Народно благостање
Страна 162
Према томе остаје да би у најбољем случају само 40 до 50 хиљ. радника имало користи од уво-
ђења минималних надница и то само онда кад би
оне биле у потпуности примењене. Значи, да би
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 41
само неколико процента радника добило законско. "право на нешто веће наднице, али с обзиром на све препреке о којима је било говора практични
резултатима би били минимални.
У МИНИМАЛНЕ НАДНИЦЕ СА ГЛЕДИШТА НАЦИОНАЛНО-ЕКОНОМСКОГ
У прилог увођења минималних надница на-
ша штампа је наводила и економске разлоге...
Тврдило се да ниске наднице пооштравају кризу и да би повећање надница повољно утицало на привредни развитак у земљи и сугбијање кризе. Овај аргуменат се чуо и из редова радничких
организација, али не тако често. Мећутим, ово.
тврђење не одговара стварним чињеницама.
У нашој земљи има око 800 хиљ. радника, што са члановима породица које они издржавају може да буде око милион лица 'или тек петнаести део становништва. Скоро половина свих радника су сељаци. То је утврдила и анкста извршена крајем прошле године о радништву у Сарској бановини, као и подаци репрезентативних предузећа, која је публиковао часопис »Шдех«. Знатан број је само сезонски запослен, а већи део године проведе на селу. Укупна месечна обезбеђена зарада свих 644 хиљ. ссигураних код Сузора износила је у августу о. г- 353 милиона динара иги просечно на једнога месечно 550 дин. Ако, пак, и за осталих 1:50 хиљ. радника (железничких рударских, бродарских, војних) узмемо исти просек, добијамо укупну месечну зараду свих радвикг у земљи (без пољопривредних) 435 мил. дин. HM од максималне у 1980 до августа о. г. пала је просечна осигурана надница за 18%. Ако би, пак, сада била од једанпут компензирана читава половина пада
надница који је настао у читавој овој деценији добили бисмо за све раднике месечио повећање
од око 40 мил. дин. Ако би цело ово повећање,
које је далеко веће од оног на које се мислило у поменутим згхтевима, отишло на куповину домаћих пољопривредних производа, не би изнело просечно на једнога пољопривреднога становника (око 10,5 мил. душа) ни пуна + дин! Међутим, врло мали део тога повећања нахница би по-
"шао га куповину земљорадничких прсизвода и
то само за побољшање исхране. Гррема томе то повећање надница не би имало скоро никаквог дејства на већу прођу сељачких производа. Оно би користило највише индустрији која би више продавала, али кад се узме у обзир в-личина суме то ни овде ефекат није вредан да би се могло увођење мин. наднице и повећање надчице правдати национално-економским разлозима
Међутим, кад се говори о национално-економској потреби подизања надница путем минималне наднице, онда се не могу узети у обзир сви радници, него само они чије би се наднице стварно повећале. А то је свега око 40—50 хиљ. радника и то оних са најнижим надницама. Ефект повећања би био минималан, јер не би гремашио ни један милион динара месечно. А код такве суме не може се говорити о национално-економским разлозима.
VI ЗАКЉУЧАК
Из досадање примене у свету може се констатовати- да минималне наднице нису нигде уведене на целој линији, али их је много држава практиковало за поједине привредне гране или професије. Углавном се заустављало на кућној радиности, послузи и пољопривредним радни-
Међутим сви наши предлози о минималним надницама обилазе три горње групе радника, који имају и најниже наднице.
Мин. наднице су требале пс иптенцијама послодаваца из сев. крајева да буду регулатор конкуренције на начин повољан за њих. Тиме је промашен задатак минималних надница. Али ова функција минималних надница није изгледа постигла свој циљ, бар не у замишљеном обиму. А колико смо могли видети нигде у свету минималне наднице нису уведене ради регулисања конкуренције и кад би наднице биле узрок неједнаких продукционих трошкова. Ниједан пример није наведен у бројним рефератима и написима заинтересованих. То је први пут да се преко законског уређења минималне наднице желе наметнути захтеви послодаваца једнога краја или бранше у погледу конкуренције. |
Као што не може решити ни најважнији захтев послодаваца, Уредба неће, такође-моћи испунити ни радничке захтеве о минималним наднипама. i |
Такође не решава се ни питање колективног
уговора и арбитраже како су они постављени. Факултативност колективних уговора не мења досадањи начин регулисања радних односа, само би се вероватно. поставио известан оквир.
Отпао је и главни аргуменат радничких организација употребљен пре три године кад је покренуто питање минималних надница. Наиме, о падању надница. Радници су добили и искористили у великој мери право штрајка и коалиције, а наднице расту. Узгред буди речено, да је и тада покретање односно подржавање питања минималних надница са стране радничких организација било углавном питање тактике. У отсуству других оно је послужило као парола.
Ако би дошло до увођења Уредбе, садање стање надница, чак и кад би Уредба била у потпу-
ности проведена, не би се осетно променило: У
питању је, можда, неколико процената радника. Такође не би се променио ни однос надница на југу и северу и ту може бити само малог померања. Ми сматрамо да Уредба не би ни у будућем развоју радних односа код нас, и уопште привредног развитка, изазвала дубље промене. Највише би њено дејство, поред привредних разлога, било зависно од стања организација, специјално радничких. |
_ Као што смо већ говорили, провођење Уредбе би наишло на велике тешкоће и препреке, не