Народно благостање

24, октобар 1936.

018 7 у. вајмче

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 695

|__UREDBA O LIKVIDACIJI ZEMLJORADNIČKIH DUGOVA OD 26 SEPTEMBRA 1036 GODINE

| Blagostanie proizvođača zavisi od razlike izme'đu produkcionih troškova i bruto-prihoda. Što veća razlika u korist bruto-prihoda, utoliko veći dohodak, „utoliko veće blagostanje. Aktivna ekonomska poli'tika narodnog blagostanja može da dejstvuje u dva pravca: na povećanje cena odnosno prihoda ili na smanjenje rashoda. Ekonomska politika smanjenjem "ојаКкбапја tereta dugova ima da smanji troškove. | Izuzetne mere u oblasti kreditnih odnosa imaju 'za polaznu tačku perturbaciju uslova pod kojima su 'postali ti kreditni odnosi. Sletstveno kad god se tretira pitanje seliačkih dugova, nameće se pitanje ka'kvo je seljakovo ekonomsko stanje u trenutku kad se preduzimaju te mere. Odgovor na to pitanje na |ednoj strani objašnjava preduzete mere, a na druzoi pokazuje račun dobitka seliaka. Seljak je naiviše stradao poslednjih šest gzodina. Njega su tukla dva biča: svetska poljoprivredna kriza i svetska privredna depresija. Prva u vidu makaza cena, a druga putem autarkije koja se pravda svetskom privrednom depresijom. Ta revolucionarna 'promena u ekonomskom položaju seliaka posle 1929 godine u relativno kratkom razmaku vremena naibolie se mogla da posmatra u Vojvodini, jer je tamo najveći kontrast. Dok seliak. u Kraljevini Srbiii, Bosni i Hercegovini i mnogim drugim krajevima nije nikad ni saznao šta je pravo blagostanje, dotle је и Vojvodini više od sto godina važila reč koju smo čuli pre rata u Novom Sadu, da se Dunđerski nisu mogli da kurtališu para, ier koliko god da potroše, toliko im nove priteknu. Vojvodina je plivala u blagostanju. Upućena uglavnom na pšenicu, kukuruz i hmelj, ona je odmah prvih godina krize doživela ·stropoštavanje prihoda, jer su ovi artikli najviše stra·dali. Brzo ie vojvođanski seliak potrošio rezerve, ali 'se vrlo sporo mogao da snađe u toj novoj situaciji. | Mi smo ovih dana vršili jednu malu anketu o 'položaju seliaka: u Vojvodini. Rezultat se.može iskazati u nekoliko reči. Seliak je i narav promenio u 'ovoi depresiji. Postao |e škrt, štedliiv. Za dva dinara “diferencije na ceni pšenice ne mrzi ga da svake ne-

manja od današnje. Po | zemlji dinar je danas teška valuta. 15.000. dinara su

delje ode u varoš i vrati. se sa neprodatom robom.

Na mnogim sektorima njegovog života odražava se

pobolišanje u poljoprivredi. Lekari nam javljaju da je za vreme depresije seljak obično pribegavao 1еkarskoj pomoći tek kad bolesniku niije bilo leka. Danas dolaze same žene lekarima za svako oboljenje i kupuju lekove bez obzira na cenu. Advokati nam jav-

„Цаји да veće blagostanje ne žele no što ga imaju da-

nas. Iz Pančeva javlia jedan veliki trgovac da u tome

kraju, u kome je plodno zemljište, a koji godinama

pati od nepovolinih atmosferskih prilika, seljak u veliko počinje da plaća svoje stare dugove trZovcima, čim dobije uverenje da će moći da dobije nov kredit, kad mu zatreba. . PO

Najvidniji znak poboljšanja položaja seljaka je skok cena nepokretnosti u Vojvodini. Jutro dobrog zemljišta košta u Sremu 192.000 dinara, a u Bačkoj 15.000 dinara. Danas je u Vojvodini nemoguće kupiti seljačko imanje (salaš). Ovde-onde po Која udovica prodaje po jedno ili dva jutra. Seljak |oš ne kupuje nepokretnosti, ali i ne prodaje.

· Cena od 15.000 dinara za jutro je najveća cena koju je zapamtio seljak za poslednjiih sto godina. Istina u inflaciji cena je išla i do 40.000 dinara, ali je u to doba kupovna snaga dinara bila nekoliko puta svojoj kupovnoj snazi u

teške pare. Sa 4 jutra zemlje danas se može da napravi u varoši i u selu vrlo lepa kuća. Visoke cene zemlje biće spas i za veleposednike, koje ni Uredba ne štiti. Danas oni mogu putem parcelacije da se razduže i da im ostane nešto.

· Naročito je veliko blagostanje seljačko u tzv. kudeljarskim. krajevima. Vojvođanski seljak je izvršio preorijentaciju bez ičije pomoći na proizvode koji se bolie rentiraju no pšenica i kukuruz. Ali glavni izvor pobolišania leži u tome što su dobro rodili i dobru cenu imaju pšenica i kukuruz. Seljak se potkožava, jača i, ako bi potraiala ovakva privredna konjunktura, voivođanski seljak bi ubrzo došao do svog starog

blagostanja. Utoliko pre što je danas štedljiv.

__B. DA LI JE. OVA UREDBA POSLEDNJA?

_ Seliački dugovi su regulisani od 20 aprila 1939 godine jedanaest puta; bilo je tri zakona i osam 'uredaba (zakliučno sa posledniom). Prema tome je

poslednia Uredba зато једап Ђеосие u jednom ћго-_

појозкот i logičkom lancu. Ta ie činjenica vrlo važ-

па pri oceni poslednie Uredbe. Pre svega zbog toga,

Što se načelne zamerke zaštiti dužnika povredom prava poverilaca ne mogu činiti samo ovoj Uredbi., 'U te deplasirane zamerke spada i ona, da ova Uredba vređa stečena prava, da je protivna Ustavu 1 stu-

bovima našeg pravnog poretka, To je, međutim, bio -

predmet sviju ranijih uredaba. Moratorijum je takođe jedan protivustavni akt, jer on ništi niz privatno= pravnih ugovora, odnosno njihovih delova: ugovora,

kojima pravni poredak pruža punu sankciju. Eko· nomski još je veća povreda pravnoga poretka sma-

njenje kamatne stope, a ovo je izvršeno u mnogo većoj meri u ranijim uredbama. Već u Uredbi Jeftić Janković za izvesne oblike seljačkih dugova kamatna stopa je reducirana na jedan procenat. Između ovih mera i redukcije glavnice duga nema pravno ni-

"kakve razlike. а