Народно благостање

21, новембар 1936.

ка које имају најниже наднице (пољопривредне, кућну послугу и шегрте). Четврто, природа минималне наднице. Од три система, који су нашли до сада примене (т.зв. паритетни, државни и слободни“), код нас се предлаже „државни систем“ по коме минималну надницу одређује државна власт. Главни посао би вршио бан, односно банска управа, а по саслушању претставника радничких и по-

слодавачких организација. Рок трајања минимал- |

них надница је најмање шест месеци, с отказом од месец дана. |

__Колективни уговори су факултативни, док су у повученом Преднацрту уредбе били обавезни: Исти је случај и са арбитражом и помирењем. И овде главни део посла треба да изводе интересенти (радници и послодавци или њихове организације). Раднике би у свим приликама претстављале професионалне организације, док послодавце, кад се тиче једног предузећа, онда његов претставник, а кад се тиче више предузећа или читаве струке, онда стручна послодавачка организација Постоји захтев да раднике у једном предузећу могу претстављати раднички повереници, чему се одлучно противе радничке организације, а то би значило повратак у назад. Такође се захтева, да у отсуству стручних могу послодавце заступати и принудне организације. Значи, да се организацијама радника односно послодаваца функције још повећавају. Предвиђени колективни уговори, могу бити појединачни и за целе струке. Такође се не искључују ни индивидуални уговори. Факултативни уговор постао би обавезан за целу струку одлуком бана у случају да он обухвати више од половине предузећа, која запосљавају више од половине радника дотичне струке. Такође, ако више од половине предузећа одн. радника на подручју бановине затражи колективни уговор, а он не буде склопљен, може бан прописати обавезну тарифну скалу за плаћање радника.

За случај сукоба (штрајка, локаута), дужне су обе стране да се обрате за помирење надлежној управној власти, али није обавезно споразумевање, те је тако и помирење факултативно.

Већ се може видети приближна слика законског регулисања минималне наднице и колективних уговора. Поставља се питање какав би ефекат оно имало, специјално на раднике и послодавце и какве би промене изазвало у садањем стању надница и радних односа код нас.

Потребно је упоређење наднице са минималном односно основном надницом. | Осам окружних уреда, који имају просечну осигурану надницу испод 20 дин. и обухватају око 200 хиљ. радника, налазе се у југоисточним крајевима.

о "Сви уреди у северозападним крајевима, кодима треба придружити и београдски и све болесничке благајне, имају просечну надницу изнад 20 дин. тј. већу од основне наднице, која по предлогу г. Голија треба да буде база за минималне наднице. |

„ __Г. Аусеник, словеначки индустријалац, · на бледској конференцији је изјавио да минимална „надница израчуната по предлогу Уредбе г. Голија има за основу садање стање осигуране над-

5) М. Крмпотић у „Соц. Архиву“, 1936 године, број 45.9) CID. J OB; а DN O

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Страна 761.

нице Средишњег уреда, (али само оне у северозападним крајевима). Ово је сасвим разумљиво кад се зна да циљ поменутог нацрта Уредбе није био опште повећање надница него само изједначење т.ј. повећање надница у југозападним крајевима. Стога за северозападне крајеве завођење минималне наднице на бази предложене основне наднице од 2,5 дин на сат, а ако узмемо за базу просечну надницу за све раднике, не би изазвало осетније промене у стању надница, а нарочито кад се изузму кућна послуга, шегрти и још која група радника које не би обухватиле минималне наднице. Могло би се, констатовати да би минималне _ наднице углавном санкционисале постојеће стање, у толико пре што су минималне наднице ушле у велики број колективних уговора склопљених за последње две године.

Југозападни крајеви, који имају просечну осигурану надницу између 15 и 19 дин, ако би се применила разлика између основне и минималне наднице од 25—830%, били би у истом положају као и северозападни. Једино ако би се усвојио предлог г. Голија да минимална надница не може бити више него 15% нижа од основне наднице до-

шло би до већих промена. |

Још мање промене би наступиле и код садањег стања колективних уговора, у толико пре што су они факултативни. |

Статистика Сузора може нам приближно по казати број радника, чије би наднице биле повећане доношењем Уредбе у духу горњих предлога.

У јуну 0. г. било је код Сузора са надницом изнад 20 дин., т.ј. изнад предложене основне наднице око 300 хиљ. осигураних чланова (или 47%). Значи, да скоро половину радника уопште не тангира ово питање. То исто важи, можда с којим изузетком, и за даљих 140 хиљ. радника, чија се надница креће између 14 и 20 дин. Остају још четири следеће категорије Сузорових чланова са осигураном надницом испод 14 динара: |

осигураника у % санадницомдо дин. 85.662 (13,58) 8 5.178 ( 0,82) 9,6 37.128 ( 5,89) 11,6 59.909 ( 9,50) 14,0 187.877 (29,79)

Са осигураном надницом испод 14 дин. било је 188 хиљ. чланова, од којих би само мањи део имао користи од минималних надница. Потребно је имати у виду да је осигурана надница, према званичним изјавама мања од стварне бар за 10%, а постоји тврђење и за читавих 20%. Такође, од јуна до данас постоји сталан пораст просечне наднице. МИ према томе већина осигураника из разреда са просечном надницом од 11,6 до 14 дин. нема стварну надницу испод 14 дин. т. ј. испод најниже минималне наднице. Треба изузети још две велике групе радника: кућну послугу и шегрте. Просечна надница кућне послуге је испод 12 дин, а према најновијим подацима на ову групу отпада преко 63 хиљ. осигураних. Сузор у својим месечним билтенима цео најнижи разред са надницом испод 8 дин., а који броји преко 86 хиљада, сматра као шегрте. Међутим је то гледиште погрешно, јер га побија баш Сузорова статистика о годинама старости радника. Шегрта, пак, може да буде у овим најнижим разредима 50 до 60 хић.