Народно благостање

Страна 744

позшта je propisivanje minimalne nadnice. S tim je nadnici određena samo donja granica, a njeno variranje na više potpuno je slobodno. Ali pravi značaj ove mere u konkretnom slučaju može se oceniti tek prema

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Х

Бр, 46

visini od države propisane minimalne nadnice. Prema tome kako je ova odmerena i prema njenom odnosu ka Taktičnom stanju nadnica u zemlji moći će se dati sud o dejstvu minimalne nadnice na naš privredni Život.

II PRVI ZAHTEV ZA MINIMALNIM NADNICAMA POTEKAO ЈЕ IZ ŽELJE DA SE NADNICE U ZEMLJI NIVELIŠU

Pitanje regulisanja nadnice i radnih odnosa koje je pokrenuto pre tri godine zahtevom o minimalnim nadnicama, a ove godine prošireno i na kolektivne ugovore, pomirenje i arbitražu, nalazi se u završnoj fazi. Očekuje se nova Uredba o minimalnim nadnicama, kolektivnim ugovorima, pomirenju i arbittaži — prema izjavama nadležnih faktora. G. Dušan Letica, ministar finansija je izjavio da će vlada doneti Uredbu o minimalnim nadnicama kojia će biti takva da neće krnjiti dostojanstvo čoveka i vrednosti uloška njegove radne snage. Nedostojno je ljudskog bića da mu se ulog teškog osmočasovnog rada danas plaća sa 12—156 din. dnevno, a to je pojava koja manje više postoji u celoj zemlji.

Pitanie zakonskog regulisanja minimalnih nadnica |e prošireno na čitav kompleks problema, čije Di rešenje imalo dalekosežne i krupne posledice po soci{alni i privredni razvitak naše države. Potrebno je konstatovati da su se minimalnim nadnicama htele dati i takve funkcije koje nigde u svetu nisu primenjene. Njima su se Želela rešavati i krupna privredna pitatja, koja nemaju ničeg zajedničkoga sa minimalnim nadnicama. Mi smo dovedeni više puta u položaji da pobijamo krupne zablude koje su se pojavile u vezi sa minimalnim nadnicama. Prvi povod za to je bio predlog Zakona o minimalnim nadnicama koji je 1934 g. izradila Ljubljanska radnička komora. Konstatovali smo praktičnu neostvarljivost i nekorisnost takve minimalne nadnice iznoseći u prilog veliki broj argumenata i primera, koji i danas imaju u većini slučajeva istu vrednost (d-r S. Babić: »Problem minimalne nadnice kod nas«, 1934 g., br. 41, 42 i 44). Drugi put analizirajući predlog Uredbe o minimalnim nadnicama g. Artura Benka Grada — izneli smo činjenicu da minimalna nadnica ne rešava sukob rada i kapitala (članak u br. 51 од 1935 сод.).

I sada se nameće potreba da se najpre zadržimo na dvema krupnim zabludama, kojima se htelo pravdati zavođenje minimalnih nadnica i to onoj o konkurenciji privrednika pomoću niskih nadnica i o nacionalnoekonomskoj opravdanosti uvođenja minimalnih nadnica.

Pitanje minimalnih nadnica |e pokrenuto u kraju, gde su nadnice u državi najveće. To nije bio slučaj ni u jednoj drugoj zemlji. Ovaj zahtev postaje jasan tek kad se poveže sa jednim drugim, koji se takođe stalno i uporno provlači kroz ovo pitanje. Naime, sa zahtevom o izjednačenju nadnica za celu državu u cilju regulisanja konkurencije privrednika. Prvi konkretan predlog Zakona o minimalnim nadnicama izradila je krajem 1934 god. Ljubljanska radnička komora. Takođe je u isto vreme Ljubljanski okružni ured pokrenuo pitanje minimalnih nadnica uz sledeću argumentaciju:

»Usled niskih nadnica i velike nezaposlenosti u

jugoistočnim krajevima naše zemlje postoji stalno strujanje (migracija) radnika u severozapadne krajeve, gde konkurišu slovenačkim radnicima ı dovode u teškoće slovenačku industriju i zanatfstvo«.

Karakteristično |e da se u pomenutom argumentu smatraju kao pogođeni slovenačka industrija i zanatstvo. Odmah je bilo jasno da ovo nije samo zahtev radničkih organizacija, nego i poslodavačkih. To smo mi i konstatovali. Od početka do kraja diskusije dominirala je činjenica da je inicijativa potekla od poslodavačkih krugova iz severozapadnih krajeva države, a motiv je želja za izjednačenjem nadnica u celoj zemlji.

Na bledskoj konferenciji industrijalaca i industrijskih organizacija održanoj u avgustu 0. о. рнапје Копkurencije izbilo je u prvi red. Od zainteresovanih privrednika ono je formulisano na sledeći način:

»Osiguranjem osnovnih min. nadnica za područje čitave države stvoriće se jednaki uslovi rada u čitavoj zemlji i nestaće nesolidne konkurencije na osnovu niskih nadnica. Ustanovljenjem osnovnih minimalnih nadnice za celu državu obezbediće se i egzistentni minimum, a da se ne isključi mogućnost većih nadnica u pojedinim krajevima naše države.«

U tom duhu izradio |e sekretar Zveze industriialaca za Sloveniju g. Golije Predlog uredbe o minimalnim nadnicama, kolektivnim ugovorima, arbitraži i pomirenju, koji predviđa da razlika između najviše i najniže minimalne nadnice u državi ne sme biti veća od 15%.

Privrednici iz krajeva sa nižim nadnicama izjasnili su se u više mahova protiv predloga o regulisanju konkurencije pomoću minimalnih nadnica i načina na koji bi trebalo to da se provede. I na pomenutoj bledskoj konferenciji rečeno je da nije potrebno naglašavati apsurdnost zahteva o jedinstvenim minimalnim nadnicama za celu državu kod tako različitog nivoa životnog standarda u različitim krajevima naše države i da industri|alci iz istočnih krajeva ne mogu prihvatiti OVO unificiranje nadnica.

Takođe je i na sednici Udruženja industrijalaca za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu donet sledeći zaključak:

»Naše Udruženje industrijalaca je principijelno protiv minimalnih nadnica, jer je етека! гада пазео radnika manji od efekta rada n.pr. slovenačkog radni-

ka pa bi zavođenjem minimalne nadnice naša industrija

došla u podređeni položaj prema slovenačkoj. Jedino borbeno sredstvo naše industrije prema slovenačkoj je jevtina radna snaga. Slovenačka industrija ima i kvalifikovanog radnika i jevtiniju pogonsku snagu (Velenje, čiji deficit i mi plaćamo, i Fala), leži na važnim saobraćajnim arterijama, blizu je inostranstva odakle uvozi sirovine, jednom rečju deluje u jednom kulturnom miljeu.«

TI NISKE NADNICE NISU UZROK NEJEDNAKOJ KONKURENCIJI MEĐ PRODUCENTIMA

Postavlja se pitanje kakva je to konkurencija i u kojoj se formi javlja i da li ona uopšte postoji. Analiza nadnica i strukture radništva po pokrajinama najbolje će nam to objasniti. Mora se priznati, da je naša sta-

tistika nepotpuna da bi mogla pružiti pravu sliku, ali ipak može da nam pokaže približno stanje.

Najviše se pozivamo na prosečnu osiguranu nadnicu kod Suzora, koja je kod ureda u jugoistočnim kra-

OSA U S SR RM popa