Народно благостање

21 новенбар 19 1930 ________

ричке новине, да код њујоршких банака добије краткоРочни_ кредит. "Од TI BL Џонсоновог акта од 1934, који забрањује давање "зајмова државама које су у закашњењу са "плаћањем | дугова, краткорочни банковни кредити су изузети. Поводом италијанског тражења кредита државни

департман це" изјавио да он нема ништа“ против приватних · КЕ

послова појединих банака са италијанском "владом, се год“ не ради 'о јавном зајму.

= - Uredba čehoslovačke vlade od ]1 novembra predviđa obaveznu ponudu – obligacija 8%-tnog čehoslovačkog inostranog zaima od 1922. Ministarstvo finansija otpočelc је pregovore sa ihOstranim bankama, koje su zajam u svoje vreme 'plasirale, radi provođenja konverzije. Onaj deo zajma, koji se nalazi u "розеди“ čehoslovačkih podanika ili lica, koja

se zadržavaju više od godinu dana u Čehoslovačkoj, moći će:

se ili prodati Poštanškoj štedionici ili zameniti sa novim unifikacionim „zajmom. Unifikacioni zajam nosiće interes od 41]}oX%.

— Francuska banka je od konca oktobra t. g. otkupila 40 mil. funti šterlinga radi otplate kratkoročnog duga Ergleskoj banci, koji prispeva 20 novembra t. g. Ova operaciijz ie prouzrokovala primetnu slabost franka za to vreme. Kredit Engleske banke je sa tromesečnim rokom i dva puta je bio produžavan.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Fiskalni prihodi S. A. D. za 1936 premašiće, kako računa Department of Commerce, predviđenu sumu od 60 milijardi za 1 milijardu dolara. God. 1935 prihodi su izneli 53,587 miliona a 1931 god. 61,604 mil. dolara.

-— Према извештају немачког Мнститута за HCHHTH· вање коњунктуре укупна сума консолидованих државних дугова износи 4,03 милијарде марака. Ту спадају зајам од 1985 у износу од 1,78 милијарда марака, 500 мил. благајвичких записа од 1935, 100 мил. благајничких записа прве рате 1936., 700 мил. друге рате и 500 мил. грећо рате, најзад 500 мил. благајничких записа Државних железница.

__- У Шведској се спрема нова конверзија државних дугова, иако је једна у износу од 126 мил. кр. тек завршена. Износ новог зајма изнео би исто толико и њим би се провела конверзија 31) %-тних бонова зајма од 1908 и 1911, који се има да отплати у марту 1987. У вези с тим имаоци бонова позвани су да старе вредности замене боновима другог шведског амортизационог државног зајма од 1987. Страни имаоци бонова од 1908 могу да захтевају откуп и у швајцарским францима.

— У Швајцарској се дискутује могућност искоришћавања ликвидности на новчаном тржишту за конверзију државних дугова. Дошли би у питање сви дугови државе и државних жељезница са правом отказа, који прелазе стопу од 3:,%. Они би се претворили у један зајам са том интересном стопом, чији би се износ отприлике попео на 450 мил. шв. франака.

15 'Ministarstvo. finansija produžilo je u 1936 g. razrezanu kućarinu za 1937 g. Novi razred kućarine izvršiće se samo kod novih poreskih obveznika, kod onih čiji se prihod znatno povećao. odnosno znatno Smanjio. ~

i '— Predlog: budžeta Moravske banovine za 1937/38 budžetsku. godinu iznosi 47,5 mil. din., za 7,7 mil. više nego budžet“u tekućoj' budžetskog godini. Prema obrazloženju načelnika finansijskog odeljenja povećanje je потери zbog Мо “velikih investicionih "radova.

и · Raspisani, zajam Ljubljanske opštine od 20 mil. din.

ртеџ isan је та. 17,1 mil. din. odn. 85%. Ukupno je upisano.

370 mil. din. od. čega otpada 30, 8 mil. na obveznice од 10 ћу]. din” 74,9 mil. din. na obveznice od 5 hilj. din. i 2,1 mil. na

| HAPOJIHO BJJIAFOCTAHE

· ćiće likvidiranje Ljubljanske Mesne ' Ljubljanske opštine tražio je da se skine zaštita za Mesne

Страна 7617.

obveznice od 1 Bilj. din. Povoljan rezultat zaima, kao i zajam od Državne hipotekarnme· banke od 30 mil. din., omoguhranilnice. Pretsednik

hranilnice:

ПОЉОПРИВРЕДА.

— Berba maslina u Dalmaciji odbacila je. Cene masli-

novom ulju porasle su i iznose 18 do 20 din. Zbog malih.

količina maslinovog ulja na tržištu pojavilo je u većoj meri laneno ulje.

— Narodna Banka, odobrila je pomoć od 20 hilj. din. Zavodu za proučavanje seljačkog i narodnog gospodarstva u Zagrebu koji je. osnovala. Gospodarska sloga.

— Za kratko vreme: počeće otkup ovogodišnje berbe duvana. Otkupne cene su ove godine povećane. Od utvrđene cene neće se odbijati ništa, kao ranijih godina na pr. za fermentacioni manjak i za troškove.

— U Zetskoj banovini odobreni su sledeći melioracioni radovi: navodnjavanje Belopavlićske ravnice, asanacija Buljaričkog polja i Pržana kod Budve, isušenje močvarnog područja u opštini Gastač itd., u ukupnom iznosu od 5 mil. din.

__ — Ministarstvo poljoprivrede izdalo je Pravilnik o ustroistvu i radu Zavoda za ispitivanje vune sa sedištem u Beogradu. Zavod ima da na zahtev interesenata ispituje vunu i da daje uverenja o rezultatima ispitivania, da preko svojih organa obilazi ovčarske selekcione stanice i privatne odgajivače i daje im savete, da prati naučni rad na polju ovčarstva i da na traženje privatnika pošalje svoje stručnjake na teren radi uputstava i sprovođenja selekcije ovaca.

— Osnovan je Fond Ministarstva poljoprivrede za unapređenje ovčarstva koji se dotira doprinosom Ministarstva poljioprivrede iz budžeta, državnog poljoprivrednog fonda, taksama koje predviđa Pravilnik o Zavodu za ispitivanje vune, iznosima primljenim za rasplodna grla i doprinosom tekstilnih industrijalaca.

— Privilegovana agrarna banka pozvala je dužnike zemljoradnike čiji dugovi prelaze na nju, i čiji prvi anuitet dospeva 1 o. m., da joj pošalju deseti deo dužne svote, i to oni, čili dug iznosi do 25 hili. din., od iznosa smanjenog za polovinu, a ostali od prvobitnog iznosa. Privilegovana agrarna banka će dužnicima odobriti ili u gotovu isplatiti onaj deo uplaćenog anuiteta, koji bude prešao iznos prvog anuiteta posle njegovog definitivnog izračunavanja.

— Splitski baštovani proizveli su o. g. 850 hili. glavica karfiola (oko 60 vagona).

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Trgovinski pregovori sa Švaicarskom, koji su se pokazali potrebni zbog devalvacije šv. franka, počeli su 20 o. m., u Beogradu.

— Saznaju se pojedinosti austro-italijanskog trgovinskog sporazuma. Pored već javljenog 50%-ftnog povećanja preferencijala, Austrija je dobila sva ovlašćenja, koja joi omogućuju đa svoj izvoz u Italiju i posle devalvacije lire provodi-pod nepromenjenim uslovima. S tim je Austrija dobila na italijanskom tržištu prema ostalim Rkonkurentima. Sem toga austrijska: izvozna cena pojedinih artikala biće snižena u onoj meri, u kojoj joj bude snižena carina.

| = između Italije i Engleske zakliučen je ovih dana trgovinski ugovor prema kome je normalni promet između obe zemlje osiguran. Kontingenti će se tako odmeravati da u korist Italije sadrže razliku, kako bi mogla da robom otplaćuje svoje dugove. O visini kontingenata još ništa nije poznato.