Народно благостање

Страна 768

ТРГОВИНА

— Pretistavnici drvarske privrede, nisu se mogli složiti o predlozima za uslove koji treba da budu merodavni za izvoz našere drveta u Jtaliju. Jedan deo podneo je rezoluciju Ministru trgovine i industrije u kojoj se traži, da se izvozne dozvole podele proizvođačima. Raspodelu bi vršila jedna ustanova, koja bi se trebala osnovati pri Zavodu za unapređenje spoline trgovine, pomoću poslovnih odbora koji bi se osnovali za proizvođačka područia: Zagreb, Sušak, Ljubliana i Sarajevo. Trgovina sa izvoznim dozvolama bila bi zabranjena. Trgovci bi mogli da dođu do njih samo na taj način da od proizvođača kupuju drvo za koje je izdata izvozna dozvola.

— Visina poljskih potraživanja od Amerike iznosi i milijardu zloti. Ona su nastala iz nemačkog tranzita preko Koridora i iz robnog prometa sa Nemačkom .

— U doptinskom trgovinskom sporazumu sa Holandijom obavezali smo se da ćemo davati uvozna ovlašćenia za one proizvode čiji uvoz podleži kontroli bez ikakvog ograničenja. To, međutim, ne znači da nije potrebno ovlašćenje za uvoz, kao što u svom obaveštenju zainteresovanima saopštava Komitet za uvoz pri Narodnoi banci, naglašavajući da nikakvi razlozi ne mogu pravdati neispunienje Dropisa.

— Na licitaciji hrastovine križevačke imovne opštine prodaina cena (od 7,1 mil. din. za 10.000 met. centi) nadmašila je za 89% početnu (od 3,8 mil. din.).

— Ministarstvo trgovine i industrije izdalo je objašnienje da trgovci hranom i zemaliskim proizvodima moraju imati samo u tom slučaju posebno ovlašćenie za sušenie kukuruza, ako u svojim sušarama redovno primaiu na sušenje kukuruz drugih lica za naturalnu ili novčanu nagradu. Trgovci mogu prostorije za sušenje izdavati pod zakup i mogu da sušc na svoj vlastiti račun bez posebnog ovlašćenja.

— Bugarski izvoz duvana izneo je za prvih deveti meseci o. g. 2,2 hili. tona u vrednosti 177,4 mil. leva. U istom periodu prethodne godine izvoz je bio mnogo veći i iZnOSiO је 7,2 КИ. tona u vrednosti 515,8 mil., čemu su pripomogli kompenzacioni poslovi sa starim zalihama duvana Za DTrOiZvode uvozničkih zemalja. |

КОЊУНКТУРА

— Holandski centralni statistički biro konstatuje da је indeks cena na veliko od 28 septembra do 81 oktobra t. g., ti. posle devalvacije forinte (1996—3800 = 100) porastao za Žživotne namirnice na 69,5 prema 65,8 za vreme 1—26 septembra, indeks industrijskih proizvoda na 71 (66,1), industrijskih sirovina na 58,5 (48,4). Celokupni indeks porastao ie na 68,2 prema 69,6. Iz ovoga se vidi da mere vlade protiv skakanja cene posle devalvacije nisu imale uspeha.

— U poslednjem oktobru indeks prenosa robe u engleskom brodarstvu prešao je prvi put prosek od 1999 (19929 = 100) i bio 104,18 prema 97,63 u septembru t. g.

— Prema izveštaju zagrebačke Zanatske komore na nienom područiu za prvih: 10 meseci o. g. izdato је 1256 ovlašćenja za nove zanatske radnie; odjavljieno je 878 radnji, a bilo ie i 178 privremenih obustava rada. .

— Na sednici veća zagrebačke Zanatske komore pretsednik, g. Milan Ramušćak, izneo je u svom referatu da su se u pošlednie vreme počele popravljati ekonomske prilike, Što naročito osećaju svi zanatlije i ima izgleda da će se to popravljanje naših ekonomskih prilika nastaviti i dalje i da će se tako, možda, uskoro popraviti teške prilike svih naših zanatlija.

— »Vreme« donosi da u Beogradu ima oko 550 neza-

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

| Бр. JI

poslenih kelnera učlanjenih u Savez hotelsko-kafanskih i 20stioničarskih nameštenika. O || |

— У немачкој текстилној индустрији петао | достигла највеће оживљење после кризе. Бирон за по средовање рада многим бранжама ове индустрије нису могли лиферовати довољне радне снаге. Многе удате раднице, које су при удаји примиле на себе обавезу да се не враћају на посао, добиле су овог пута запослење. · _

=— Према извештају швајцарске Народне банке индекс курсева акција износио је 10, новембра 156% према 97% истог дана прошле године и 146% 25. OKT, T. T. Просечна камата 12 облигација државних и државних жељезница изнела је 3,68% према 3,74% 25. OKT. H 4,81% 10. нов. 19835. |

— Procenat zaposlenosti. žena u nemačkoi industriji u stalnom ie padu od kad ie nastupilo ponovno. oživlienje.industrije. U prvom polgođu 19393 on je iznosio 30,1%, dok је u istom vremenu 1936 pao na 24,5%. Apsolutni broj zaposlenih žena ipak je rastao za [0 vreme od 1,1 mil. na 1,5 mil.

__ — »Standard Stlatisticse misli da će u Americi u toku sledeće godine da nastupi znatno pobolišanje poslova. Teška industrija ima da dostigne delatnost naujbolih godina za Vreme prosperiteta.

— U prkos svih mera švajcarske vlade protiv skakanja cena posle devalvacije franka, poslednji indeks cena na veliko pokazuje prosečni porast prema 1 septembru 19836 (103,1) od čitavih 10,44%. Od toga su skočile cene namirnica za 7,3%, sirovina za 18,7%, stočne hrane za 83,2%.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Između drvarskih i vozarskih radnika u Zagrebu i poslodavaca došlo je do sporazuma, kojim se predviđa 10-časovni dnevni rad. Minimalna plata kočijaša utvrđena je sa 950 din. nedelino, a tovaraša sa 180 din. nedeljno.

— Između pekarskih majstora u Mariboru i njihovih radnika došlo je do kolektivnog ugovora kojim se predviđa 60 časovni rad u nedelji (6 dana), nedelini počinak od najmanje 36 sati, nedelina zarada od 230—340 din. prema vrsti radnje i osnivanje paritetne komisije.

ШТРАЈКОВИ

— Na području novosadske Radničke komore u toku о. о. štraikovalo je 5.700 radnika, u 58 fabrika i oko 100 zanatskih radnji. Prosečno trajanje jednoga štraika bilo. je osam i po dana. Postiglo se poboljšanje nadnica prosečno za 5,3 dinara ili oko 25%. Sklopljeno je 86 kolektivnih ugovora.

— Stolarski radnici u Pančevu stupili su u štraik, pošto poslodavci nisu hteli da prime povišicu nadnice. Žarada stolarskih radnika iznosi 2—5 din. na sat.

— Na području novosadske Radničke komore bilo | je od početka godine do kraja oktobra, 60 štrajkova u. 48 mesta, koji su ukupno trajali 517 dana sa učešćem od 6.703 radnika. Skloplieno je 43 kolektivna ugovora; postignuto је prosečno pDovišenje nadnice za 23,6%. :Bilo је 438 багћ роkreta, 433 u zanatskim гадпјата 1 5u industrijskim pređuzećima, koji su doveli do sklapanja 18 Које улћ ugovora. Dva pokreta su završena nenuspehom a jedan 16. U. toku.

РАЗНО

— Školski Od ПАК пас opštinske ргаме а žio je, da grad traži zaiam od 40 mil. za podizanje- potrebpih školskih zgrada. | А II о а.