуајсатзке koji su uvozili pre 28 septembra o. {58

nisu uplatili svoi račun, platiće pola iznosa po starom i 0 po novom kursu.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Na kongresu Nemačkog društva za zaštitu rada diskutovalo se o pitanju ishrane. Pri tome se došlo do zakliučka da je ishrana produktima iz sopstvene zemlje posve naravna stvar i da se strani proizvodi imaju smatrati luksuzom. Zato se moraju iskoristiti sve mogućnosti domaće polioprivrede, ribogoistva i morskog ribarstva i jednako se tome ima Dprilagoditi način kuvanja. Treba se povesti borba protiv rasipanja pri kuvanju, čemu kao podloga treba da služi istraživanje o prosečnoj potrebi za pojedinu porodicuu.

НОВЧАРСТВО

· — Француска банка је снизила од 15 окт. дисконтну стопу са 21 %. на 2%. — Шведске банче групе Интекнинг расписале су зајам од 10 милиона шв. круна уз 3: /4% по курсу од 101,5%.

— Према једном решењу чехословачке Народне

банке утврђена је купо-продајна цена за 1 кг. финог зла:

та на 32.041,01-/> Ku. — Pošto je internacionalni odbor verovnika Drimio Zrčku ponudu biće u toku idućih dana isplaćeno 40% dospelih

kamata za 1935/36 1 207 god. PDT dOnil ravnomerno na

sve Verovnike.

— Da bi prilagođila svoi obračunski promet novonastaloj situaciji usled devalvacije švajcarskog franka Nemačka je

_ železnički materijal: u jednoj nadopuni Sporazuma sa Švajcarskom smanjila тако |

Страна. 103 -

simum platnih sredstava nemačkih turista u Švaicarsku na 400 Rm. a švajcarski izvoz u Nemačku za 40%.

— Holandska banka ie od 20 oktobra snizila diskontnu stopu od 3% na 21/=-% čime se približila Рато diskontnoj stopi koja iznosi 21/a%.

— U Londonu ie prodato na slobodnom tržištu 120 poluga zlata u vrednosti od oko 940.000 funti sterlinga po ceni od 142 šilinga 41/» pence za uncu, što pretstavlia skok od 2 pence za nedeliu dana.

— Ministarski. savet produžio je rok za podnošenje molbi za odlaganje plaćanja odnosno sanacije sa strane. novčanih zavoda za jednu godinu, od 23 novembra 1987 g.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

"— Ministarski savet propisao je Uredbu o oslobođenju od takse za prenos nekretnina koje putem prinudne dražbe stiču novčani zavodi. Uredba se proteže na novčane zavode i zadruge koje su pod zaštitom i na nekretnine koje su stečene na prinudnoj dražbi do 1 jan. 1938 god. da bi se zaštitilo neko hipotekarno potraživanje zavoda. Taksa od koje se oslobađa je taksa iz tar. br. 81 t. 3 pod b) a iznosi 4% od prometne vrednosti nekretnine. Oslobođenje od takse daje se pod dva uslova i to: prvo da nekretnost bude u roku od tri godine dalje otuđena dobrovolinim pravnim poslom i drugo da finansijski efekat tog dobrovolinog otuđenja ne bude veći od onog što je polučen prilikom prinudne prodaje računajući tu troškove, takse i prioritetne terete nekretnina koje je zavod pri kupovini imao isplatiti. Ukoliko bi finansijski efekat bio veći ali ta razlika ne bi doticala za isplatu pune takse, platiće se samo postignuta razlika relativno raspoređena, na državne kao i na samoupravne takse. Zavod koji ne otuđi nekretnost za tri godine od dana pravoshažnosti dražbe ili je proda pod boljim uslovima moraće naknadno platiti taksu od koje je privremeno oslobođen.

— G. Ministar finansila podneo je Narodnoi skupštini zakonski predlog o odobrenju budžeta za 1915/16 godinu.

— Albanska vlada zaključila je zaiam od 3,7 mil. zlat-

nih franaka kod Napuljske banke za izgradnju pristaništa ~

u Draču.

— Ministarstvo finansija odobrilo je da Sarajevska gradska opština zakjuči zaiam' od 2,5 mil. din. sa Gradskom štedionicom u Sarajevu, koji ima da upotrebi za investicije.

САОБРАЋАЈ

— Jadđranska plovidba poručiće dva nova broda tipa sadašnjih njenih brodova »Rab« i »Bokor«. Novi brodovi biće nešto veći i brži, sa kapacitetom 15 morskih milja na sat. Jadranska plovidba reorganizovaće svoje linije u Egejskom moru i snabdeti ih novim brodovima.

— Ministarski savet propisao je uredbu za proširenje instalacija i telefonske mreže u Zagrebu, Beogradu i Ljubljani. U ovu svrhu odobreno je 35 miliona dinara, a radovi će trajati 3 godine.

— U poslednjim godinama velike vojne sile obraćaju pažniu pitanju privatnog automobilskog saobraćaja, koji žele

. da stave u službu odbrane zemlje za slučaj rata. Glavna na-

čela takve saobraćajne politike jesu: da se raznim pogodnostima omogućuje držanje što većeg broja teških ali zato lako pokretnih automobila velike nosivosti, da se poreskim. olakši-

'cama omogućuje privatnicima držanje automobila, da se ne.

sprečava raznim dažbinama rentabilnost automobila u'pogonu i najzad da se politika eventualnog oporezivanja kola zasniva na prihodu od velikog broja kola a ne na velikom oporezivanju pojedinih kola.

— Naše Državne železnice nabaviće u Nemačkoj sledeći. šine, skretnice, sitan Rkolosečni pribor, mašine alatlike za mostovske radionice, signalna. postrojenia