Народно благостање

Страна 796

sledi definitivno uvođenje zlatnog standarda. Teškoće provizoriluma leže u utvrdivanju. razloga u slučaju kojih valute imaju da se promene. Kako je uglavnom izvesno prilagođavanje cena i troškova već postignuto, i to spuštanjem poslednjih tako da ponovno postizanie prvašnjeg nivoa .cena više nije potrebno, valutne promene mogle bi doći u pitanje samo za izvesne zemlje, zbog regulisanja dugova. Što se tiče ublaženja deviznih normi, odbor preporučuje da za prvo vreme da devize samo za robni promet a tek kad se pojedinačnim ugovorima stvori nova osnova i OŽivi DO i za promet kapitala.

Kao potrebna nadopuna stabilizacije smatra se i ukidanje trgovinsko političkih smetnji. Putem dvo- ili višestranih ugovora moglo bi se provesti spuštanje саппа, 1 [0 ne šematski, i ukidanje kontingenata, i to takođe ne odijednom, da bi se ponovo uvela Bone iala primena klauzule naj„većeg povlašćenja. ; | | Kod ovih predloga, koji su delo, :ispunjeni poslednjim · valutnim merama, interešantna je činjenica, da je gledište, po · kome se za nova prilagođavanja valuta treba držati Малог standarda, napušteno, i da se preporučuju provizorna rešenja vezana za funtu i dolar. Naizad odbor utvrđuje usku poveza„nost stabilizacionih mera за trgovinsko-političkim. merama. О 50 medutim zahtevi koje su Englezi istraino zastupali, i, ·prema našem mišlienju, sasvim je prirodno, da se па оуој osnovi. aa postigla jednoglasnost.

ен CO СУ другој половини новембра

енглески Министар · финансија расписао је други фунди5 рани зајам у висини од 100 Пн А неми фунти с роком од 15:20 година, уз 2,75%. по курсу од 98,5% тј: с ефективним укамаћењем од 2,85%. 3aiaM je за неколико сати преуписан. Да расписивање зајма претстоји, најавио је међу осталим „Тће Economist”. To ce закључивало по томе што су клириншке. банке опет почеле да купују државне папире; то је државним фондовима омогућило да“ се ослободе великих стокова првог фундираног зајма, које су у децембру прошле године преузели ради одржавања курсева. (Ови знакови у ствари су: значили радикалну про“ мену. енглеске емисионе политике, емисије државних папира сама куповала на тржишту, да

Изненадни фундирани заi јам у Енглеској

би подигла курс и могла касније диктирати услове. Тако је приликом расписивања фундираног зајма у децембру

прошле године у износу од 200 мил. фунти покушала да на тржишту уведе тип од 2,5%. уз. 30—85 годишњи рок и са емисионим курсом од 96,5% тј. са ефективним укамаћењем од 2,69%. Пласирање тога зајма довело. је, међутим, до поменуте државне интервенције; али ни она није могла спречити да курс «спадне на 985% што значи ефективно укамаћење од 2,82%. Влада сада, насупрот до: садашњој пракси, растерећује сва ј места од баласта, да би их унапред спремнла за предузимање зајма. Та тактика је одлучно утицала на повољан исход последње емисије. Сем тога влада се овог пута пот= пуно „прилагодила стању на тржишту, као што показује упоређење ефективног укамаћења новог и старог зајма.

С новом емисијом се ипак није рачунало, тако брзо јер се.

ова промена тактике није очекивала, а ни расположење на тржишту није баш било оптимистичко после. неуспеха 3% државног зајма. Изненађење је било утолико веће, уколико се очекивао само зајам за наоружање, а који се рачуна тек у пролеће.

У ствари овај зајам нема везе са финансирањем Ha

оружања, каб што и влада изјављује. Већ цре кратког, времена влада је наг. Лала да; ће се она, појавити на тржн-

ОНО БЛАГОСТАЊЕ

До сада је' влада пре.

своја интервенциона“

Бр, 49 шту капитала са првим налозима за наоружање тек са пр' вим лиферацијама који пристижу у току идуће године; налози од априла до септембра имају да достигну висину од-88 мил. дол. Зајам служи исплати 2:1% благајничких записа од 1988, који доспевају почетком следеће године и који су у износу од 30 мил. замењени за DAJ Ј(%-не доларске бонове, и исплати осталих, незамењених доларских оонова у висини од 20 мил. долара, који У фунтама вероватно неће изнети више од 5 мил. Остатак од 65 мил. остаје онда за смањење летећих дугова, који износе 868 мил. То, истина, није велика свота, али влада, изгледа, ипак жели да је сведе на 800 мил. као максимални износ. На тај начин постижу се две ствари које ће посредно ипак бити од користи доцнијем финансирању наоружања Прво, растерећује се новчано тржиште; тиме се држави омогућује да наредне године изврши привремено краткорочно финансирање. Друго, овим растерећењем новчаног тржишта ублажује се садашња. оскудица новца која де већ дошла до израза у повећавању каматне стопе за благајничке записе. Тиме је опет обезбеђена политика јевтипог новца. Она је, у своје време, била омогућена забраном

звоза капитала и повећањем новчаног оптицаја, али је у последње доба била угрожена великим одливом енглеског новца у Холандију и САД. н одговарајућим одливом златом, што је онемогућавало издавање нових нозчаница. Уосталом, политика јевтиног новца сада је утолико више обезбеђена што претстоји и враћање зајма, датога Француској.

[a O i a O ano sıne guns тетке.

Deficit i poreska u Francuskoi

Ovih dana javnosti su predati nacrt francuskog budžeta i plan poreskih reformi. Interes stručne Javnosti za ove predloge utoliko je Veći, što је гдау гахуој francuske privrede poslednjih godina prouzrokovan najvećim delom deficitarnim državnim finansijama.

reforma

I predlog budžeta za sledeću godinu i plan poreske reforme izazvali su razočarenje, jer njihovi tvorci nisu vodili računa o dosadanjoi kritici. Ministar finansija ge. Orion izgleda da je i sam svestan toga, kad predloženi budžet kvalifikule samo prelaznim stanjem. Budžet se sastoji iz redovnog

i vanrednog. Redovni iskazuje, kao i dosad, pri 48,0 milijardi

franaka rashoda i 44,4 milijarde prihoda. deficit od 3,6 milijarde franaka. Rashodi prelaze ovogodišnie, koji su bili predvideni sa 40,5 milijardi za 7,5 milijardi. To, istina, nalazi svoje opravdanje što. su i ovogodišnji rashodi za vreme vlade 2. Bluma prekoračeni za skoro isto toliku sumu. Interesantno is da se i predviđeni prihodi naslanjaju na stvarne prihode po ovogodišnjem budžetu; koji nešto izostaju iza predviđene sume. Toj sumi projekat budžeta na dosta primitivan način dodaje samo 4,25 milijarde franaka kao porast od posrednih poreza, koji se očekuiu od oživljienja privrede posle devalvacije franka. G. Orion je ovde uzeo Belgiju za primer, ne obazirući se na činjenicu da se kapital vraća u Belgiju i da ona ne mora računati sa povećanjem produlcionih troškova usled socijalnih reformi. U stvari deficit redovnog budžeta znatno. je veći, jer su nepokriveni izdaci za penzije, koje su izdvojene u specijalnu penzionu kasu budžetom snabdevenu samo u sumi od 4,5. milijarde, veći za 9,9 milijarde. Sredstva za višak izdataka vlada namerava naći izdavanjem bonova. Deficitu po redovnom budžetu treba dodati onai po vanrednom. čiji izdaci za naoružnje iznose 9,5 milijardi i za javne radove 5,4 milijarde, ukupno 14,9 milijardi. Ta suma ie bez ikakvog pokrića. Tome treba dalie dodati deficit železnica u iznosu od 7 milijardi i potrebu uprave pošta za kreditom od 1 milijarde tako da.će ukupni deficit ove podine izneti 27,5 ан dakle više od polovine predvidenog budžeta. |