Народно благостање
Страна 730,
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_Бр. 45
хектара не уживају никакву заштиту, ни поменуту вишегодишњу отплату а још мање какво смањење дуга који
отпада на ту површину. . O Из Министарства пољопривреде Одељење за аграрну политику
ж
Врло смо пажљиво прочитали горњу исправку Министарства пољопривреде, али на нашу велику жалост морамо констатовати да наше тврђење које се хоће њом да исправи није могло бити исправљено јер је тачно. Ми смо казали као што се то у исправци понавља да је по овој уредби заштићен и велико-поседник што није био случај ни по једној ранијој уредби. Министарство на то вели, да је противно нашем тврђењу у овој уредби смањен максимум површине од 75 односно 200 на 50 односно 100. Ми то: нисмо ни порицали. Ми смо само казали да је тај нови максимум разграђен прописом члана 5. Министарство и ми се не разумемо због тога што говоримо разним језиком, односно употребљавамо разне термине. Министарство говори о површини а ми говоримо о поседнику, оно о земљи а ми о земљрадницима. Уредба не штити земљу већ човека. М ми кажемо да, упркос максимуму од 50 односно 100 хектара, заштиту ужива дегресивно, тј. опадајуће како смо у претпрошлом броју писали, сваки поседник без обзира на величину поседа и на величину дуга по хектару. HM To је тачно, јер и поседник који има 500 хектара по уредби ужива заштиту за 50 хектара. Разлика између њега и онога који има испод масимума само је у
обиму а не у начелу. Обоје су заштићени. Онај испод 50.
хектара има ефикаснију заштиту у односу на целокупан његов посед, а код велепоседника је заштита слабија у односу на целокупан посед. Али пошто се човек не може да дели то је сасвим јасно да један и други уживају заштиту разне интензивности.
Министарство. вели, да је онима преко максимума дата заштита због тога што су смањењем максимума са 75 односно 200 на 50 односно 100 изгубили ту заштиту. Законодавац је свакако смањио максимум због тога ште сматра. да ови не заслужују заштиту. То је логички. Али одузети им заштиту на једној страни а дати им је у истом законском инструменту на другој, с мотивацијом да им је заштита одузета, то није логички. Или заслужују или не заслужују заштиту. Међутим не могу у првом делу уредбе да је не заслужују а у другом делу да је заслужују. И даље, максимум је смањен од 75 хектара на 50 односно 200 на 100. Међутим, уредба сада даје заштиту (наравно увек дегресивну) и ономе који има и пет и десет пута већи посед.
Даље вели Министарство да велико-поседници не уживају заштиту због тога јер им није дата никаква редукција главнице. На то имамо три примедбе:
1) Ни до сада нису они преко 50 хектара имали заштиту у Биду редукције главнице, јер она се први пут уводи у овој уредби, према томе они нису тиме ништа изгубили.
_ 2) Није. тачно тврђење Министарства да тежиште заштите пада на редукцију главнице. Напротив, много је далекосежнија заштита, дана у виду продужења рока и смањења каматне стопе. Ова заштита износи у неким случајевима више од 100% заштите у виду редукције главнице и
3) Врло мали број дужника ужива заштиту редукције главнице, док је заштита у виду продужења рока на 127 односно · 15 година и смањење камате на 4,5% дата свима преко максимума од 50 односно 100.
Veliki deo posleratne. politike Ministarstva građevina imao je za predmet melioraciju zapuštenih polia u svim krajevima naše zemlje. Prema statistici istog. Ministarstva, od 1918 god. do danas završeni su radovi na melioraciji 1,267.998 hektara, od čega pripada vodnim zadrugama 1,145.674 hektara. Na te radove utrošeno ije iz državnih sredstava 300,986.560 dinara i 873,112.421 din. iz sredstava vodnih zadruga. Prema tome ukupni utrošak na već završene melioracione radove iznosi 1.174,098.981 dinara. Delimično je izvedena melioracija 414.987 hektara, od čega otpada na zadruge 140.205 hektara. Na te radove utrošila je država 61,801.962 din., a vodne zadruge 35,762.519 dinara, ili ukupno na nedovršene radove 97,564.481 dinara.
ра п шеђогасе оргаудауаји пи јагазке troškove
Prema tome ukupni utrošak države na potpuno i де-
limično izvršene melioracije iznosi 362,788.522 din. a vodnih Zadruga 908,874.940 dinara, odnosno skupa 1.271,633.462 din.
Jedan prestonički dnevnik pozdravlja ovu politiku intenzivnog provođenja poljoprivrednih melioracija i daje DTroOračun svih za melioraciju podobnih poljoprivrednih objekata. List se, svakako, i ovde oslanja na zvanične podatke, kada daje ukupnu cifru od 2,2 milijarde, koje bi bile potrebne za provođenje melioracije svih preostalih objekata. Tim novcem bi se 600.000 hektara nemeliorisanog zemljišta pretvorilo u plodne žitnice i rešio problem pasivnih krajeva, misli list.
Melioracija zemljišta ide za tim da poveća doprinos tla pod polioprivrednom kulturom. To je jedna vrsta racionalizacije poljoprivrede, koja, kao i svaka druga privredna mera, mora da se rentira, pa da bude celishodna. Današnie stanje naše poljoprivrede ne opravdava nikakve veće utroške, Кој bi išli na povećanje njenog prinosa. Mi nismo još ni postojećem obimu poljoprivredne delatnosti u zemlji osigurali rentabilnu egzistenciju. Proširivanje njenog obima po cenu YVelikih investicija ne dovodi samo u pitanje isplativost toga Dposla, nego nosi sobom opasnost umrtvljavania investiranih kapitala naše siromašne privrede. Zemlje, koje su do sad važile kao kolevke velikiui melioracionih radova, Holandiia i Danska, digle su ruke od tog posla, jer ga poljoprivreda. ne može isplatiti. Nemačka je danas jedna od retkih zemalja u Evropi, koja intenzivno vodi politiku melioraciie zapuštenih zemljišta, ali pre nego što je to počela, ona je svoioi poljoprivredi osigurala rentabilitet.
Naša privreda raspolaže nizom potreba, koje traže investiciju kapitala i obećavaju puni rentabilitet. Tu treba na prvom mestu istaći proširenje naše saobraćajne mreže i Dpodizanje industrije. Ako se veliki melioracioni radovi traže radi rešenja pitanja pasivnih krajeva, onda bi investiranje kapitala u saobraćai i industriju davao mnogo bolji pravac tome rešenju nego proširenje nerentabilne polioprivrede.
Ovo ne znači da melioraciju treba u svakom konkretnom slučaju odbaciti. Često mogu lokalni momenti rentabili-
tet jedne melioracione mere osigurati i pored rđavog stanja
u poljoprivredi. To je slučaj, na pr., kad se malim sredstvima može pomoći velikim kompleksima zemljišta. Takve su prirode melioracije za odbranu polja od poplava. Nasipi podignuti u tu svrhu sapasavaju stotine hiliada hektara zemlje od. vode. Prema velikom učešću vodnih zadruga u melioracijama obuhvaćenim u gore pomenutim brojevima, vidi se „da su melioracije ove vrste do sada igrale glavnu ulogu.
Druga je stvar kad su u pitanju velika išušivahja močvara koje gutaiu ogromne kapitale, a čije preduzimahie traže mnogi krugovi kod nas. Oni se ne bi mogli rentirati i veliki kapitali angažovani u njima prestavljali Di зато pogrešne investicije.