Народно благостање

Страна 712

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

И. НИЗАК ЗАШТИЋЕНИ МИНИМУМ ДУГА И НЕОБЈАШЊИВ МАКСИМУМ

Уредба је поставила разлику између новчаних и робно-занатлијских дугова. Код првих је минимум способан за заштиту 250 дин., а код друтих 500. Налазимо да је овај минимум сувише низак. Статистика Народне банке код новчаних завода није уопште узимала нижу класу од 1.000 динара — што значи да сматра да суме испод 1.000 динара не могу угрожавати привредни опстанак дужника.

_____Једна од главних одлика уредбе је неповољније третирање поверилаца по новчаним кредитним односима но по робним. Та се појава да објаснити већ деценијама укорењеном заблудом међ аграрним демагозима, да се сваки новчани кредит окреће око зеленаштва. У ствари код робних и занатских кредита тешко да ће поједини износи прећи преко 500 динара. Пре се може рећи да се гро ових кредитних односа налази испод 500 динара, док код новчаних кредитних односа износ од 250 динара претставља реткост. Ситне су цифре које се добијају као годишња отплата код дугова око 500 динара, а при року од 12 година. Због тога је уредба у чл. 52 одредила да се оригинални и пречишћени зајмови до 500 динара имају исплатити у року од две године. Овде се појављује једна недоследност. Робни кредити испод 590 динара уопште не уживају заштиту. Међутим ако се робни кредит сведе на 500 дин. он ужива двогодишњу заштиту. Логичније би било, кад би се сви дугови испод одређене границе изузели испод заштите, без обзира да ли су они првобитно били у том износу или су путем редукције дошли на тај ниво.

Али без обзира на ову разлику измеђ новчаних и робних кредита граница између незаштићених и заштићених је веома ниска. Потпуно је искључено да земљорадник дође у кризу због 500 динара. Данас су цене пољопривредних произво"да такве, да зајам до 1000 динара не претставља "више опасност по земљорадника. А поред тога не

Ш УРЕДБА ШТИТИ

По ранијим уредбама право на заштиту имао је земљорадник инокосан до 75 ха, а задруга до 200 ха зиратног земљишта. По новој уредби тај је максимум редуциран на 50 односно 100 хектара. Тако се добија утисак да се социјално-политички карактер ове уредбе потенцира, и да она јошу много већем обиму има право на назив „заштита сељака"'. Међутим то није тачно.

Величина поседа у Југославији је специфична и веома карактеристична. Можда нема земље у којој је земљишни посед тако разбијен, тако лилипутански као што је случај у Југославији. Ми немамо статистике поседа по величини. Подаци су прикупљени, али не исцрпно и нису сређени. Г. Ђорђе Крстић, претседник Апелационог суда у Сарајеву у својој студији „Два актуелна аграрна проблема"',) покушао је да састави један табеларни преглед, који је, и зко је непотпун услед недостатка података, довољан за стварање претставе о просечном пољопривредном поседу код нас. По њему посед до 2,5 хектара варира између 35 и 70%, просек ће бити од прилике око 60%. Посед до 5

5) Државна штампарија у Сарајеву, 1934 године, награђено Српском Краљевском Академијом, стр. 20.

треба губити из вида, да се по робним кредитима уопште не тражи судска интервенција, и да се новчани кредити у обиму до 500 динара уопште "врло ретко појављују. -

Ови мали износи могу бити од значаја једино код пољопривредних радника који су по чл. 2. тачка 6. идентификовани са земљорадницима. Ту би се дало помоћи једном засебном одредбом о пољопривредним радницима са специјалним незаштићеним минимумом. |

Уредба искључује из заштите земљораднике са преко 500.000 динара укупног дуга. Ову је одредбу могла диктирати једино жеља да се пре пусте својој судбини презадужени. То међутим није и не може бити циљ заштите сељака — пропадање сељачких газдинстава. Уколико је сељак више дужан утолико му се већа заштита треба да да. Толико начелно. Међутим ако би била тачна наша претпоставка о мотиву, онда би цифра од 500.000 била и сувише ниска. Сопственик од 49 хектара са дугом од 500.000 динара дугује нешто преко ·10.000 динара по хектару. Данас у оним крајевима, где су сељаци највише дужни, хектар земљишта кошта 25—30.000 динара. Према томе тај није презадужен. А кад би му се дала заштита од 50% редукције главнице, одговарајући редукције каматне стопе и продужење рока, његов би ануитет био врло мали према приносу са једнога хектара. На име камате би имао да плаћа испод 400 динара годишње. Ни ануитет не би био велики. А кад би му се редуцирало на половину, дошао би у положај који се данас може обележити веома повољним.

Овде се налази једна велика нелогичност У уредби. Сопственик од 60 хектара ужива за 50 хектара пуну заштиту макар дуговао 30.000 динара по хектару, док онај од 94 хектара поседа губи право на заштиту, иако дугује три пута мање по хектару.

И ВЕЛЕПОСЕДНИКЕ

хектара варира између 65% и 90%, а онај преко o хектара варира између 10% и 35%.

прос. на Број земљо- земљо- у о0)поседникасаземљом Назив покрајнне поседннка пос, ха од2-5ха до5ха пр,5ха

Хрват. и Славонија 475.000 54 55% 80% 20%

Словенија 197.706 417 40% 65% 35% Далмација 130.000. 2.50 70% '90% 10% BocHa 391.700 4.05, 50% 65% 35% Херцеговина 49.000 334 — __ __ Војводина 240.000 7 60% — __ Сев. Србија 459.000 5.90 35% 70% 30% Јуж. Србија 905.800. 810. — O Црна Гора 67.670 9 — — —

Из овога се да извести закључак, да више од 90% земљорадника долази под заштиту. Против тога се не би ништа имало рећи: уредба има за циљ да штити сељака, а да велепоседника препусти његовој судбини. То је сасвим у сагласности са аграрном политиком коју води Југославија од свога постанка. Али се намеће питање, да ли је посед од 50 хектара сељачки посед. У крајевима мршавог земљишта можда би се то још могло да узме. Али у Војводини 50 хектара није ни у колико сељачки посед. Једна породица не може да обради 50 хектара, већ мора да употреби пољопривредне радни-