Народно благостање

| 31, октобар 1936.

ке. 50 хектара би се могло поделити тако, да две до три породице могу да имају сјајан опстанак. Сматрамо да је граница од 50 хектара и сувише висока и да је нарочито у Војводини она ставила под заштиту лица која немају карактер сељака.

Ни ова уредба у ствари не поставља максимум од 50 хектара већ штити сваки посед па и нај“ веби, Односни пропис се налази у чл. 5. у коме се каже, да и земљорадник који има више од 50 хектара и задруга са више од 100 ха зиратне земље, и при дугу од више од пола милиона динара, ужива заштиту и то на следећи начин:

Укупна сума дуга дели се са бројем хектара и онај део дуга који отпада на 50 односно 100 ха, исплаћује дужник у року од 15 година са каматом од 4,5% ако дуг износи више од 3.000' динара по хектару, а за 10 година ако овај износи од 500 до 3.000 динара. Значи, дакле, да, без обзира на величину поседа, 50 хектара увек уживају заштиту. Овим је прописом очигледно суспендован пропис о максимуму од 50 односно 100 хектара, али тако, да преко 50 ха заштита отпада са растењем поседа, она је дегресивна. А уколико је посед ближи бројци од 50 ха, утолико се заштита у свом деј ству приближава заштити поседа испод 50 хектара. Поседник од 60 хектара ужива пуну заштиту за 50 хектара односно за "|, свога поседа. Он је само за !|, неповољнији у заштити од онога који је испод минимума. Значи дакле да је максимум померен на више у бесконачност.

Према овоме ова уредба је мање сељачка но све претходне.

___НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна: 113'

"Исти: члан 5. садржи у другом пасусу пропис, по коме има да се изради правилник, који има да одреди начин на који ће се утврдити парцеле које долазе под заштиту код сопственика са више од 50 односно 100 хектара. Кад се заштита везује за број хектара, онда је неизбежно потребно да се у исто време одреде и хектари који су зашти ћени. Али се тиме удара на основне принципе тражбеног права код нас у погледу равноправности поверилаца. Код поверилаца истога ранга дужник одговара укупности поверилаца укупношћу свог имања. Кад се издвајају 50 хектара, иако. су опи оптерећени хипотеком, онда се стварају две врсте поверилаца. Они на одвојених 50 хектара чија су права украћена за цео износ заштите, им остали чија су права неокрњена. У случају да је овакав велепоседник презадужен, незаштићени део имања излаже се мирно јавној продаји. Међутим шта бива са заштићеним поседом» Он би се продавао само у случају да велепоседник не одговара обавезама везаним за тих 50 хектара. Излази да, се искључује право осталих поверилаца на тих 50 хектара. То међутим не може да буде. То је стварање једне врсте хомстед-а иако то уредбом није предвиђено. Онда би се исти пре требао да образује код сопственика са мање од 50 ха. | ;

Због тога сматрамо да би при идућој измени уредбе требало изоставити ову заштиту преко 50 хектара, која се односи на велепоседнике; који не интересују нашег законодавца уопште и која није доведена у склад са нашим тражбеним правом уопште. (Свршиће се). (5 |

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

штаситуритее (4 10 до 20 окбобга и Бгег-

Nov trgovinski i platni Депи je održano treće zasedarežim s Nemačkom nje Jugoslovensko - nemačkog stalnog privrednog odbora, na kome je trebalo da se reši nekoliko važnih pitanja od kojih je zavisio budući razvoj razmene dobara između Nemačke i Jugoslavije. Na prvom mestu, kao i do sada, bilo je pitanje klirinškog. salda, zatim regulisanje. sviju pitanja koja su, u poslednie vreme, sve. više kočila međusobnu razmenu dobara, kao što je određivanje cena od strane Nemačke, pri čemu je redovno smanjivan efekat datih preferencijala, i zavođenje kontrole izvoza u našoj zemlji, posle čega је sledovalo izuzimanje izvesnih proizvoda od iZzVOza u klirinške zemlje. Najzad, važno pitanje pretstavljao ie i naš zahtev za proširenjem carinskih i ostalih kontingenata za pojedine proizvode od kojih su neki bili predviđeni već u zagrebačkom protokolu od marta: meseca, ali do čijeg izvrše-

nja nije moglo doći. Rezultati desetodnevnog zasedanja poka-

zuju da su sva otvorena pitanja rešena na najveće obostrano zadovoljstvo. Izgleda nam da nećemo ni malo preterati ako kažemo da је drezdensko zasedanje maksimalan efekt. Značaj toga ni u koliko ne umanjuju izvesni povolini preduslovi u razvoju klirinškog salda, koji su nastali u poslednje vreme.

U aprilu: mesecu ove godine naš. aktivni klirinški saldo prema Nemačkoj iznosio je 30 mil. mk. ili oko 480 mil. din. Spora naplata izvozničkih potraživanja postala je, u poslednje

vreme, kočnica izvoza u Nemačku što je imalo reperkusija

na ponudu i cene agrarnih proizvoda na domaćem tržištu. ·Pod pritiskom tako velikog salda u međusobnoj razmeni do-

bara početkom godine došlo je do izvesnog preokreta, dotle stalno aktivni prema Nemačkoj mi smo počeli da bivamo pasivni. Pasiva trgovinskog bilansa menjala se od meseca. do meseca, ali je uglavnom tendencija pasivnosti ostala stalna i to je u prvom redu pripomoglo smanjivanju aktivnog salda. S druge strane u istom smislu delovalo ie i uvođenje Копtrole uvoza. Time su, na posredan način, uvoznici bili upućivani na nabavke iz Nemačke, jer potrebne proizvode nisu mogli nabavliati za devize. Najzad, došla je i država. sa svojim znatnim porudžbinama od kojih su neke izvršene, a druge su u toku zakliučenia. Rezultat svega toga je jačanie nemačkog aktivnog salda i jugoslovensko-nemačkog trgovinskog bilansa. Na taj način naš izvoz u Nemačku dobio jie potpuno otvorena vrata i on se za duže vreme može obavljati bez prepona. Za u buduće postignut je sporazum da se ne dozvoli pojava salda ni na kojoj strani. Predviđene su mere, koje će biti dovoline da međusobnu razmenu dobara održe uvek u potrebnoj ravnoteži. ПАО и не Prema izjavi pretsednika vlade mogućnost našeg go-

dišnjeg izvoza ceni se na blizu jednu milijardu dinara. Za

naše poljoprivredne i stočarske proizvode, dobili то dve vrste kontingenata: carinske ti. sa preferencijalom i obične (globalne). Visina preferencijala za pojedine proizvode vrlo је različita; pri nienom utvrđivanju vođeno jč računa O DOvolinijim cenama za proizvođača i o rentabilnosti izvoza. Lista carinskih kontingenata proširena je sa nekoliko novih роцоprivrednih proizvoda, dok su izvesni kontingenti, do sada pri-

·vremeni, učinjeni stalnim. Lista. carinskih kontingenata za-

jedno s onima dobijenim ugovorom od 1934. obuhvata: pše-