Народно благостање

24. октобар 1936.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 705

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 OKTOBRA 1986 С.

Priliv na žiro račune iznosio je 68,1 mil., na razne ra= čune 7,3 mil. dok su se potraživanja države smanjila za 6,2 mil. Obaveze po viđenju povećale su se za 64,2 mil. din. na 1.590,7 hili. Razna pasiva porasla је та 22,6 ти. па 380,1 ти. Porast ovih poziciia na aktivnoj strani nile mogao biti izjednačen, tako se novčanični opticaj povećao za 85,4 mil. din.

Na aktivnoi strani povećala se podloga za 7,8 mil. na 1.585,1 hili. din., i to zlato u kasama za 44 mil. na 1.489,7 hili. i zlato na sfranmni 7а 3 ти. па 1.5851 ЕЦ. din. Devize koje ne ulaze u podlogu porasle su za 14,3 mil. din. na 577,5 mil,, a razna aktiva koja sadrži kursnu razliku i potraživanja po kliringu za 8,8 mil. na 676 mil. din. Hartije od vrednosti porasle su za 4 mil. na 80,6 mil. Zaimovi ove педејје porasli su za svega 800 hili. na 1.699,1 hili. din.

Opticai i obaveze po viđeniu nadmašuju svoi prošloneđelini iznos za 28.9 mil. din. dostignuvši 6.814,7 hili. din. Ukupna podloga sa 28,5% prima porasla je za 10 mil. na 2.036,8 Ри. Фп. а Мајо ш Казата za 5,7 mil. na 1.914,83 hilž. din. Ukupno pokriće je skoro nepromenieno i iznosi 29,86% prema 29,88%, a pokriće zlatom u Kkasama 28,00 prema

28,12%. Стање Народне банке (у милионима динара). па 31. ХИ | 31. ХП | 81. ХП 8%Х. 15 Х. АКТИВА 1933 | 1934 | 1935 | 1936 | 1936

Подлога : зл, у касама и на стр. ||1794.9] 17846] — — = злато у касама — — 1336,9 | 1485,3| 1489.7 злато на страни — — 94,6, 91.9) 95,3 новч. у страној монети 0.0] = / 00.3 0,0| +«<—z = девизе — — — — — 111.2) 120.8 327| — а

Укупно — || 1.906) 1905.5| 1464.3| 1577.2) 1585.0

Девизе које не улазсу подлогу — — — — — 54,5| 1044! 331,6' 563.2: 577,5

Кован новац:

у никлу и сребру— — || 239.9| 206.1! 329,9) 328,8! 344, Зајмови :

на менице — — — — || 1808.8| 1528.8| 1523,0| 1441.2) 1441 8

на хартије од вреди. — 293.1| 2351! 2583! 257.0). 257,2 укупној = 2101.9) 1763.9) 1781.3| 1698.2) 1699,0 Хартије од вредности — || 11.7 16,9 494) 76.6) 80,6 Ранији аванси држави — || 1715,5] 1686,6) 1670,6) 1661.7 | 1661.7 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — || 600.0| 600.0| 600.0| 600,0| 600.0 Вредности рез, фонда — || 5%.9| 106.4! 119.0| 133.0| 133,0 Вредности ост, фондова 11.7 12.0) 11.8! 29.8: 29.8 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 153.7| 153.5! 1540! 1644! 164,5 Разна актива — — — — || 1151) 276,4! 4644! 667,1! 675,9

ПАСИВА

Капитал — — — — — i80.0| 180.0| 180,0) 180:0| 180.0

Резервни фон — — —| 843) 112.4! 133.3! 146.4! 146,4

Остали фондови — — — || 13,7! 205) 27.4 30,4 30.4

_ |Новчанице у оптицају — || 4327.1| 4383,9) 4890,0| 5259.4) 5224.0

Обавезе по виђењу:

_ потраживање Државе — 7.3 6.9 ТА 151 8.9 жиро-рачуни — — — || 474.4! 531.9) 689.7] 7604) 823,5 разни рачуни — — — | 549.2' 327.0) 688.6| 751.0| 7583

Укупно — || 1031.0| 865.8| 1385.7| 1526 5 1590,7

Обавезе са роком — — || 1106,3| 952,9| 193.4! 500! 50,0

Разна пасива — — — — || 222.9| 316.4! 166.6| 307,5| 330,

Оптицај и обав, по виђ.||5358,2| 5249,8! 6275 7| 6185 9] 6814,2

Укуп. подл. -- 28:5% прим | — — |1881'6) 2026 8) 2036.8

Злато + 28'5% прим — || — — |1717,9) 19086] 1914,4 укупно покриће — —| — — 12998 ",|2986%,|2988% покриће у злату — —| — — 27317 2812" [28097 ||

Београдска берза

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ Врло чбрста тенденција

Читаоци се сећају да смо ми били врло резервисани у објашњењу узрока хосе на ефектном тржишту пре две недеље. По спољним знацима а нарочито по веома наглом скоку курсева шпекулативних папира, дало би се закључити да је хоса била вештачки маневар берзијанаma, један сопр де ђБоџшгзе, једна вештачки надувана ствар која мора исто тако брзо да спласне као што је брзо HB надувана. Ми смо подвукли те чињенице, али смо с друге стране нагласили, да је готово немогућно да се на овако широкој бази организује један вештачки маневар. Било је, као што смо у претпрошлом извештају казали, налога за куповину са многобројних страна; није готово било ни једне банке која није куповала, нарочито Ратну штету. По овоме свом симптому хоса је могла да се обе: лежи као последица изненадне навале капитала на ефектно тржиште. То су врло ретке појаве у животу на берзи, да се капитал од једном окрене берзи у тако великом обиму. Не постоји ближи контакт међу капиталистима да би се тако брзо могли споразумети.

То су биле главне чињенице за последњу хосу заједно са бесом која је после тога настала. Али већ другог дана бесе могли су се опазити симптоми, из којих се са позитивношћу могло закључити да хоса није била резултат једне организоване шпекулације, већ да је одиста била једна навала капитала на ефектно тржиште. Међу главним индицијама оваквог тумачења последње хосе надази се кретање курса ренте Ратне штете. Она је у очи хосе била пала на 855 динара — на један веома низак ниво, који није месецима забележен или управо целе ове године, — ако се не варамо. Затим, је за кратко време курс одлетео на 375 — пуних 20 поена. То личи на вештачку хосу. Али иако су при курсу од 375 настале велике реализације, ипак се већ при курсу од 368 појавила веома јака отпорна снага код овог папира. Да је замах био чисто шпекулативан и пад би био много већи, јер реализација обично дејствује исто тако силно на ниже, ако не и јаче но вештачки потстрек на више. И како су они који су реализирали при курсу од 375, имали рачуна да сад курс иде што ниже и слетствено вршили јак притисак на исти, то се код 368 појавио отпор који се добро држао 2—83 дана и најзад успео да уклони сваки притисак и да отвори себи пута ка новој хоси. Тако смо после једне реакционе бесе од цигло четири дана добили нову хосу, која очигледно нема никакве везе са ма каквим мане: вром, већ лежи у стању на тржишту. Постоји тражња за папиром. У оваквој ситуацији Штета је за два дана скочила од 368 на 372,50. При овом курсу је такође било реализација тако да је курс опет пошао на ниже, али на 371,5 појавила се поновна тражња. Природно је да на берзи курсеви флуктуирају, али је прилично вероватно да се какве веће бесе са папирима више не могу да произведу.

И ако је Ратна штета претходила овој новој хоси, може се рећи да су је сви папири искористили и да су акције Аграрне банке биле највећи корисник. Оне су се последњег састанка држале на курсу од 195 за крупне комаде односно на просечном курсу од 198 уз врло живу тражњу. По рачуници овај је курс врло висок, али рачуница је један од фактора берзанских курсева. Има још много других.

Нова хоса у ствари обухватила је оне исте папире које је била понела собом претпоследња хоса. То су на