Народно благостање

пне

7. новембар 1936.

ешишитЕвЕш _ Ми смо у броју 43 од о. BP. Сезонски пораст запосле- донели приказ извештаја љуности у трговини и занат- бљанског окружног уреда за

ству Дравске бановине месец септембар о. г. о кре-ешеа тању запослености и надница. Нови извештај садржи и податке о кретању броја осигураних по привредним гранама, што нам показује следеБа. таблица:

више (+) или мање (—)

Број осигураних него

Грана у септ, о. г. _ у септ.0.г, у 9 Јавни саобраћај 621 dy O JO +10,1 Приватни саобраћај 78 s dG + 4,8 Инд. камена и земље 5.630 +1.214 1275 Метална машин. инд. 7.069 = 880 142 Грађење прев. сретстава 366 <= 058 + 9,9 Хемијска индустрија 1.944 SP 25 + 19 Електричне централе 508 S 169 = 14,9 Текстилна индустрија 13.900 + 897 + 6,9 Индустрија хартије 1.993 <= 220 -=12:6 Индустрија коже и гуме 1.850 пе 51 7 157 Прерада коже _ 2.958 -= 168 += 6,0 Шумско-пиланска индустрија 5.920 — 664 —10,1 Столарство 3.610 = 382 +11,8 Градње жељезница и путева 4.264 +1.852 +80.6 Индустрија хране и пића 3.908 = 88 == 219. Индустрија дувана 868 — 97 -—10,0 Угоститељске радње 3.437 <= 49 + 14 Индустрија одеће 4.545 += 943 -– 82 Градње над земљом 7.882 12.285 +43,0 Графична индустрија 1.195 = 47 | 109 Хигијена 2.182 2250. = 19,0 Општински послови 2.016 = 55 = 2,0 Трговина 3.650 — 185 — 48 Новчани и осигур. заводи 442 — 44 — 9,0 Разно 1.190 50 5 а 49 Кућна послуга 8.551 = 197 m 156 Свега 91.313 8121 + 98

У извештају се каже да је коњунктурни развој привредних грана у септембру о. г. задржао тенденцију из ранијих месеци. Назадовање запослености показују према истом месецу прошле године: шумско-пиланска индустрија за 664 или 10,%, новчани заводи за 44 или 9,0%, индустрија дувана за 97 или 10,0% и трговина за 188 или 4,77%. Значи, да четири привредне гране показују укупно смањење само за 990 радника, док 22 гране бележе пораст од 9.120. Највећи је број новозапослених код градњи путева, железница, зграда, индустрије камена и земље, текстилне и метално-машинске.

Карактеристичан је сезонски пораст запослености у септембру код трговине (за 118 или 3,2%), занатских струка и грађевинске делатности и то код: прераде коже (за 92 или 3,2%), столарства (за 46 или 1,3%), конфекције и кројачких радњи (за 153 или 3,5%), индустрија хране и пића, градњи железница и путова (за 317 или 8,0%) и градњи над земљом (за 230 или 3,2%). Сезонски пад запо-

слених у текстилној индустрији од 360 објашњава се постојањем штрајкова.

а ИЕ Veoma povoljan odnos ponude

ı tražnje pšenice na svetskom tržištu u korist proizvođača, kakav se ne pamti od уге· "mena početka krize, navodi mnoge na pomisao da više ne postoji problem pšenice i da je ovaj, barem za izvesno vreme, rešen. Međutim, veliko je pitanje ukoliko ie opravdan ovaj optimizam i da li je današnja sjtuacija pšenice uistini takva da ne isključuje kasnija razočaranja. Fakat je da je sadašnjem rešenju tog problema doprine-

Budućnost pšenice

Cinna

HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

Страна 731.

la priroda, a ne kakva planska i sporazumna akcija zemalja izvoznica putem ograničenia zasejane površine odnosno smanjenja proizvodnje. A priroda, kao što je poznato, nije svake godine ista. Ako ic jedne godine škrta, ona druge godine može da bude vrlo izdašna. Sem toga, uzroci krize proizvodnje pšenice ne nalaze se u oblasti prirode, već u oblasti ekonomije. Priroda može da dejstvuje samo na ublaženije ili zaoštravanje krize, ali nikako ne može ovu da prouzrokuje ili da je reši. Stoga se problem pšenice ne može posmatrati sa gledišta. dobrih i rđavih godina, koje dolaze kao posle-. dica dejstva prirodnih faktora, već se moraju uzimati u obzir čisto ekonomski faktori, koji su nezavisni od prirode. Otuda зе za realnu ocenu situacije u proizvodnji pšenice moraju uzeti u obzir sledeće činjenice: 1) zasejane površine pšenice. u svetu poslednjih godina ne samo da se nisu smanjile nego su se povećale. U izvozničkim zemljama, na primer, sadašnje zaselane površine, pri normalnim atmosferskim prilikama, mogu da proizvedu izvozni višak, koji ie za oko 800.000 vagona veći no što iznosi stvarna svetska uvozna potreba. 2) Sadanje relativno visoke cene delovaće u pojedinim zemljama, prvenstveno agrarnim, na još veće proširenje zasejane površine. Skoro je nemoguće pretpostaviti da veliki broj Dproizvođača to neće učiniti, ier za njih, sem visokih cena, ne postoji nikakav drugi argumenat. 3) Prognoza za period od nekoliko godina nikako se ne može činiti na osnovu prinosa po jedinici površine u rđavim godinama, već na OSRnOVU NnOTmalnih prosečnih prinosa, a ovi su međutim, uvek bliži prinosima dobrih, no rđavih godina. Otuda se i procena razvoja prilika u budućnosti uvek fundira na prosečnim. prinosima za izvesan period vremena (obično pet godina), a ne па ргnosu u jednoi godini, svejedno bila ona dobra ili rđava. 4) Najzad, u obzir se moraju uzeti i tendencije u kretanju Do: trošnje pšenice. Sve statistike pokazuju, da se volumen svetske potrošnje pšenice ne povećava, već smanjuje. Povećanie potrošnje moglo bi se pojaviti samo u zemljama Dalekog istoka, ali samo u slučaju osetnijeg pobolišania tamošnjih ekonomskih prilika. Ove prilike su, međutim, danas takve, da se osetnije njihovo popravlianie ne bi moglo očekivati barem još za nekoliko godina. U evropskim хет ата рак, пета 12gleda za povećanje potrošnje. Naprotiv, naučna istraživanja pokazuju, da hleb u ishrani zapadno-evropskih naroda igra sve manju ulogu. Pri znatnilem popravlianju ekonomske situacije ovih zemalia moglo bi se u najboljem slučaju pretpostaviti da će volumen potrošnje ostati na današniem nivou. Što se tiče ostalih evropskih zemalja, naročito agrarnih, eventualno povećanje potrošnje pšenice, s obzirom na brojno stanje njihovog stanovništva, ne bi bilo od većeg značaja DO volumen svetske potrošnje.

Iz ove analize jasno izlazi da se problem pšenice ne može smatrati trajnije rešenim. Sadašnje stanje, Drouzrokovano čisto prirodnim faktorima, moglo bi da bude ograničeno samo na ovu kampaniu, ukoliko bi iduća svetska žetva obećavala dobar prinos. Da smo ioš uvek daleko od normalnih prilika, pokazuje i preterana osetljivost svetskog tržišta. Situacija na njemu ioš uvek se bitno razlikuje od one u normalnim vremenima pre krize. lako su svetski stokovi svedeni ispod normale, a cvogodišnja svetska žetva, izuzeYV ·Onu. u zemliama južne hemisfere, pokazuje izvesan delicit, tržište nema mira u očekivanju pojave ponuda sa južne hemisfere.

unum не Грећа . суша, за. последњих

Да ли се земља претвара неколико година, у СА. Д,

у пустињу побудила је велики круг-научника да.се позабави појавом суше. Она. је постала предметом новог расправљања астронома, климатолога, биолога итд. Упркос разноликости научних дисциплина,