Народно благостање

_ Страна 808

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 50

II U PARLAMENTU

= Одтаћ ро дојазки ц London potražio sam g. S., poslanika u Donjem Domu (na engleskom se kaže člana Donjeg Doma«) radi posete parlamentu, pošto samo član parlamenta može ulivesti stranca u salu. Za#kazan je sastanak u holu između Gornjeg i Donjeg Doma. Moj poznanik me je prvo prošvercovao u Gornji Рот, и Коте је ц tom trenutku jedan vladika polagao zakletvu. Zatim mi je pokazao dve stare sale koje sada stoje kao istorijska uspomena (manja služi kao proЈах). Stara sala je arhitektonski samostalna zgrada. ·Puna je uspomena; naročito su |oš mnogobrojni trazovi posmrtnih ceremonija Kralja Đorđa. U Gornjem i :Đonjem Domu, u sredini sale, na jednom stolu nalaze se znaci kraljevskog dostojanstva: kruna i skiptar od :zlata. Oni zamenjuju kralia, jer je on jedino lice u Engleskoj, kome je zabranjen pristup u parlamenat. :Na jednom stepeništu nalazi se mefalna pločica koja ·obeležava mesto, gde je stajao engleski Krali Čarls I ikada mu je saopšlena smrina presuda. Mania sala je ·*uska. i duguljasta, slična unutrašnjosti crkve.

FP. Ova je sala bila sadbonosna za unutrašnje političke prilike u Engleskoj do danas: njoj se ima da za'Hvali engleski dvopartijski sistem. Pri glasanju oni koji su bili »za«, stali bi na jednu, a oni »proiiv« na dru'gu stranu. Kako je sala bila uska, to za one koji nisu 'bili »za« ni »protiv«, nije bilo mesta. _____Jofefesantuo) је da, mi damašnja | Sala, DOnjeg Doma пета amfiteatralan oblik, kao 510 је to sluča| na kontinentu, već pravougaonički. Klupe za :Članove parlamenta idu dužinom sale, dok se spiker na"lazi na jednom kraju tako, da članovi moraju gledati и stranu kada hoće da ga vide. Sredinom sale nalaze se biroi i prolaz, čime je sala podeljena uzduž na dve “polovine. Zbog toga se klupe penju ka zidu kao tri“bine za sportske priredbe. Kako je danas broj članova “vladine stranke mnogo veći no što ima mesta na jednoj 'strani, to su mnogi morali da uzmu mesta na drugoj, tz opoziciju. Ima se utisak da se Englezi s time ne

mogu da pomire i da !т је пајт је Када је па једпој strani jedna, a na drugoj druga рагја. Како зи па jednoj strani sedišta ministara (blizu spikera), to su govornici i zbog toga okrenuti u stranu.

Poznata ležernost Engleza dolazi i u sali Donjeg

· Doma do izražaja. Priličan broj poslanika je sedeo

nepropisno, prema evropskoj etikecij: oni u prvoj klupi imali su većinom noge na ogradi vrlo visoko. Pošto mi je pokazao sve znamehitosti Vestminsterske palate, moj poznanik me je odveo na galeriju »za olmene strance«, gde mi je dežurni činovnik (u fraku) predao štampan dnevni red (sa nepreglednim brojem pitanja za pojedine ministre). Prisutnih članova bilo je malo, jer |e uoči toga dana parlamenat radio do zore. Prisustvovalo je pet ministara, a diskutovalo se o interpelaciji o bedi industrijskog radništva u Južnom Uelsu, kuda je uoči toga dana otišao i sam Krali da sasluša samo radništvo o merama za poboljšanje (zbog čega je jedan deo engleske štampe jako kritikovao vladu). Južni Uels je kolevka engleske ugljene industrije i pre rata je bio sjajni industrijski emporium. Od svršetka rata počelo |e propadanje te industrije usled njenog razvića u celom svetu, fako da već nekoliko godina veliki deo fabrika stoji pustf, a radništvo, ukoliko se nije otselilo, bez posla. Doskora je država bila potpuno neaktivna prema ovoj pojavi,

ostavljajući industrijalce njihovoj sudbini, a radništvo.

fondu za osiguranje od nezaposlenosti. A posle obnove prosperiteta 1933 god. smatralo se da će i ovde blagostanje da odmeni bedu, svakako ne obnovom ugljene industrije, jer je ona propala za uvek, nego upotrebom postojećih zgrada za druge industrije, kao što |e to bilo u drugim krajevima. Pa kako do toga nije došlo, to su laburisti postavili pitanje državne inicijative u pravcu u kome se očekivala privatna — zahtev sa kojim se

neintervencionistička tradicija Engleske ne može lako

da pomiri.

Il! OPASNOST RATA I ENGLESKO JAVNO MIŠLJENJE

U novembru mesecu pale su u Engleskoj najvaž:Bije izjave sa nadležnog mesta, u Parlamentu i na |avnim zborovima, o međunarodnoj situaciji i zaključcima :Koje iz nje treba da izvuče Engleska. Smatra se da se “ne mogu zatvoriti oči pred sve većom opasnošću rata tu Evropi i da Engleska mora najhitnije da se naoru·žava. Međutim, postoji veliko razmimoilaženje u епојеskom javnom mnenju kako o samoj potrebi naoružanja, tako i o položaju Engleske u eventualnom budućem :Tatu. _ Pacifizam koji |e javno rasprostranjen ц Епоје'skoj, znači neprijateljstvo prema ratu, bez obzira na mesto i ratujuće strane. On dolazi do izražaja kod pojedinaca u odbijanju svakog učešća u ratu; njemu se ima na prvom mestu da zahvali za najvažniju vojnu Kinjenicu u današnjoj situaciji — otsustvo aktivne уој'he obaveze u Engleskoj i Dominionima, koje је ха угеme rata konsekrirano pDlebiscitom. Pacitizam u tom obliku je i danas službena doktrina engleske vlade. Me“đutim, centralni postulat pacifizma је nenaoružanje *odnosno razoružanje, što je takođe u velikom obimu ~(sem vazduhoplovstva) praktikovano od službene En'gleske šve do ove godine. Ali ukoliko se brže Engle"ska počela da naoružava, utoliko je oširija kritika od

strane pacifista. Oni gledaju na englesko naoružanje ·

samo s jedne tačke gledišta. Oni smatraju, naime, da je naoružanje neposredan povod ratu, jer akt naoružanja, ma gde na kugli zemljinoj, pretstavlja ugrožavanje nekoga, pretnju nekome. Sletstveno i ovaj mora da se naoružava. Ovo primorava prvoga na помо паогцžanje i sve tako do rata.

Ko ugrožava Englesku? pitaju pacifiste. Na to se obično odgovara da je englesko naoružanje sredstvo za sprečavanje ratnog bauka, koji se zaista pojavljuje na horizontu bez obzira na to da li on ugrožava Englesku ili ne. |

"To je zločinačka politika, odgovaraju pacitiste, krvlju svojih sinova igrafi policajca, među pobesnelim državama. |

Pisac ovih redova nije više bio u Londonu kada је g. Idn na banketu Nacionalnog Komiteta Međunarodne Trgovačke Komore u čast g. Van Zelanda izjavio, da će Engleska u svakom slučaju da brani granice Belgije od neizazvanoge napada, ali je sigurno da ie ova izjava izazvala veliko uzbuđenje među pacifistima.

_ Jako |e Engleska u naoružanju, naročito vazduhoplovnom, kako nas uveravaju ljudi koji treba da su

posvećeni u stvari, otišla mnogo dalje no što se to

O O E U COT OKO