Народно благостање
Страна | _____ nije bila hosa ovako sistematska, ovako jaka i traina kao što je ovoga puta. | |
Na berzi ie nemogućno biti prorok. Sasvim je prirodno da svaka hosa kao i svaka besa jednog dana mora da stane i da ustupi mesto protivnoj tendenciji, ali baš u tome i jeste veština prognoze na berzi, predvideti koja će od ovih dveju suprotnih tendencija da nadjača konačno. Iz tog nadjačanja dobija se kao rezultat godišnja krivulia kurseva, na više ako ie pobedila tendencija hose i obrnuto. Nama se čini da će do kraja godine, ili da ostavimo ograničenje perioda na stranu i da kažemo prosto u bližoj budućnosti, da se proizvede novo pobolišanje kurseva naših državnih hartija od vrednosti, kakvih ima periodično već četiri godine, od druge polovine 1932 g. Tada je ratna šteta beležila kurs od 160 i u periodičnim naletima otišla je do 400 pa se vratila na kurs oko 360, koji je karakterističan za celu 1936 godinu. Izgleda da je došao momenat da se ide dalje napred.
Uostalom to bi sasvim bilo u redu; kursevi naših državnih hartija stoje još nisko. Ima još marže za skakanje, pa da rentabilitet ipak bude zadovoljavajući. Što se tiče pojedinih kurseva oni se mogu videti iz donje tablice.
Crveni krst 2% Lutr. zajam 1881
23-23. 26'Х. 27-% 28-Х 99-Х 7% Inv. zajam — — — — = 6% Begl. prompt. 500. —— 65.50 65.50 _ 66.— 6% >» » 2500 _ —— — 6750 67.50 67.75 :6% > » 5000 68.50 68.45 68.50 69.— 69:25 6% » . termin — — — — 40% Agrarci 7% Bler 76.25 75.60 75.50 75.75 76..8%. Bler... 85.50, 85.15 85.25 85.25 85.50 7% Seligman —— — — — Ratnaštetaprompt 4870.50 370— 871.50 372.75 975.50 Ratna štetatermin | — | = 3315 | — | Narodna banka 7.000— | — — _ —— 7.00.Agrarna banka 193— 19% — 10250 103 [94 7%. Stab. zajam — === => E RESE 6%-·Dalm. prompt 500 —— —— E | __U 6% »* · > 1000. — = == 65.— 65.75 6% >» » 5000 67.20 — 67.15 67.50 67.75 6%' > termin —— ПНЕ O Duvanski loz 1888 — SO 14—
ГИ
||
Francuzi kažu da se o dobroj stvari malo govori. То bi se moglo reći i za naše efektno tržište u OVOj celoj nedelji. Kako po Rkretaniu kurseva tako i po ukupnom obrtu. Zbog Кота mislimo da ovoga puta možemo da izostavimo detaljan komentar kurseva pojedinih papira. Svi su krenuli napred i svi su u naponu na više. Ako bi bilo tačno to, a
pažliivom posmatraču izgleda da je: tačno, da su sami berzi- .
lanci otuđili veliki deo svojih stokova, izazvani ovom hosom, onda je to naibolia garantija za dalje skakanje kurseva. Ništa ne podiže tako kurseve kao žurba za plasiranjem kapitala, koji je naučio da leži u hartijama od vrednosti a još mnogo jače žurba da se pokriju otvorene rupe. :
Obrt je iznosio 5,7 mil. din. prema 8,8 mil. u prethodnoi ~
i isto toliko u pretprošloj nedelji. Promet u Ratnoj šteti bio de 2,6 mil. (780 hili. u terminu) prema 1,2 mil., cima 1 mil. prema 518 hili., 6% Dalmatincima 613 hili. prema 266 hili., 7% Bleru 618 hili. prema 522 hilj., 8%. Bleru
218 hili. prema. 474. hilj.,, akcijama Narodne banke 279, hili. ·
prema 243. hilj. i Privilegovane. agrarne. banke. 970 hili. pre+ ma 239. hili.
Obračunski kurs naših dolarskih papira u Njujorku
· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _
ч 6%: Вегји- |
bio је: 23-Х: 43,2291; 43,2291; 29-%: 43,2291.
26-X: 43,9991; 27-Х: 43,2291; 28-Х:
DEVIZNO TRŽIŠTE
I ono je bilo u znaku velike živosti, naročito zbog kretanja nemačke marke. Ova je sredinom obaveštajne nedelje bila dostigla kulminacionu tačku od blizu 15 i unela vrlo veliko uzbuđenje međ članove berze. Još uvek su na berzi podeljena mišljenja o tome, kakva je budućnost kursa marke. Oni koji smatraju da će kurs da. skoči baziraju to svoje gledište na činjenici da se je trgovinski bilans obrnuo u korist Nemačke. Protivnici pak vele da su pri tome pretegle naše državne porudžbine, a da se one imaju platiti u toku jedne duge periode. Biga?
U svakom slučaju vidi se da merodavnim faktorima s jedne i druge strane nije poželino da fluktuacija kurseva ide u beskonačnost. U tom ciliu su pripuštene s naše strane avize za TIrgovanje na berzi, o čemu je pisano na zasebnom mestu u današnjem broju. Iz kominikea, danoga posle završenih pregovora u Drezdi, vidi se da je isto tako odlučeno da se bdi nad obračunskim kursom obeju valuta i da se preduzimaju odgovarajuće mere radi sprečavanja velikih rluktuacija. Te mere mogu biti samo trgovinsko-političke prirode. To je vrlo delikatno sredstvo i veliko je pitanje, da li će ono moći da bude dovolino brzo i dovolino efikasno. Ali kako bilo, ni u kom slučaiu se ne-· može dopustiti i suviše veliki raspon kurseva marke na našoi berzi.
Ovoga puta austrijski šiling pokazuje neobično čvrstu tendenciju: na poslednjem sastanku dostigao ie kurs od 8,96. Grčki bonovi su veoma čvrsti, na poslednjem sastanku 22 29. Funta se drži dosta stabilno.
Obrt ije iznosio 19 mil. din. Najviše ie rađena вешта London sa 8,4 mil., Berlin 5,5 mil., Beč 3,8 mil. i Grčki bonovi 706 hili. Posao u ostalim devizama bio ije slabiji.
Kursevi su bili sledeći:
93-Х 340 [44557 860 __ ___ ___ 3: 26-Х 24045. 140 - 2705. ___ ___ ___ 3130 272 240.50 148433 === = = = 317 28-%Х 240.15 146423 · 886.72. —— —— —— 3160 29-Х 24075 1440— 89587 —>z ~ — 310. 52:25 Na ciriškoj deviznoi berzi kursevi su bili sledeći:
O8:Nw | 95-VI 1G6-% „15.98 99.8 27. Amsterdam 909.15 207.90 208.325 232.25 234.40. 234.80 · Топдоп 15495 „15:49, 15:541|o) | 2129. | 99192 21274 Niujork 3095/s 907.95, 807.— 435— 4353ј8 435:/8 Berlin 194.50 199.60. 198.45 · 174.75 . 175.—-..174.75 Pariz 20.37"јв 20.261/a 20.20%ja 20.97 20.22.50. 20.28 Prag - 419.80 1970 12:70... 15408. 1540: 1540 Брена 6 1 10 10 [0
- "Egnta је рориз а га blizu 1 švajcarski franak. Amsterdam je ı ove nedelje čvrst. Ostale: devize su stabilne. 2:
0 na ВА Пе u- |. je ера.
999.—, Ку. franka 130. DO
Бено ЈЕ
Pšenica, Пе svetskom · tržištu» ODO пенала ne-
· delje vladala је · Тађам а. ·tendencija. Sredinom. nedelje. рак, _ došlo je ponova..do popravke. cena + decembarski "kursevi по-
ган зи: Liverpulu 54. 8Ј4 "а та; 50. funti, Čikagu 11588 УЛ треги 1115/s za bušel i аи 7.621 > hol: for. za kvintali
Izveštaji velikih Поа kuća i mlinskih koncerna za okto-