Народно благостање

14, новембар 1939.

iz uredništva

Istorijot i tehnička socijalno-politička i nocionalno-

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

MINIMALNE NADNICE

cčkonomskn strana problema minimcinih nadnica u |u____gošlaviji __ Страна 743

Ni pitalistička država pre dovedena u iskušenje da intierveniše kao u odnosima između poslodavaca i ; ·-Proklamovana sloboda u Svim granama privrednog živofa ubrzo je pokazala svoje naličje, kad se videlo da fadnik-posloprimac, kao nejednak ugovorni partner kapitalisti-poslodavcu, treba državnu zaštitu. Zahtevi za ovom zašlitom dolazili su prvehsivene iz radničkih redova. Kapitalisti su već po samom svom položaju protivnici retormi, koje idu na njihov račun. Pa ipak se i oni često pojavljuju kao nosioci. pobolišanja radnih uslova. Motivi su: samo u ovom slučaju svakako drugi.

Polazeći od glavnog cilja zaštite radnika, radničke organizacije su išle direktno za pobolišanjem položaја svojih drugova. Ali u svojoj borbi one uvek ljubomorno čuvaju spolini oblik njezin, tražeći da rezultati i spolja zadrže izgled njihovih zasluga. Zato radničke organizacije beže od državne intervencije, koja radnim ·uslovima sama daje deflinitivan oblik. One rađe traže od države blagoslov za one rezultate, koje su one borbom izvojevale. To naročito važi za radničke nadnice. U pitanju radnog vremena i ostalih higijenskih uslova one su DO pfirodi samog predmeta prisiljene da nešto više traže pomoć države.

Što se tiče kapitalista, njihovi zahtevi u ovom smislu obojeni su više njihovim vlastitim interesima. Oni polaze od fendencije izravnanja svih uslova Drivrednog rada konkurentskih poduzeća. Radne nadnice ртег Там ајци najveći deo njihovih produkcionih froško·va. Skoro |e redovna pojava da radnici u različitim delovima jedne zemlje ili u raznim državama rade pod пеједпакт uslovima. To stanje dovodi poslodavce, čiji radnici uživaju bolji položai, u teži odnos prema svojim konkurentima. Otuda se u njima pojavljuje težnja da ovim nametnu isto onako teške uslove, pod kojima i sami rade. Takav slučaj imamo u težnji pretstavnika poslodavaca velikih industrijskih zemalja, sa relativno visokim standardom života njihovih radnika, da preko Хепеузкоо Медипатодлпосг biroa rada namefnu iste uslove svim drugim zemljama. Takve je prirode, kao Što će se iz daljeg izlaganja videti, i ovaj pokušaj: državnog regulisanja „minimalne radničke падтсе kod nas. - II

| ____Država, preuzimajući na sebe ulogu arbitra, ima u prvom redu socijalni mir pred očima. Ali njene metode su uvek generalno regulisanje odnosa u pitanju. Ona propisuje opšte norme o odnosu radnika i poslo. davca dozvoljavajući samo izvesne male iznimke,

| Državna intervencija u odnosima između radnika i poslodavca mora se u. principu prihvatiti 'kao potrebna. To i onda, i kad se zna da svaka ovakva interven:: cija prouzrokuje poremećaje u privrednom životu. Zato;

· se celishodnost slične intervencije države mota cenili ne samo po pravcu njenog dejstva, nego 1510 lako po dubini do koje ona zadire u privredne odnose.

Mi smo protivnici linearnog regulisanja privred-

nih odnosa jer omo, kao što rekosmo, redovno: izaziva

na jednom polju privredne delatnosti nije ka- .

radnika.

poremećaje u privrednom životu. Ono svaku pojedinu 'privrednu delatnost nejednako pogađa, jer se u privred:nom životu ne- mogu naći ni dve takve koje rade s |ed'nakim: produkcionim troškovima. To znači da je takva državna mera nepravična. Ali još važniji je Čisto priv-

redni efekat ovakvih mera. Pogađajući nejednako svako pojedino poduzeće, ovakve mere jednom nizu poduzeća oduzimaju egzistencijalnu podlogu njihovog opstanka.

То su sva ona tzv. granična poduzeća, koja pod posto-

jećim uslovima rade sa najvećim proizvodnim troškovima. Svako otežanje njihovih privrednih delatnosti donosi im katastrofu i nemogućnost daljeg rada. Tako se dolazi do sasvim obratnog rezultata nego što se htelo. Državna intervencija je išla za poboljšanjem radnih uslova, a ove su na drugoj strani imali za posledicu |oš veće zlo — oduzimanje mogućnosti rada za čitav niz onih, koji su prouztokovanim krahovima poduzeća osta– li na ulici. 74 | | Ovo je u osnovi rezultat svake državne mere za linearno regulisanje odnosa radnika i poduzimača. Pa

ipak efekat se znatno razlikuje prema tome.do kojih je

detalja ova državna intervencija pokušala da reguliše odnose u pitanju. Jer država može da propiše ili samo okvir u kome će. se između samih radnika i poslodavaca da regulišu odnosi, a može sama da reguliše te odnose. U prvom slučaju imamo tipični oblik taritnih ugovora, u drugom država propisuje radno vreme, Veličinu nadnica i t. sl.

Tarifni ugovori su pismeno zaključeni sporazumi

'između radničkih odn. namešteničkih organizacija i po.jedinih poslodavaca odn. poslodavačkih udruženja, kojima se regulišu uslovi na osnovu kojih će se zaključi-

vati pojedini ugovori između radnika i poslodavaca.

Priznajući taritne ugovore država linearno reguliše samo formalni deo odnosa radnika i poslodavaca. Materijalni deo njihov ti. sadržina tih odnosa prepušta se samim preduzimačima odnosno posloprimcima. Kako će se oni regulisati zavisiće od samih zainteresovanih strana u svakom konkretnom slučaju. Otuda će i mera, koja odgovara privrednim mogućnostima zainteresovanih, biti tako određena da ona ne može ugroziti eOZistenciju poduzeća. Ovo obeležje dalo je tarifnim ugovofima najveću raširenost od svih načina regulisanja radničko-poslodavačkih odnosa. Oni su primenjeni u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Holandiji i u poslednje vreme u Francuskoj. и

Intervencija države u pogledu visine nadnica nosi u sebi regulisanje jednog materijalnoz pitanja u odnosu između radnika i poslodavaca. Ovde će ona biti utoliko opasnija, dkoliko bude dublje obuhvatila ovaj deo radničko-preduzimačkih odnosa. S tim država НКsira za preduzeća jedan deo njihovih troškova lišavajući ih mogućnosti da ma šta preduzmu na toj strani. Same nadnice mogu se na više načina regulisati. Država može da propiše opštu skalu, prema kojoj ima da

se odmere sve nadnice. To |e najteži oblik državne in-

tervencije i on se danas primenjuje samo u Sovjetskoj Rusiji.: Najblaži oblik državne intervencije u ovim od-