Народно благостање

Страна 704

i žice, 7 garnitura motornih vozova, G dvosobnih službenih kola, 10 četvorosobnih službenih kola, 13 četvorosobnih kursnih kola, 10 kola za transport svežeg mesa, 5 kola za transport voća, 20 kola za transport kabaste robe, 50 garnitura grejania niskog pritiska, mazalice, čelične flaše za kiseonik, alat, brzomere za lokomotive, čelične cevi i razne mašine alatlike u ukupnom iznosu od 400 mil. din.

ШТРАЈКОВИ

— U Novom Sadu stupilo je u štrajk oko 100 kro- ·

jačkih radnika tražeći povišicu nadnice za 5—20%, plaćanje prekovremenog rada sa 50% i uređenje radnog vremena po zakonskim propisima. Poslodavci smatraju da su radnički zahtevi preterani, pošto, po njima, krojački radnici zarađuju 8 Фп. па sat, tako da su najbolie plaćeni radnici.

— Građevinski radnici u Zagrebu prete poslodavcima ponovnim štrajkom, pošto smatraju da se poslodavci ne Dpridržavaju kolektivnog ugovora.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА — Индекс цена на велико у Грчкој, према саопштењу Врховног привредног савета за септембар, показује

према августу пораст за 4. Он је износио: Аугуст 36 септ. 36 биланс

пољопривредни производи 2.242 2.258 +16 животињски производи 1.986 1.950 86 индустријски и хемиј. производи 1.904 1.913 +9 гориво 1.850 1.850 Просек 2.015 2.019 +4

— »Finaneia! Times« podvlači da je direktor Engleske banke skoro iziavio da jie on predviđao dolazak »periode svetskog prosperiteta, koja će iznenaditi i najveće optimiste«. On to manie pripisuie monetarnom faktoru nego novom OSećaju poverenja, koji je danas oživeo, i ako se oba ova elementa ne mogu rastavifi.

— U izveštaiu National City Bank u Niujorku za avgust o. g. konstatuje se veliki stepen zaposlenosti u industriji potrošnih dobara u S. A. D. Neke industrijske grane nisu nikada ranije bile zaposlene u većoj meri, kao na DI. таи ја veštačke svile i cipela. Velikoi proizvodnji odgovara velika potrošnja, roba se ne nagomilava kod trgovaca. Glavni uzroci povećanju potrošnje su porast prihoda u poljoprivredi, porast zaposlenosti u industriji i najzad plaćanje države ratnim invalidima 1t.zV. bonus. Dobro ie zaposlena i industrija proizvodnih dobara. Autobilska industrija završila je sezonu za 1936 g. i počinje proizvodnju tipova za iduću sezonu. Izgledi su povolini a to povolino deluje na proizvodnju industrije čelika. Dividende industrije za treće tromesečje iznosile su 861 mil. din. prema 649 mil. u istom periodu prethodne godine.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Zborovi akc. društava:

28 oktobra. — Zagrebačka tvornica koža u Zagrebu (redovan). — Zagrebačka ivornica cipela d. d. u Zagrebu (redovan).

30 oktobra. — Lijuštiona riže d. d. u Zagrebu (red.).

16 novembra. A. d. kanal Kralja Petra I u Beogradu (redovan).

22 novembra. — Aranđelovačka trgovačka banka Aranđelovac (redovan).

"Trgovački registar:

Zelinska dionička štedionica u Sv. Ivanu Zelini, upis promene čl. 11 93 i 25 društvenih pravila. ~ dGlavila а. 4. za industriju drva u Zagrebu, upis članova upravnog odbora 8. g. Svetolika K. Uroševića iz Beograda i Ljudevita Raj-

S. 5:

МЕ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 43

кега 12 ОКисапа. — »Рот« 4. 4. za drvene gradnje u Zagrebu, upis člana upravnog odbora g. Svetolika K. Uroševiса iz Beograda. — Narodna šumska industriia d. d. u Zagre-

bu, upis članova upravnog odbora g. g. Svetolika K. Uroševića iz Beograda, d-r Vladimira Havličeka iz Beograda i Liudevita Rajtera iz Okučana. — »ilač« šumsko-industriisko d. d. u Zagrebu, upis člana upravnog odbora g. Kandela Mavra iz Zagreba — Jugo-Vez a. d., Beograd, upis društva sa 500 hilj. din. glavnice i članova upravnog odbora g. g.: Dragana Milićevića, Aleksandra Josifovića, Aleksandra Knepilera i Georga Horvata.

БИБЛИОГРАФИЈА

Turizam na područiu Dubrovačkog turističkog saveza. 1935—1986. Izdanje Saveza za unapređenie turizma u Dubrovniku, 1936.

РАЗНО

— U Pragu se konstituisala uprava Privredne centrale, čije je osnivanje izvršeno inicijativom pretsednika vlade 2. d-r M. Hodže. Cili Centrale je pripremanje, organizovanje i unapređenie privrednih odnosa u Srednioi Evropi. Ona је osnovana u formi zadruge sa ograničenim iemstvom. U upraVu su izabrani: bivši opunomoćeni ministar ing. Hugo Vavrečka i d-r Jozef Vanek, sekretar Međunarodne trgovinske komore, za njihovog zamenika ing. d-r Peter Zatko, glavni sekretar Centrale slovačke industrije. U nadzorni odbor izabrani su ing. Ferdinand Klindera, pretsednik Centrale privrednih zadruga, za pretsednika, d-r Jos. Hartman, generalni direktor i d-r O. Kruliš-Randa, gen. direktor, kao članovi. Njihovi zamenici su d-r Jirži Jan Rikl i naddirektor Opšte zadružne banke Karel Komeda. Sem toga izabran je Savet sa zadatkom da utvrđuje program i rad Centrale. U njega su ušli ing. Jan Dvoržaček, naddirektor Živnostenske banke, za pretsednika, d-r K. Levenštain pretsednik uprave i gener. direktor Škodinih fabrika, za potpretsednika; članovi su: Jozef Barton, jun. industrijalac, d-r Armin Baš, gen. direktor, docent, Jan Bata, fabrikant, Oskar Federer, gen. direktor, d-r Ladislaus Fajerabend, naddirektor Kooperative, Jozef Fukač, gen. sekretar Unije čehoslov. zadruga, d-r Jirži Heida, direktor Česko-moravska-danek, ing. Otokar Husak, gen. direktor »Eksploziva«, d-r Emil Klajbih, fabrikant, Vilem Lang, сеп. dir. fabrike kablova, Bratislava, Antonin Mederli, gen. dir. Lydove banke, ing. Vojt Miksa, gen. sekretar Centrale čehoslovačkih industrijalaca, ing. d-r J. M. Milig, pretsednik Udruženja nemačkih industrijalaca, d-r Hugo Noijgebauer, direktor Loboskog a. d. za proizvodnju bilinih masti, d-r E. Obertor, potpretsednik Uprave Praške trgovinske i zanatske komore, d-r Eduard Outrata, naddirektor Čehoslovačke fabrike oružja u Brnu, d-r Ivan Ružička, fabrikant, Karel Svoboda, naddirektor »Agrarne banke«, Lambert Tojerer, d-r J. Voženilek, pretsednik Saveza čehoslovačkih spiritusnih rafinerija, i d-r Milan Žufa, pretsednik Centrale slovačkih industrijalaca.

— G. ing. Junuz Mehmedagić izabran је ха ргуос 5еkretara Zagrebačke berze.

— Г. Миховил Николић, генерални директор осигуравајуће задруге „Кроација“, ових дана је навршио 40 година плодног рада у истом друштву. Г. Николић је у својој дугој каријери стекао видно име и на пољу осигуравајућег банкарства и лепе књижевности. а

·— Poznati švedski ekonomski teoretičar profesor Gustav Kasel navršio je ovih dana 70 godina života. Sem velikih uspeha u svom naučnom istraživanju, Kasel se smatra duhovnim ocem tzv. Sterling: kluba, ti. bloka zemalja, koje pod vođstvom Engleske vladaiu celokupnom valutnom politikom u svetu.