Народно благостање

28, новембар 1936.

— Između Beogradske opštine i Ministarstva šuma i тида zaključen je sporazum o snabdevanju Avale električnom strujom. Opština se obavezuje da daje struju za zgrade Min. šuma i ruda na Avali po 1,45 din. po kilovat času i to dotle, dok su na snazi cene, koje opština plaća »Snazi i svetlosti«. Ministarstvo šuma i ruda daje opštini 400 hili. din. za instalacione radove, koji će se iznos obračunati za utrošenu struju. Opština ima pravo da snabdeva Avalu i okolinu električnom struiom, pod uslovom da obezbedi Min. šuma i ruda dovoljne količine. Opštini je garantovana godišnja potrošnia od 30 hili. kil. čas. bez obzira na utrošak struje.

— Грчка влада израдила је десетогодишњи план. Овај садржи саобраћајни програм — грађење путева, железничких линија и регулисање аутомобилског саобраћаја оснивањем аутономног аутомобилског друштва, чији ће главни акционар бити држава. Даље програм предвиђа мелиорационе радове — наводњавање и исушивање — за боље искоришћавање земље. Елетрификација земље има да се проведе бољим искоришћавањем водених снага. Финансирање једног дела радова из овог програма коштаће

500 милиона драхми, који ће се добити од Државне пољо- .

привредне банке.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Зборови акционарских друштава

28 новембар — „Кроација' госп. и шумска инд. д,д., Загреб (редован). -

30 новембар — Кромолитографска творница Рожанковски и друг д. д. Загреб (редован) — Пан-Филмаа. д. у Загребу (редован) — Трговинска банка д. д., Загреб (редован). |

"2 децембар — „Устипрача“ а. д. за шумску инд. У

Београду (редован). 5 децембар — Д. д. за промет производима СК.Ф. (ванредан).

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 785

20 децембар — „Ика' ресторатерско и биоскопско а. д. у Београду (ванредан).

Трговачки регистар

„Липа Мил' у Загребу, упис чланова управног одбора г. г.: Латковића Фрање, д-ра Павлинића Драгутина оба из Загреба и Антонијевића Благоја из Београда. Хрватска дионичка штедиона у Вуковару, упис чланова управног одбора г. г.: Вјекослава Гречла и Црнковића Марка. — Штедионица д. д. у Ораховици, упис чланова управног одбора г. г.:: Доманиа Јосипа, Фогела Јакоба и Мишу Грбића. —- Југословенско д. д. за искоришћавање ауторских права „Идап", упис чланова управног одбора г. г: Бакарчића Силвестра, Готовца Јакова и Штахуљака Милана. — Муњара слоб. и кр. града Карловца, упис члана управног одбора г. д-ра Грахо Ивана. — Творница жесте и пјенице д. д. прије Максо Мајер Савски Мароф, упис снижења главнице са 10 мил. на 2 мил. дин. и члана управног одбора г. Сисмана Леополда из Загреба. — Ц. А. Пахани и син насл. у Слав. Броду, упис промене чл. 7 и 8 друштвених правила. — Српски кредитни завод у Бјеловару, упис промене чл. 38 и 40 друштвених правила. — Градска штедионица у Копривници, упис члана управ-

_ног одбора г. д-ра Исолде Богат. — Славонске подравске

жељезнице д. д. у Белишћу, упис чланова управног одбора. г. г.: Мирослава Блажићевића и Јована Белајчића. „Бата“ југословенске творнице гуме и обуће д. д. у Берову, упис промене чл. 23 друштвених правила. — „Жупа“ ад. индустрија хемијских производа, упис чланова управног одбора г. г: Петра Дингарца, Петра Стојановића, Шоме Д. Дунде, Драгослава Милишића, Димитрија Н. Дунде и Ђорђа Вуковића. — Фулмен д,д. за трговину угљеном из Слав. Брода, упис друштва за трг. угљем са главницом од 500 хиљ. дин. и чланова управног одбора г. г.: Зденка Меркадића, д-ра Брлића Мвана и инж. Прајса Марка.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 НОВ. 1936 ГОД.

У извештајној недељи имамо значајне, иако још засад необјашњиве промене. Разна актива, која спада у променљиве позиције, пошто садржи клириншка потраживања и курсну разлику повећала се за 100,7 мил. на 773,8 мил. дин. Кретање ове позиције ишло је врло често паралелно са кретањем девиза које не улазе у подлогу, тако да су промене ове друге позиције биле увек веће, што је и природно пошто је званични курс био увек већи од прима. У овој недељи међутим, девизе које не улазе у подлогу порасле су за свега 3,5 мил. на 571,3 мил. дин.

И ове недеље се наставило повећање злата у касама, највећим делом на рачун злата на страни. Подлога је порасла за 1,9 мил. дин. на 1,597,7 хиљ. и са 28,5% прима за 2,6 мил. на 2,0531 хиљ. дин. Менинчи зајмови повећали су се за 2,3 мил. на 1.467,3 хиљ. дин. а зајмови на залоге смањени су за 1,5 мил. на 2511 мил. дин. њихов збир је за округло 1 мил. већи и износи 1.718,4 хиљ. дин.

_ Далеко већих промена било је у пасиви. Обавезе но виђењу порасле су за 220 мил. на 1,851,0 хиљ. дин, а разна пасива за 84,7 мил. на 4207 мил дин. Новчанични оптицај смањио се за 173,3 мил. на 5,024,2 хиљ. дин. Смањење оптицаја било би још веће да није један део плаБања извршен кованим новцем, чији се сток повећао за 29,83 мил. на 366,8 мил. дин.

У супротности са претходном недељом оптинај и обавезе по виђењу показују повећање, као што је то био иначе случај у току године, за 46,6 мил. на 6,875,1 хиљ.

дин. Укупно покриће износи 29,86%, а златом у касама, чија је висина са 28,5% прима достигла 1,980,8 ХИЉ. ДИН. (за 13,7 мил. више), 28,81%.

(Види таблицу на следећој страни).

Beogradska berza

EFEKTNO TRŽIŠTE

Kao što se iz donie tablice vidi kursevi naših državnih papira skoro su bez promene. Ratna šteta ie oscilirala za svega 1 poen što kod nje ne znači skoro ništa. Neznatno je popustio kurs Begluka i Dalmatinaca, a u nešto većoi meri 7% Investicioni zajam. Kod dolarskih papira situacija se malo popravila, kurs 7% Blera je čvršći, iako samo neznatno. Sudeći samo po kursevima situacija bi se mogla nazvati prilično stabilnom. Ali ako se uzme za merilo obrt, vidi se da je situacija postala teža. Poslovi su slabi, obrt je opao, berzijanci su rezervisani. Razloge tome treba tražiti na berzi. Rea-: lizacije, koje uvek koče skok kurseva, obavljene su bez većih reperkusija. Nema veće ponude koja bi izazvala pad, ali sa druge strane rezervisana je i tražnia. Još se ne vidi jasno u kojoj meri će emisija blagainičkih zapisa apelovati na kapitale koji su se spremili da se plasiraju u efekte. Svakako je povoljan znak otpornost kurseva. Rentabilitet naših državnih papira još uvek može da pruži šanse kapitalima željnim plasmana. Da takvih još ima oko berze, vidi se iz živog prometa u akcijama Narodne banke, čiji je kurs bio čvrst,