Народно благостање

Страна 766

Lorraine i Renault Sšačinjavaće društvo za sebe i biće pod-·

vrgBHio: neposredno · plovstva. \ i Мо Међународна друштва гвоздене продукције по: дигла су цене за груби и средњи лим и за универзално гвожђе за 1,6 златних одн. 2,6 папирна шилинга по точи.

пева равна со · jndustriji vazduho-

На холандском тржишту повишење цена -изнело. је 0,90 ·

форинта. Само на тржиштима, где је конкуренција аутса!:

дера јака, цене су дстале непромењене. То У А.

Шведска, С: A. Ди "Далеки Исток.

__ Светска производња калија у 1935. изнела је

2,11 мил. тона, према 1,88 прошле, 1,28 у 1982 и 2,12 мил. |

T. У 1929 години. Од“ тога отпадају на Немачку 1,40 (пре:

ма 1,13 одн. 0,79 одн. 1,48) МИЛ. "тоне, Фрагцуску 0,35 мил.

(0,38; 0,32; 0,49), шпанску производњу 121.000 тона (132. 000, 55.000, 24.00), Пољску 73.000 · (56:000, 58,000, 64. 000) "тона, « А. O 175.000 (131.000, 56.000, 56.000) ToHa.

— Међународни труст никла (шегпаНопа! Меке] Со о! Сапада) постигао је за првих девет месеци 1936 чисту добит од 27, 08 мил. "долара према 18,05 мил. за исто време проште „године, 14,02 мил. дин. 1984 н само 5,64 мил. јан. cerr, 1988. Садашња добит је рекордна.

— Форд је приступио остварењу свог дугогоди-· шњес плана оснивања властите фабрике аутомобилских гума. Нова фабрака се подиже у Детропту у компанији са досадашњим главним лиферантом Фордовим у овом артиклу »Firestone СогрогаНноп«. Она ће ступити у рад кроз пола године, а њен дневни капацитет кзнеће 24.000 аутогума.

— Proizvodnja opojnih droga u svetu iznela je, prema statistici Društva naroda poslednie dve godine u kilogramima:

_ 1934 1935 Morfiium 26.788 31.427 Acetil morfin 00010. 674 Kodein 17.234 19.893 Dionin 1.711 1.850 Kokain 3.464. 4.003

Proizvodnja morfiuma 1931 godine.

'— U Berlinu su prošle nedelje vođeni pregovori izmedu prefstavnika naših državnih železnica i nemačkih firmi za liferaciju železničkog materijala u vrednosti od 400 mil. dinara. Pregovori nisu doveli do rezultata i prekinuti su s tim da se nastave u januaru sledeće godine. Glavno pitanje nesporazuma stvorio: je zahtev: pretstavnika naših železnica da se za plaćanje liferacila predvidi rok od 7 godina.

dostigla je 1935 najveće stanje od

— Američka proizvodnja automobila porasla ie u 1936 na 4,575.000 kola i kamiona. Sledeća godina će, očekuje se, preći 5 miliona, što bi imala da bude rekordna cifra posle 1925 god.

— U Varni je osnovana Bugarska hemijska industrija za proizvodnju pirita. Pirit će se upotrebljavati za hemijsku proizvodnju otrova prokživ biljnih štetočina.

— Jedna gruba poliskih industrijalaca. iz Loca ctkupila je italijanski patent za proizvodnju veštačke vune iz mleka. Za iskorišćavanje· patenta· osnovano je. društvo »Polana« sa sedištem u Locu, koje će proizvoditi sintetičnu vunu pod imenom >»lanitale«. U poliskim industriiskim krugovima se polažu velike nade u novu industriju. Računa 5е да се proizvodnja veštačke vune u prvoi fazi izneti milion kilograma za

godinu. U drugoj fazi se računa sa 3,5 mil. kg. Za proizvod-.

nju 1 kg. sintetične vune .potrebno. je :33. litra mleka. Tako

da će za fabrikaciju sintetične vune. trebati oko 115 mil. lit..

mleka · godišnje,. što. će _рпдопен гпа топ oživljenju tržišta mleka.

______НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

__Бр, 41 _

— 5кофшпе Габпке огшХја и Сећозјомаској роуесаје 5и _ svoj akcijski kapital sa 200 na 220 miliona kruna. Od ovog. povećanja. Škoda će isplatiti državi kredite, koje je ona za · vreme krize 1931 dala fabrikama. U naknadu za to država je dobila u opciju 60.000 komada akcija po vrlo niskom kur- su. Kako je sada došao rok isplate duga, postavilo se pitanje da li:će te akcije preći u državnu svojinu. Od toga se odustalo i Škodine fabrike će vratiti zajam iz sredstava od Dovećanja kapitala. Nove akcije u iznosu od 62.000 komada neće

' se bacati na tržište. Njih će preuzeti jedna grupa, 1 зе

obavezala da ih zadrži u rukama...

— Centrala industriiskih ле uputila je pret- | stavku Ministru finansija i Ministru trgovine i industrije u

- kojoj ukazuje na visoku banovinsku trošarinu na sodu, kojom.

je pogođena industrija stakla, tekstilna industrija i još neke industrijske grane, koje upotrebliavaju sodu u proizvodnii.

НОВЧАРСТВО

— Rumunska Narodna banka radi na reorganizaciji bankarstva. Prethodno је ona detaljno ispitala položaji poiedinih novčanih instituta. Jedna od prvih mera reorganizacije bankarstva je kontrola kredita o čemu je vladi već podnesen zakonski predlog. Prema tome predlogu banke će biti obavezne da jave kontrolnom institutu svaki zajam preko 10.000 leja koji budu dobile. O tim zaimovima će banke morati da daju detaljne izveštaje s obzirom na kreditodavca i uslove kredita. Neprijavljivanje „kredita ugroženo је strogim kaznama.

— Холандска банка је одлучила да поново допусти дисконтирање страних меница на форинте, који служе за финансирање послова с другим земљама. После девалва ције форинте ово дисконтирање је било обустављено због оскудице на новчаном тржишту, тако да његово поновно увођење у живот значи ликвидност новчаног тржишта у Холандији.

— Рузвелт је изјавио да је својих финансијским органима наредио да проуче могућност ковтроле увоза страних капитала у С. А. Д., који траже пласман. Вели: чина ових капитала у С. А. Д. рачуна се на 7 милијарди долара, од чега су 5,7 дугорочно а 1,3 милијарде краткорочно инвестирани. Рузвелт сматра да је сувише велики прилив ових капитала опасан за америчку привреду, специјално за њену валуту и берзу. Мере контроле увоза ових капитала имаће за циљ онемогућавање свих непожељних пласмана страног капитала.

— Управни одбор Енглеске банке одључио је да препоручи Монтегју Нормана за избор гувернера. С тим је поновни избор досадашњег гувернера оснгуран. Г. Нор: ман је од 1920 год. непрестано заузимао место гувернера, с чим је премашио све своје претходнике на том месту.

— За Сјед. амер. државе спрема се, према вести америчких листова, пољска финансијска делегација, са ми: нистром финансија и гувернером Пољске банке на челу, ради регулисања питања трансфера и службе по пољским. дуговима Америци.

-- Амбасадор С: А. Д. у Паризу г. Булиг изјавио је: дописнику Авепсе Есопопиаџе еЕ Епапсјеге на питање, да ли бн Америка била спремна на већу редукпију ратних дугова и на издавање дугорочног зајма уз. ниску амортизациону квоту и низак интерес за остатак дуга, да је аме-. ричка влада спремна да брижљиво испита сваки фран: цуски предлог ни поведе преговоре. О америчко-француским трговинским односима амбасадор је пајавио, да би се дали проширити, чим буде решено. питање дугова.

·— Италија влада се труди, као што. доносе аме-|