Народно благостање

_ 31, октобар 1936.

— Вајћођапка je snizila sumu maraka, koje nemački putnici smeju poneti u Jtaliiu i Švajcarsku. Na mesto 500 maraka, koliko je ta suma do sad iznosila, predviđeno ie za Italiju 250 a za Švaicarsku 400 maraka. Ova mera se opravdava devalvacijom valuta obeju zemalia, kojia nemačkim turi-

_HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

(страна 12

stima u te zemlje omogućuje jevtiniji ЖУОЕ. Za sada nisu izvršene nikakve promene odnosno ostalih zemalja sa od skora devalviranom valutom, jer za pretstoieću zimsku sezonu pomenute zemlje dolaze poglavito u obzir za nemačke turiste.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 ОКТОБРА 1986 Г.

У песређењу са претходном недељом, стање Народне банке показује следеће промене. Злато у касама порасло је за 12,1 мил. на 1,501,8 хиљ. док се злато на страни смањило за 7,6 мил. на 87,7 мил. дин. Подлога се повећала за 4,5 мил. на 1,589,5 хиљ. дин. а са 28,5% прима за 5,7 мил. на 2,042,6 хиљ. Вредност злата у касама са 28,5% прима порасла је за 15,4 мил. на 1,929,8 хиљ. дин. Зајмови су и у извештајној недељи у јачој мери порасли него у претхолној, за 7,2 мил. на 1,706.3 хиљ. дин. Сток девиза које не улазе у подлогу пао је за 5 мил. на 5725 мил. дин. а с њим паралелно за курсну разлику и разна актива за 841 хиљ. на 675 мил. дин.

У пасиви порасле су обавезе по виђењу и разна пасива за 73,1 мил. на 1,666.8 хиљ. и за 20 мил. на 3506 мил.

Стање Народне банке (у милионима динара).

не oo=== EE Ба паша 31. XII | 31. Х1 | 31. XII 15.0. || 22% - АКТИВА 1933 | 1934 | 1935 | 1936 | 1936 Подлога ;

зл, у касама и на стр.|| 17949 17846] — — —

злато -у 'касама — — 1336,9 | 1489.7 | 1501,8

злато на страни — — 94,6| 95.3/ 87.

новч, у страној монети 0.0) 00.3 0,0 — =

девизе — — — — — 1112). 120:8 327 = Укупно — | 1.906| 1905.5|1464,3| 1585.0| 1589,5 |Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 54,5] 1044) 331,6. 577,5 572.5 Кован новац:

у никлу и сребру— —|| 239.9| 206.1| 329,09) 344.1| 359,4 Зајмови:

на менице — — — — |1808,8| 1528.8| 1523,0| 1441 81 1449,5

на хартије од вреди. — || 293.1 2351] 2583! 257,2) 2567 _______ Укупно == 2101.9) 1763.9) 1781.3| 1699,0| 1706.2 Хартије од вредности — 11.7 16.9 49,4 80.6 80.6 Ранији вванси MNpxapn — |1715.5|1686,6|1670.6|1661.7|1662,2 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајви — — — 600.0) 600.0) 600.0, 600,0) 600,0 Вредности рез. фонда — || 54.9 106.4! 119.0| 133.0| 133.0 Вредности ост, фондова 11.7 12.0 11.8 29.8 298 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 153.7| 153.5| 1540! 1645) 1666 Разна актива — — — — || 115.1! 276,4! 4644! 675,9) 675.

ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0| 180.0) 180,0] 180.0| 180.0 „Резервни фонда — — —| 843) 112.4! 133.3| 146,4! 146,4 Остали фондови — — —| 137! 205) 27.4 30.4| 304 Новчанице у оптицају — || 4327. 1! 4383,9! 4890.0| 5224.0| 5154.0

Обавезе по виђењу;

потраживање Државе — 7.3) _69|. 14. 89) 115

mupo-paauynw —/ — —|| 474.4| 531.9| 6897) 873.5| 8734

разни рачуни — — — |_549.2. 327.0 6886) 7583) 778.9 | Yuymmo — |1031.0| 865.8|1385.7|1590,7| 1663.9 Обавезе са роком — — ||1106.3| 952,9| 193.4| 50,0| 500 Разна пасива — — — — || 222.9| 316.4! 166.6) 330,1| 350.6 Оптицај и обав. по виђ.||5358.2| 5249.8! 6275 7| 6814,8| 6817.9 Укуп. подл, - 28'5% прим || — — | 1881'6) 2036.8| 2042 6 Злато + 28'5% прим — | — — | 1717,9) 1914, 1929,8

укупно покриће — —| — — 12998 7,|2988% 29957

покриће у злату — —|| — — |2731%.12809%12830 У

Смањење новчаничног оптицаја за 69,9 мил. на 5,1540 природна је последица пораста ових двеју пасивних позицијг. Смањење оптипаја било би још веће да није један део плаћања Народној банци извршено кованим новцем, што се види из пораста његовог стока, за 15,2 мил. на 359,4 мил. дин, Оптицај и обавезе по виђењу порасли су за 3,1 мил. на 5,817,9 хиљ. дин. Укупно покриће се повећало и из-

носи 29,95% као и оно златом у касама са 28,09 на 28,30%.

Beogradska berza JEDNA TEHNIČKA NOVINA NA BEOGRADSKOJ BERZI

Zakon o berzama donesen ie u Kraljevini Srbiji 1885 godine, a tek ie posle deset godina mogla biti osnovana prva berza. ] ova je godinama životarila i nalazila se dva-tri puta pred životnom opasnošću. Broj aktivnih posetilaca bio je vrlo mali, 10—15. Posao je bio iskliučivo u devizama i valutama, više u valutama no u devizama. Uvek je sala bila mnogo veća no što je potrebno. Obično se posao obavliao u iednome kutu. Jedini berzanski senzal, Milan Jevtić, imao je svoju prebivaonicu na jednoj katedri, koja je ličila na predikaonicu u crkvi. Oko nje su obično bili sakupljeni oni koji su obavljali posao. Posle rata je broj članova na berzi veoma porastao, a još mnogo više obrt. Broj aktivnih posetilaca se udesetostručio. Međutim i dalje je ostalo obavljanje poslova oko jedne male katedre u kojoj je sedeo jedan jedini berzanski posrednik. I danas je još to stanje. Berzijanci su poslušni ljudi. lako je mnogima od njih bilo nemogućno da prate rad na Derzi, naročito da čuju Donudu i tražnju, ičTr se na berzi trguje uzvikivanjem, niti su mogli da vide pošto su obavljeni poslovi, ipak su oni sve to trpeli dok nije najzad sama berza uvidela da ovo stanje ne može duže da traje. Na beogradskoj berzi se poslovi ne vrše preko posrednika, već i posrednik učestvuje u poslu kao i prisutni članovi. Posrednik beleži svaki posao koji mu se saopštava i koji on čuje. Ali, kao što rekosmo, na berzi su dve stvari glavne. Da postoji lak pregled sviju izvršenih zaključaka i da se čuju ponuda i tražnja. Sad je berza izradila jednu mnogo veću katedru, a prebivaonica nije više položena pred posrednikom, već obešena na zidu. I tako članovi berze mogu da vide sve zaključke koji su obavljeni i mogu lakše da čuju ponudu i tražnju. Članovi beogradske berze mogu biti samo zahvalni Upravi za ovu novihu.

EFEKTNO TRŽIŠTE

Kad se posmatra razviće efektnog tržišta za poslednie četiri nedelie kao organska celina, onda bi se pre moglo reći da je prva hosa bila početak jedne trajne i zdrave hose, a da je besa bila jedna mala epizoda, jedan mali prekid te nove i može biti veoma traine tendencije beogradske berze. Jedno je van svake sumnje: privatna ruka kupuje ogromne iznose papira i odnosi s berze. Te pojave u trajnom stanju nismo odavno imali. Uvek je berza u jesen bila živa. Uvek su se glavne hose odigravale u ovo doba godine. Ali nikad