Народно благостање

Страна 750

osnovu nemačkih klirinških potraživanja. Imaoci starih potra" živanja imaće mogućnosti da avize prodaju na berzi i da na taj način likvidiraju svoja potraživanja. Iznos tih Kkredita Geni se na 5—6 mil. „din.

— Prema »L'ćcho de la Bourse«, u Londonu se govori

da se engleska vlada sprema da ukine zabranu raspisivanja stranih zajmova na engleskom tržištu, i davanja kredita inostranstvu. — Ministar finansija odobrio ie sanaciju Bosanske industrijalne i trgovačke banke a. d. u Beogradu, na taj način da će se 40% neizuzetih potraživanja pretvoriti u akcije i specijalni rezervni fond, tako da 10% gornjeg iznosa ide u spećijalnž rezervni fond a 90% se pretvaraju U u akcije. Banci

ie odobreno odlaganje plaćanja na 6 godina.'

—- Holandski list »Telegraf« piše povodom pristupanja

Švaicarske francusko-englesko-američkom valutnom sporazumu, da se Holandska banka ne smatra spremnom da да одgovor fia ovo pitanje, jer smatra da situacija švajcarskog franka sa njegovim paritetom prema novom stanju bolje stoji od holandske forinte.

— Pariska efektna berza će, nasuprot dosadašnioj praksi, u toku novembra i decembra ostati subotom zatvorena. Ova mera pravda se s jedne strane tehničkim razlozima, jer su poslovi na berzi toliko narasli, da personal nije u stanju da izvrši utvrđivanje hedelinih kurseva bez većih zakašnienja. S druge strane smatra зе da ova mera ima da ublaži hosistički tempo, koji se poslednjih nedelia oseća. Misli se naime, da će jedan dan više razmišljanja, koji se daje interesentima uticati na staloženiie rezonovanje o poslovima.

= На амстердамској берзи је индекс акција од девалвације форинте до конца октобра скочио за 33,7%, т.. од 36,2 на 48,4. Најјачи пораст исказују акције бродарских друштава. које су се скоро подвостручиле. Пораст других група износи 20 до 30%. Поједине групе исказују (1921—

1925 = 100):

о. 3. 1—26 26-X | - квартал јули август септ, до31-Х Индустр. акције a70 376 367 374 386 506 Банк. акц. 7:38 75.7 758 759. 764 921 Акц. брод. друшт. 2.9 28 2 2,0 2.5 45 (Остале акније 336 365. 357 9355. 364 268 Колонијалне акције 474 50% 507. 508 497 66,2 Петролеумске акције 823 897 851. 895 946. 1225

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Litvanski seim usvojio je zakon o raspisivanju unutrašnjeg zajma od 15 mil. lata. Zajam ima da bude desetogodišnji; od 1938 god. kockom će se svake godine vući 1|o celokupnog zaima za isplatu. Zajam će služiti za izravnanje budžetskog deficita.

— Holandiia je raspisala unutarnji zaiam od 100 mil. forinti uz 9% po kursu od 95%|/a%. Obligacije zajma će biti oproštene svih poreza. Rok "isplate zajma 'je"20 #0dina. Po«МА od | decembra t. g. svake godine će se kockom vući 5% zaima za isplatu.

— Nemačka vlada raspisala je unutrašni zajam od 500 mil. maraka. Zajam će biti 41J-e%-tni i upisivaće se po kursu od 98%4%. Najduži rok isplate zajma iznoši 12 godina. Od 1934 god. na dalje svake godine će se kockom vući jedna šestina celokupnog iznosa zajma i isplatiti po nominalnoj vrednosti. 100 mil. maraka zajma već su upisani. Ostatak od 400 mil. baciće. se na tržište preko jednog konzorcijuma banaka sa Raihsbankom na čelu. Plaćanie upisanih suma vršiće se u ratama između 11 dec. t. g. i 18 februara 19937. Upisivanje će se vršiti do 5 decembra. Obligacije zaima će se moći lombardovati. |

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____

|___ "Бр, 46. — Влада је одобрила Банској управи у Новом Саду да може закључити код Државне хипотекарне банке зајам од 12 мил. дин. за модернизовање Буковичке бање у Аранђеловцу и повећање производње минералне воде.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Према извештају Међународног пољопривредног института светска жетва пшенице у години 1986/37 није само заостала иза мршаве прошлогодишње жетве него и иза свих од 1922 год. У то стање нису само урачунати подаци о Совјетској Русији, Кини и Турској. Количине пшенице за извоз у свим извозним земљама урачунавши ирезерве од прошле године, износе на почетку тек. кампање 20 мил. кв. одн. 10% мање него у прошлој години, т. |. укупно 183 мил. кв. од чега отпада 67 мил. на резерве прошлих година, а 'само 1:16 мил. од овогодишње жетве. Увозна потреба земаља увозница превазилази прошлогодишњу за 18 мил. кв. и износи 147 мил. од чега отпада на ваневропске земље 34 мил. квинтала. Према томе ће резерве на концу ове кампање износити само 36 мил. кв. С тим ће стање резерви пшенице да се смањи испод нормалног стања, које је владало пре светске пољопривредне кризе.

| — Ovogođišnii prinos uliane repice u Vojvodini ceni se na 9,2 hilj. vag., od čega je Prva hrvatska tvornica ulja kupila 950 vagona. Prinos suncokreta se ceni na 1,3 hilj. vag., čiji je glavni kupac bila fabrika u Vrbasu.

— Prema izveštaju bugarskog Ministarstva poljoprivrede ovogodišnia žetva duvana izneće 32. до 35 mil. kg. То znači 5—6 mil. više nego prošle godine. Kvalitet makedonskog duvana dobar je, dok je u ostalim delovima podbacio:

— Grčki institut za vunu saopštava da je površina pod kulturom vune u Grčkoj ove godine iznela 71.195 ha. Žetva se ceni na 44.000 oka, a prosečna cena po oki 13 do 18 drahmi.

— Закон у Аустрији регулише културу виноградарства ограничујући површину под виновом лозом на 44. 000 ха. Расподела земљишта: 560 ха на околину Беча, 29.200 ха на Доњу Аустрију, 10.200 на на Бургундију, 4.000 ха на Штајерску и 40 ха на Форалберг. У Салцбургу, Тиролу и Корушкој забрањена је култура винове лозе.

— Декрет од 5. нов. т. г. предвиђа да се монопол француског Житног уреда протеже на пшеницу, раж и пшеничне врсте у зрну, као и на све врсте жита за млевење. Овом монополу спољне трговине припадају сви извозни и увозни послови овим производима изузевши транзит, прекрцавање и гранични промет.

— Званична статистика стања стоке у Турскоју време 1930—1935 показује велике губитке сточног блага У Турској за време кризе.

Укупно i -.., aHTrODCKHX Год. комада оваца коза коза _ говеда 1930 31,620.943 .-10,498.427 8,342.877 2,784.644 4,724.814 1981 34,635.194. 11,762.343. 8,777.071 3,454.639 4,868.609 1932 33,730.574. 11,768.109 7.510.344 3.315.086 5.315.399 1933 31,137.144 11,070.773 G,672.050 3,080.908 5,123.889 1954 29,832.943 10,720.194 6,351.612 2,606.209 5,190.265 1935 32,852.215 19,435.638 6,777.866 9,743.094 5,370.248

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Између Италије и Енглеске закључен је клириншки уговор. Извоз Енглеске У Италију утврђен је са 97 мил. лира односно 1 мил. фунте четвртгодишње, што значи знатан пад трговинске размене: ако се „узме у обзир да је енглески извоз износио у 1984 г. 93 мил. фунти, а ин у 1985 г. када су већ санкције“ "ступиле на снагу 6,8 мил. фунти: “Италијански извоз у Енглеску биће већи (однос