Народно благостање

Страна 696

Mi smo |ednom pisali, da u našoj istoriji ima i suviše mnogo presedana ove vrste. Posle agrarne reforme i stanbenog zakonodavstva, povrede pravnog poretka od strane zakonodavca ne čine utisak. To naravno ne znači da gaženje osnovnih propisa pravnoga poretka od strane zakonodavca nema socijalnoz i političkog značaja. Oni koji smatraju današnji pravni i socijalni poredak za svetinju, otvaraju širom vrata ukidanju istoga bez revolucije. U isti rang spadao bi i zakon, kojim se celokupna privatna svojina prevodi u državnu ili u ruke novih sopstvenika.

još ova Uredba nije bila objavljena, a već je tvrdila beogradska Trgovinska komora, da ona nije poslednja. S obzirom na činjenicu da su sve poslednje Uredbe svečano proglašavane za konačne, pa i preiposlednja, ne bi mogao da se učini ozbiljan prekor ovom tvrđenju. Ni tehnički ni pravno ne postoje smetnje jednom novom zakonodavnom aktu o seljačkim dugovima. Poslednja Uredba izmenila je bitno princip otpisa glavnice. U pretposlednjoj je otpis Dio predviđen samo za slučaj da dugovi prelaze polovinu vrednosti celokupne imovine dužnika i samo za iznos toga viška. Poslednja Uredba sprovodi za najveći deo dugova linearno brisanje bez obzira na imovno stanje dužnika. Pravno, kao što rekosmo, nema mogućnosti da se ova Uredba oglasi poslednjom.

Francuska ie jednom bila u sličnom položaju i taj nam primer pokazuje, kako se dugovečnost uredbe može da obezbedi. Kad je Poenkare 1926 godine rešio da pristupi stabilizaciji franka, smatrao ie, da bi ceo taj posao bio besciljan, ako ne bi prethodno obezbedio izvesne uslove. Naročito su dva uslova bila bitna: uravnoteženjie budžeta i smanjenje ogromnog državnog duga. Prvi se uslov nije mogao tako lako da ispuni, ali drugi utoliko lakše. Trebalo je samo izvesne državne prihode izdvojiti iz budžeta i nameniti ih otplati dagova. Ali bi parlamentarci brzo izi-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 43

grali tai zakon. Jedini način da se parlamentarcima vežu ruke prema merama, koje su se imale sprovesti, bio je podizanje tih propisa na visinu ustavnu. Trebalo je. sazvati Ustavotvornu skupštinu. To je uvek veliki rizik, a naročito u Francuskoj, u kojoj su vlast i autoritet pretsednika republike vrlo slabi. To je često skok u pomrčinu. Pa ipak ie Poenkare reskirao tai eksperiment. Samo je tako ostala neokrnjena njegova Amortizaciona kasa, pomoću koje ie znatno smanjen konsolidovan dug Francuske.

Samo tako bismo mogli i mi staviti jedan zakon van domašaja zakonodavca.

Pitanje, da li je ova Uredba poslednja, mnogo je važnije no kod ranijih uredaba, iz specijalnog razloga. Ova je došla, naime, na zahtev velikog broja interesenata. Merodđavnim faktorima došlo je do ušiju, da u narodu vlada mišlienie da se jedanput sa pitanjem seljačkih dugova treba svršiti kako god bilo. To je bila klica današnje Uredbe. S jedne sfrane izraz »kako bilo«, a s druge strane, da treba da se konačno izvodi, daje povoda da se pristupa novoj Uredbi, u kojoj se ide u otpisivanju dugova dalje nego u preihodnoj. Kako svaka uredba ima svojih nezadovoljnika, pa i ova, to će uvek biti zahteva za novom. A to bi bilo veliko razočarenje ne samo za one, koji žele да se jedanput to pitanje skine sa dnevnoga reda, već i za sve ostale. Jer, ko razume smisao sviju dosadanjih uredaba, znaće, da bi ioš samo dve uredbe bile dovoljne, da nestane seljačkih dugova bez ikakvih žrtava od strane dužnika. Međutim ova je Uredba ipak udarila tačku dosadanjem zakonodavstvu bar u jednoj oblasti: u odnosu na potraživanja novčanih zavoda i sviju onih poverilaca prema kojima se pojavljuje u buduće Agrarna banka kao dužnik. Time |e odvojena sudbina ovih poverilaca od svake eventualne dalje zaštite dužnika. Ova bi mogla da pogodi samo Agrarnu banku, a kako je država njen glavni akcionar, to je taj slučaj isključen. Svaka dalja zaštita dužnika-seljaka pala bi isključivo na teret države.

II ANALIZA UREDBE

A. TEHNIČKA STRANA UREDBE

" Zakon nije Janus da gleda istovremeno u prošlost i budućnost; zabranom povratne snage zakonu je zabranjeno da gleda u prošlost, već samo u budućnost. To znači da zakon ne sme da menja ništa u onome što je bilo, već da pruža uslove i osnovicu za ono što će da bude. Uredba o likvidaciji zemljoradničkih dugova reguliše tražbene odnose, prema tome ona |e zakon privatno-pravnog karaktera. Kako kod nas već odavno postoji tražbeno zakonodavsivo, to bi Uredba u stvari trebala da bude Uredba o izmenama i dopunama u građanskom zakonu i ostalim zakonima ukoliko se

odnose na fražbene odnose. Takav zađatak ne bi bio

težak. |

Ali je zadatak autora Uredbe od 26. septembra 6. g. mnogo teži zbog toga, šio, ona nije zakon, u, gornjem smislu, što ona ne gleda u budućnost već samo. u prošlost. Uredba ne menja ništa u postojećem pravnom poretku u postojećem tražbenom pravu. Ono ostaje potpuno nepromenjeno. Cela se Uredba odnosi na fražbene odnose zasnovane na osnovu, postojećeg zakonodavstva. Ne menja ona pravni poredak, već menja ugoуоте о (таЉетшт odnosima u jednoj relativno uskoj oblasti. Protivno zakonskim propisima i volji saugovo-

rača propisuje Uredba način likvidacije tih kreditnih odnosa. Taj je zadatak težak zbog toga što ovde nije pitanje o saobraženju Uredbe principima našeg tražbenog prava, već o primeni novih načela, izuzetnih od mašeg tražbenog prava, na jedan niz konkretnih kreditnih odnosa. Radi se o tome, da se ti novi principi, koje ćemo, upoznati u daljem proučavanju ove Uredbe, primene pravično na celoj liniji. Teškoća leži u tome da autor Uredbe sagleda celokupnu oblast konkretnih odnosa koje obuhvata nova Uredba. Pored toga postoji niz okolnosti koji |e otežao izvođenje ovoga inače teš-

kog zadatka. To su na prvom mestu: kratko vreme za

koje je Uredba: rađena i način na koji je rađena. Za-

kone obično nacrtava stručnjak po načelima koja mu

služe. za osnovicu. Ovde to. nije bilo mogućno zbog toga što je. baš za vreme same izrade bilo mnogobrojnih otstupanja. od osnovnog načela. |

Kao.posledica toga morale su se pojaviti rupe, protivrečnosti i neizvodljivosti u Uredbi. Ta je tehnička strana Uredbe bila. već predmet proučavanja raznih privrednih. organizacija, a. naročito bankarskih, i rezultat toga su dva, memoranduma kritičnih napomena, od kojih, je veliki. broj potpuno osnovan. Naročito su važne